Skoro sav program svog najgledanijeg kanala RTS 1, Javni medijski servis otkupljuje od privatnih firmi ili ga izrađuje u saradnji sa njima.
Rukovodstvo Radio-televizije Srbije novinarima nije omogućila uvid u zapisnik sa devete sednice Upravnog odbora iz juna prošle godine, u kom se nalaze zaključci jedinog istraživanja o trošenju novca javnog servisa koje je sproveo taj odbor, piše portal Pištaljka.
Sednica je, kako se navodi, najvećim delom bila posvećena problemu angažovanja privatnih produkcijskih firmi za proizvodnju programskog sadržaja koji RTS može samostalno da proizvodi.
POSLOVANJE RTS-a
Prema poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju sa APR-a iz 2021. godine, RTS ima 2.594 zaposlenih i uprkos prihodima od 13,3 milijarde dinara beleži gubitak od 239 miliona dinara.
U radnim jedinicama Program, Produkcija i Tehnika, čiji je posao da organizuju proizvodnju sadržaja, radi ukupno 1.559 radnika, tvrdi Upravni odbor u neobjavljenom zapisniku sa devete sednice.
Zapisnik u javnosti inače, kako se dodaje, nije pustio Upravni odbor.
Iz dokumenata do kojih je Pištaljka došla vidi se da je najskuplja emisija na RTS-u kviz u privatnoj produkciji za koji se godišnje izdvaja 55 puta više novca nego za dve najgledanije emisije koje se rade u produkciji RTS-a.
Angažovanje privatnih produkcija direktor RTS-a pravda time da je to „jeftinije i brže”.
Kako se dodaje, Pištaljka je do zapisnika UO RTS-a došla nezvaničnim putem.
U njemu se, kako se dodaje, posebno ističe da u pojedinim projektima privatnih firmi učestvuju i zaposleni RTS-a i da je na taj način „omogućen sukob interesa“ koji im odobrava isključivo generalni direktor javnog servisa Dragan Bujošević.
U istom dokumentu se navodi kako se upravo Upravni odbor se saglasio sa realizacijom još jednog ugovora sa privatnom produkcijskom kućom za proizvodnju serije „Pupin”.
Tu seriju, kako se dodaje, radi „Atena”, firma u vlasništvu Anete Ivanović, inače urednice jedne od najgledanijih emisija na RTS-u – „Šarenice”.
Odobreni budžet za ovu seriju je 1.500.000 evra. Aneta Ivanović, nekada Mihajlović, deo karijere provela je i u produkcijskoj kući Srđana Šapera „Adrenalin”, a kada ju je napustila osnovala je sopstvenu produkciju.
Pre više od deset godina, Savet za borbu protiv korupcije upozorio je da se preko firmi Srđana Šapera „izvlači“ novac RTS-a.
U izveštaju iz 2011. godine Vladin Savet za borbu protiv korupcije naveo je da su ovi poslovi sporni jer je Šaper bio „neformalni savetnik” predsednika Republike Borisa Tadića i „doskorašnji član predsedništva Demokratske stranke“.
Šaperove firme nastavile su da posluju sa RTS-om i posle promene menadžmenta ove kuće, a i vlasti u Srbiji. „Adrenalin” producira kviz „Potera” koji vodi Jovan Memedović, stalno zaposlen na RTS-u.
Generalni direktor Radio-televizije Srbije Dragan Bujošević odgovorio je na primedbe Upravnog odbora, ali ne na pomenutoj sednici, već kako se dodaje, šest meseci kasnije.
U pismu generalnog direktora koje je Pištaljka takođe dobila nezvaničnim putem, priznaje se da je aktuelno rukovodstvo dogovorilo makar sedam emisija sa privatnim produkcijama, da je nasledilo pet od bivšeg rukovodstva i da je skoro 100 odsto serijskog programa povereno privatnim produkcijama.
Bujošević ovu svoju tvrdnju potkrepljuje primerom dokumentarno-igranog filma „Koridor“ koji je, kako tvrdi, sniman oko 40 dana.
„Naš kamerman, tonac… napustiće snimanje kada mu istekne smena, zahtevaće pauze koje mu garantuje kolektivni ugovor, vlasnik izvršne produkcije nema te probleme, radi se 12 i više sati, ako treba i bez odmora“, piše Bujošević
U pismu direktora RTS-a navodi da bi, na primer, emisija „Moja dedovina” u produkciji javnog servisa koštala 18.110 evra, a da u produkciji privatne firme to košta 15.348 evra.
Na sajtu firme „Serbika medija”, koja je producent „Moje dedovine“, kako se dodaje, navodi se da su oni osmislili ovu emisiju, dok se na odjavnoj špici kao autor emisije potpisuje novinar RTS-a Milan Popović.
Vlasnik i direktor „Serbika medije” Marko Đorđević, kako se podseća, kolega je Milana Popovića sa privatnog Fakulteta savremenih umetnosti.
U planovima troškova za 2023. godinu koje je usvojio Upravni odbor, što je još jedan dokument do kog je Pištaljka došla nezvaničnim putem, za ovu emisiju predviđeno je 294.000 evra, što bi po epizodi iznosilo 24.500 evra, značajno više od Bujoševićeve računice.
U planirane budžete emisija nisu uračunate redovne plate koje RTS izdvaja za svoje zaposlene, a koji paralelno učestvuju na privatnim projektima.
U planovima troškova Zabavne redakcije navodi se da se od 20 planiranih emisija, 13 realizuje pomoću privatnih firmi, šest samostalno, a za jednu emisiju se već drugu godinu zaredom izdvaja novac iako emisija do danas nije realizovana.
U 2023. godini za pomenutu nepostojeću dnevnu zabavnu emisiju planirano je – 200.000 evra.
Opširnije o drugi projektima RTS-a i o tome koliko oni koštaju, množete da pročitate na SLEDEĆEM LINKU.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Beogradska autobuska stanica (BAS) koja je decenijama u centru Beograda, radiće od nedelje, 29. septembra, u Novom Beogradu, u Bloku 42, gde je nekada bila "Buvlja pijaca", ali izgradnja stanične zgrade od 2...
Osiguravajuća kuća Generali Srbija predstavila je danas inovativno digitalno rešenje za zdravstveno osiguranje čiji je cilj da unapredi korisničko iskustvo i poboljša upravljanje odštetnim zahtevima. U pitan...
Bajina Bašta, Majdanpek, Novi Sad, Beograd, Osečina i Sokobanja dobitnici su nagrada u okviru konkursa "Ekoopština" u okviru kojeg se nagrađuju po jedan grad i jedna opštinu u Srbiji, kao primeri dobre praks...
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je početkom septembra građevinsku dozvolu za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu i u narednih desetak dana počeće izgra...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
