Ginić: Fond za nauku do sada ojačao kapacitete 3.300 domaćih istraživača

Fond za nauku Republike Srbije je za pet godina, odnosno od svog osnivanja, otvorio 11 programa sa ukupnim budžetom od 81,7 miliona evra. Za finansiranje je odobreno 497 projekata, kroz koji je podržano 3.288 istraživača iz 145 naučnoistraživačkih organizacija u Srbiji.

Na javne pozive Fonda mogu da konkurišu istraživači sa akreditovanih svih naučnoistraživačkih organizacija u Srbiji, a novac se obezbeđuje iz budžeta Srbije, Svetske banke i fondova Evropske unije – istakla je Natalija Ginić, stručna saradnica za programe i projekte u Fondu za nauku na posebnom panelu tokom EU nedelje mogućnosti.

“(Domaći pozivi) su napravljeni po uzoru na programe EU fondova kako bi se obezbedio njihov visok kvalitet, kao i primena međunarodno priznatih principa i procedura. Tako istovremeno podižemo kapacitete naučne zajednice u Srbiji za konkurisanje na međunarodnim i drugim nacionalnim konkursima”, izjavila je Ginić.

Ona je u intervjuu za Novu ekonomiju podsetila i da se dva tekuća programa Fonda, PRIZMA i PROMIS 2023, delimično finansiraju iz bespovratnih sredstava EU i izrazila uverenje da će i budući programi Fonda dobiti podršku kroz sredstva EU IPA fondova, što bi dodatno ojačalo našu misiju pružanja podrške naučnim istraživanjima.

Fond za nauku je članica Science Europe, međunarodne organizacije koja okuplja najznačajnije institucije za finansiranje nauke u Evropi i predstavlja ključnu platformu za razmenu znanja i oblikovanje zajedničkih strategija u nauci.

“Kroz aktivno učešće u radu ove organizacije ostvarili smo odličnu saradnju sa mnogim evropskim fondovima za nauku. U tom kontekstu, u narednom periodu planiramo kreiranje bilateralnih i multilateralnih saradnji kroz različite programe, sa posebnim fokusom na fondove iz EU”, dodala je Ginić.

Takođe, ona navodi kako Fond u narednom periodu planira da uzme učešće u okviru Programa Horizon Europe zajedno sa fondovima iz okruženja i EU i time dodatno podstakne unapređivanje stručnosti i umrežavanja, stvori potencijal za dodatna sredstva i izvore finansiranja.

Fond za nauku finansira osnovna i primenjena istraživanja iz svih oblasti nauke kroz velike programe poput IDEJA i PRIZMA, kao i kroz program PROMIS 2023, koji pruža podršku mladim istraživačima i naučnicima u ranoj fazi karijere.  Fond za nauku ima i manje tematske programe, poput programa IDENTITETI, usmerenog na društvene i humanističke nauke i Dokaz koncepta, koji pruža podršku istraživačima koji prepoznaju da njihova istraživanja imaju komercijalni potencijal za kojim postoji potreba na tržištu.

Ginić je istakla da se posebna važnost pridaje projektima posvećenim „zelenim temama“, poput klimatskih promena, očuvanju biodiverziteta i održivog upravljanja resursima.

Kao dobar primer “zelenog” projekta, izdvaja se Zeleni program saradnje nauke i privrede, u okviru kojeg se finansira 20 projekata sa ukupnim budžetom od 3,5 miliona evra.

“Kroz ovaj program su podržana primenjena istraživanja koja će doprineti nacionalnim i međunarodnim ciljevima održivog razvoja, nultog zagađenja, cirkularne ekonomije i unapređenja biodiverziteta”, smatra Ginić i dodaje kako “istraživači u okviru ovih projekata razvijaju patente, tehnička rešenja i druge oblike intelektualne svojine koji će kroz saradnju sa partnerima iz privrede moći da nađu svoju praktičnu primenu”.

Za Novu ekonomiju, Ginić ističe da je u oktobru planirano otvaranje dva nova javna poziva za program IDEJE 2024 sa budžetom od 24 miliona evra i program DIJASPORA – grantovi za posete naučnika iz dijaspore istraživačima u Srbiji sa budžetom od 800.000 evra.

Ideja je da istraživači iz dijaspore prenesu veštine, znanja i tehnologije, koje će koristiti našim naučnicima u Srbiji da dalje unapređuju svoj naučnoistraživački rad, a samim naučnoistraživačkim organizacijama da doprinose daljem razvoju nauke u oblastima u kojima deluju.

Čitaković (WBF): Uskoro raspisujemo novi poziv, nevladinim organizacijama do 15.000 evra