Gde dolaze Arapi

Poslovi koji se zasnivaju na ličnim vezama…Zvuči kao odličan teren za
korupciju. Ali, gotovo sve što su Ujedinjeni Arapski Emirati, a
ponajviše Abu Dabi, kao najveći i najbogatiji emirat među njima,
investirali u svetu zasnovano je, kažu poznavaoci ekonomije UAE, baš na
ličnom poverenju u partnere. Naravno, to je samo početak…Jer, Emiraćani
ne ulažu tamo gde ne procenjuju da je reč o dugoročnim investicijama
koje donose solidnu finansijsku dobit ili opipljivu društvenu korist za
njihovu zemlju.

Sve ovo nije slučajno. Za sve one koji su bili u prilici da posete ovu
zemlju, najupečatljiviji je utisak da vrlo znaju da cene činjenicu da se
gotovo deset odsto ukupnih rezervi nafte i nešto više od pet odsto
svetskih rezervi prirodnog gasa nalazi upravo na njihovoj teritoriji.
Ali i da će jednog dana (procene su za oko 50 godina) ovaj izvor
istinskog bogatstva – presušiti. Dubai, simbol Emirata, tako naftu danas
i nema. Srećom, na vreme je izvore svojih prihoda preorijentisao na
turizam i zabavu.

Abu Dabi, za sada, takvih briga nema. Ali, i on se, kao i preostali deo
zemlje, priprema za momenat kada će zemlja morati da gradi svoj
privredni razvoj na svemu drugom sem na prirodnim bogatstvima.

Danas u Abu Dabiju ključnu „Viziju 2030” sprovode baš svi. Ona
podrazumeva da se 40 do 60 odsto profita od nafte preraspodeli u sektore
finansija, informacionih tehnologija, industriju aluminijuma,
obnovljive izvore energije, aviosaobraćaj, transport, logistiku,
turizam… Obrazovanje i zdravstvo takođe su  visoko kotirani na listi
prioriteta. Autor ovog projekta bio je prvi predsednik UAE, šejk Zajed
bin Sultan al Nahjan. Ujedinio je emirate, čije se stanovništvo pre nego
što je 50-tih godina prošlog veka potekla nafta, bavilo ribarstvom i
lovom na bisere. Sam je osmislio kako će se zemlja razvijati i lično
projektovao izgled Abu Dabija sa oko 2,1 miliona stanovnika, grada
širokih bulevara i visokih zgrada u kome dominira zapadnjačka
arhitektura sa prepoznatljivim elementima arapskog uticaja. I ostavio
jednu viziju u amanet. Da do 2030. godine privreda ove zemlje ne zavisi
od nafte, već da živi od poslova koji se rade u Emiratima, ali i širom
sveta. Danas ne postoji firma koja svakodnevno ovaj zadatak ne sprovodi u
delo. Pre svih, šejk Kalif Zajed al Nahjan, predsednik UAE, ali i
prestolonaslednik Muhamed, koji se ponajviše bavi investicijama Abu
Dabija po svetu.

Da su sinovi  nastavili očevu vizionarsku politiku, pokazuje i
činjenica da su Emirati odmah iza Katara, sa oko 4,7 miliona žitelja,
najbogatija zemlja arapskog sveta i da njihov godišnji BDP iznosi 360, a
plan je da dostigne 416 milijardi dolara.

I upravo sa firmama u vlasništvu države, odnosno predsedničke porodice,
Srbija ovih dana zaokružuje više projekata. „Etihad”, državna avio
kompanija Abu Dabija, nakon nedavno dobijenih saglasnosti domaćih i
stranih antimonopolskih tela, suvlasnik je srpskog avio prevoznika.

Pregovori o preuzimanju 49 odsto „Jat-a” trajali su pet meseci, kažu u
radnoj grupi Vlade Srbije zadužene za razgovore sa „Etihadom”. Nakon
načelne saglasnosti princa Muhameda da se u ovaj posao uđe, pregovori su
trajali pet meseci. Njihovi eksperti su nepunih pet meseci analizirali
mogućnost zajedničkog ulaganja i pre svega dosta komplikovan status
našeg ugovora sa „Erbasom”. Prema njihovim računicama, uz obnovljenu
flotu, nov menadžment, novo ime „Er Srbija” i naravno, rezanje svih
suvišnih troškova, nacionalni avio prevoznik već narednu godinu može
završiti s pozitivnim rezultatom. Inače, pregovori o strateškom
partnerstvu „Etihada” sa Er Berlinom gde je firma iz Abu Dabija vlasnik
30 odsto kompanije, trajali su gotovo tri godine.