Urbane sredine od nule

Ukoliko gradovi koji će se izgraditi uz koridor ne privuku stanovnike,
uspešna realizacija čitavnog projekta mogla bi biti dovedena u pitanje.
Ne bi ovo bio ni prvi ni poslednji plan urbanizacije koji bi završio
neuspehom i za sobom ostavio sablasno prazne gradove.  U ovoj kategoriji
napuštenih gradova, možda su najpoznatiji oni po u Kini koji su
imitiranjem evropskih prestonica pokušali da privuku Kineze i omanuli.  

Neki od projekata trasportne infrastrukture svojom grandioznošću, ali i
efektima pomeraju granice mogućeg i postaju graditeljska čuda modernog
doba.Trenutno najveći projekat ove vrste na svetu je industrijski
koridor Delhi-Mumbaj od kojeg se očekuje da omogući nastavak
modernizacije indijskog društva i njegovu nesmetanu urbanizaciju.

Koridor podrazumeva brzu prugu namenjenu teretnom transportu, potom
autoput sa po šest traka u svakom pravcu, električnu centralu snage
4.000 megavata, ali i devet novih industrijskih zona i čak 24 nova grada
za koje se očekuje da će imati više od milion stanovnika svaki. Njegov
razvoj direktno će uticati na poboljšanje kvaliteta života oko 320
miliona ljudi, koliko živi u zoni koju zahvata.

U Nju Delhiju se nadaju da će upravo ovaj industrijski koridor, veza
indijskog glavnog grada i 1.160 kilometara udaljene finansijske
prestonice i glavne luke Mumbaj, vredan preko 90 milijardi dolara, biti
rešenje za dva velika problema koje zemlja danas ima.

Indija u razvoju: Prvi problem je nedostatak saobraćajne
infrastrukture. To je jedna od najvećih trenutnih prepreka razvoju
Indije i normalnom funkcionisanju njene ekonomije i društva, koje broji
preko 1,3 milijarde ljudi. Drugi problem Indije je neravnomeran
ekonomski razvoj, koji takođe preti da dugoročno ugrozi stabilan
ekonomski rast.

Za indijsku vladu koridor je način da se podstakne razvoj industrije,
te da se u prvih pet godina industrijska proizvodnja duž njegove trase
utrostruči, a izvoz učetvorostruči. Jedan od ciljeva projekta je i da se
pospeši unutrašnja trgovina i ponudi novo, globalno konkurentno
poslovno okruženje, primamljivo stranim investitorima. Da ove nade nisu
nerealne, govori i podatak da su do sada u gradnju koridora samo
japanske firme investirale oko 4,5 milijardi dolara, uglavnom za
izgradnju sistema unutar novih urbanih sredina, kako bi postale ekološki
održive.

Podstrek daljoj urbanizaciji: Koridor će proći kroz šest
indijskih saveznih država i biće moderno opremljen rešenjima poput
dinamičke elektro mreža, kao i brzom prugom za teretni saobraćaj.
Takođe, svaki od 24 nova grada biće izgrađen u skladu sa modernim
standardima u oblasti ekologije, kako bi se smanjili negativni uticaju
urbanizacije po životnu okolinu.  

Ovo će ujedno biti i rešenje za probleme nestašica vode i električne
energije koji su učestali u Indiji i uzrokovani ubrzanom urbanizacijom.
Optimizovano snabdevanje električnom energijom i 24-časovni pristup
pitkoj vodi su u isto vreme možda i najjača karta za motivisanje
Indijaca da se presele upravo ovamo.

Nastavak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“