Domaćinstva nepravilno koriste ogrevna drva jer nemaju dovoljno novca

Više od milion domaćinstava u Srbiji koristi drva za grejanje, ali im je potrebno dvostruko više drveta da zagreju kuće nego domaćinstvima u razvijenim evropskim zemljama. Nepravilno korišćenje ogrevnog drveta koje nije potpuno osušeno, četiri puta više zagađuje vazduh pa ljudi u opštinama poput Užica sve češće obolevaju od plućnih bolesti.

U kampanji od vrata do vrata u Užicu i još tri opštine Leskovcu, Bajinoj Bašti i Vlasotincu, nemački GIZ i resorna srpska ministarstva pokušavaju da informišu građane o značaju pravilnog korišćenja ogrevnog drveta.

Šumarski inženjer i učesnik projekta Đorđe Marić ističe da nije problem  u lošim navikama i neznanju već da važnu ulogu igra i finansijski aspekt. 

„Ljudi ogrevno drvo kupuju ili iz svojih šuma i seku na jesen, kada imaju novca i vremena i ne obraćaju pažnju da li je ono dovoljno suvo“, kaže Marić.

Po njemu, država ima ključnu ulogu u uvođenju evorpskih standarda u oblast energetike i zaštite životne sredine, jer bi morala da subvencioniše nabavljanje aparata za grejanje koji su zastareli, kao i izolaciju kuća i stambenih zgrada.

Veruje da je biomasa naša najveća šansa, kada je reč o dostizanju cilja da do 2020. godine imamo udeo od 27 odsto iz obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji.

Marić podseća i da to ne podrazumeva i nekontrolisanu seču šuma, a da bi državi moglo da uštedi velike sume koje se daju na fosilna goriva.

Prema njegovim rečima, potrebna je rešenost države da sve usvojene standarde i propise usklađene sa evropskim zakonodavstvom primeni i ozbiljno se posveti oblasti koja čini više od 40 odsto zakonodavstva EU sa kojim treba da se uskladimo, što će koštati više od 10 milijardi evra.