Pogrešno korišćenje i upravljanje novcem koji je deo finansijske pomoći Evropske unije Srbiji često može biti posledica greške, ali nekad i posledica namere da se konkretna sredstva iskoriste na nedozvoljen način. Takvi slučajevi ipak čine samo jedan odsto ukupno dobijenog novca od Evropske unije.

Od momenta potpisivanja prvih ugovora koji se finansiraju iz IPA pretpristupne pomoći u Srbiji su utvrđene nepravilnosti (uključujući nepravilnosti sa klauzulom sumnje na prevaru) u ukupnom iznosu od 3,43 miliona evra – za sve IPA i IPARD programe, podaci su Ministarstva finansija koji su dostavljeni Novoj ekonomiji.

Srbija kao kandidat za ulazak u Evropsku uniju dobija određenu finansijsku pomoć kroz sredstva iz pretpristupnih fondova – odnosno IPA fondova.

Od 2001. godine, EU je kroz nekoliko različitih instrumenata i fondova obezbedila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava Srbiji za podršku reformama, navodi se na sajtu Ministarstva za evropske integracije.

Prvi finansijski sporazum u okviru IPA I potpisan je 2014. godine, a prvi ugovori iz tog finansijskog sporazuma 2015, od kada se započinje sprovođenje aktivnosti koje treba da spreče nepravilnosti i prevare.

Ukupan iznos utvrđenih nepravilnosti za IPA programe do kraja januara 2023. godine iznosio je oko dva miliona evra, dok je iznos utvrđenih nepravilnosti za IPARD program iznosio 1,4 miliona evra.

Iznos utvrđenih nepravilnosti sa klauzulom „sumnje na prevaru“ je oko 1,5 miliona evra, a iznos utvrđenih nepravilnosti sa klauzulom „sumnje na prevaru“
u IPARD programu oko 1,3 miliona evra.