Od osamostaljenja, najveći problemi Ukrajine su podeljenost, duboka korumpiranost i hronična politička nestabilnost. Nezavisno od ratnog ishoda, oporavak najveće i najsiromašnije zemlje u Evropi zavisiće od njihovog rešavanja

Hladnog kijevskog jutra, 23. februara, guverner Narodne banke Ukrajine Andrej Pisni predstavio je novu, komemorativnu novčanicu od dvadeset grivni. U crnoj borbenoj jakni, istakao je da moneta pod nazivom „Nećemo oprostiti“ podseća na invaziju i vekovnu borbu za nezavisnost. Pisni ne sme biti nezadovoljan: kurs je stabilizovan a, za zemlju u ratu, inflacija od 25 odsto je umerena, zahvaljujući kamati od 25 odsto. Bruto devizne rezerve iznose oko 30 milijardi dolara.

Ukrajina је u crnom. Jedna godina poništila je prethodnih petnaest. Ugrožene su privredna i civilna infrastruktura, naročito na istoku. Gotovo pet miliona ljudi zvanično je zatražilo zaštitu u inostranstvu. Udeo siromašnih porastao je na 25 odsto, a nezaposlenosti na 35 odsto. Prema proceni Instituta Kijevske škole ekonomije, ukupna šteta usled razaranja u 2022. iznosi 137,8 milijardi dolara, što je čak 69 odsto ukrajinskog BDP-a.

Ukupna pomoć koju je Nemačka bilateralno obezbedila za Ukrajinu od 6,2 mlrd evra iznosi svega 2% novca korišćenog za ublažavanje sopstvene energetske krize

Ako je i bilo sumnje da je Ukrajina najsiromašnija zemlja u Evropi, nje više nema jer je prošlogodišnji pad BDP-a bio nepojmljivih 30 odsto. Ako sumnja ne postoji, valja znati zašto je postojala, odnosno zašto zemlja sa takvim potencijalom čak i Balkan gleda iz žablje perspektive.

TRANZICIJA NATRAŠKE

Ukrajini se, kao drugoj najrazvijenijoj sovjetskoj republici, predviđao uspeh. Optimizam su ulivali bogato industrijsko nasleđe, obrazovano stanovništvo i obilje resursa. Proizvodnja po stanovniku, merena međunarodnim dolarima, bila je 1990. za trećinu veća nego u Poljskoj.

Ipak, za razliku od Centralne Evrope, vlada prvog predsednika Leonida Kravčuka fingirala je reforme. Stari kadar rebrendiranih komunista otpočeo je izgradnju nacionalne simbolike i, još važnije – privatizaciju. To je bila „prvobitna akumulacija kapitala“ za oligarhe čija će povezanost sa svim političkim vlastima ostati trajno obeležje društva.

Ratna šteta i pomoć UkrajiniNova ekonomija

Neobuzdana liberalizacija cena je u 1993. uzrokovala najveću inflaciju zabeleženu u miru od deset hiljada odsto. Do kraja 1994. u restrukturiranje je ušlo preko dvanaest hiljada preduzeća, uz privredni pad od 23 odsto.

Anemične reforme pod Leonidom Kučmom tek blago usporavaju pad i kupuju vreme oligarsima, što je dosledno zaključku Svetske banke da se „gotovo čitav pad proizvodnje u prvoj deceniji tranzicije može objasniti pucanjem komercijalno-proizvodnih lanaca po raspadu SSSR“.

Ta okolnost, kako se navodi u izveštaju iz 2019, otežana je nesistemskom privatizacijom. BDP po stanovniku se do 2000. više nego prepolovio i primakao proseku Podsaharske Afrike.

LOŠE A NAJBOLJE GODINE

U periodu 2000-2008. godine rastu cene energenata i sirovina, pa Ukrajina kao izvoznik puno zarađuje i 2002. uravnotežuje budžet. Osnova privrednog uzleta bilo je oživljavanje metalurgije i agroindustrije.