Priliv doznaka skočio za preko 40 odsto

Priliv po osnovu doznaka, novca koji porodici u Srbiji šalju zaposleni u inostranstvu, povećan je više od 40 odsto, podaci su Narodne banke Srbije (NBS) za novembar, piše Politika. 

Taj prihod iznosio je 4,622 milijarde evra, što je za 41,4 odsto više u odnosu na dohodak od 3,269 milijardi evra koliko je zabeleženo u istom periodu 2021.

Veći priliv novca po ovom osnovu u Srbiju registrovala je i Svetska banka.

Iz NBS-a navode da doznake obično imaju „kontraciklični karakter“, što znači da u periodima povećane globalne neizvesnosti i geopolitičkih tenzija najčešće dolazi i do njihovog rasta.

Dodatno, rast inflacije u globalnim razmerama tokom 2022. godine doveo je do toga da su svi ključni makroekonomski pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani.

Takođe, na tokove sredstava su delom uticala i kretanja stanovništva usled izbijanja sukoba u Ukrajini.

„Kada se pogledaju podaci za prva tri tromesečja 2022. godine što je poslednji raspoloživi podatak, priliv doznaka je povećan iz skoro svih zemalja, pri čemu je najveći doprinos rastu doznaka potekao iz Nemačke, Švajcarske i Austrije, odnosno iz zemalja iz kojih tradicionalno stiže i najveći deo doznaka u Srbiju”, kažu u centralnoj banci.

Skoro 900.000 građana Srbije u registru korisnika novčanih doznaka

Ekonomista Vladimir Grečić, koji se specijalizovao za tu materiju, navodi brojne uzroke pomenutog povećanja. Jedan od njih je znatan napredak Srbije u sektoru informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) o čemu svedoči i dinamičan rast učešća ovog sektora u ukupnoj vrednosti izvoza zemlje.

„Povećan je broj digitalnih nomada koji su našli i nalaze bolje mesto za rad u Srbiji nego što je u nekim drugim zemljama, naročito nakon početka krize i rata u Ukrajini. Povećan je i broj digitalnih pečalbara, tačnije srpskih IKT stručnjaka koji rade za inostrane poslodavce“, objašnjava Grečić.

Prema njegovim rečima, turbulencija izazvana kovid pandemijom dovela je i do promena uslova za rad naših radnika migranata u inostranstvu, a i do potrebe dela njihovih porodica koje žive u Srbiji, što je rezultiralo povećanjem transfera ušteđenog novca u Srbiju.

Dodaje da neki strani stručnjaci koji se bave dijasporom tvrde da povećanje direktnih stranih investicija u nekoj zemlji, stimuliše i rast direktnih stranih investicija njene dijaspore. Nažalost, takvih empirijskih podataka o tome u Srbiji ne postoje.

Stručnjaci Svetske banke procenjuju da su se doznake pripadnika dijaspore u Srbiju povećale u 2022. za 17,5 odsto i dostigle 5,4 milijarde dolara, što je približno rekordnom povećanju u 2021. od 18,8 procenata. To je u odnosu na bruto domaći proizvod Srbije 8,6 odsto.

Tokove doznaka u regione u razvoju oblikovalo je nekoliko faktora tokom 2022. godine, navode iz Svetske banke.

Ponovno otvaranje ekonomija imigracionih zemalja kako se pandemija kovid 19 povukla podržalo je zapošljavanje migranata i njihovu sposobnost da nastave da pomažu svojim porodicama u matičnim zemljama. S druge strane, rastuće cene negativno su uticale na stvarne prihode migranata.

U globalu, prosečna cena slanja 200 dolara ostala je na istom nivou kao i u prethodnoj godini, a to je u proseku šest procenata u drugom tromesečju 2022, što je dvostruko više od cilja održivog razvoja od tri procenta.