Prvi rezultati privremenog ograničenja trgovačkih marži u crnogorskim maloprodajnim lancima su odlični – prodavci beleže rast broja klijenata, a potrošači uštede u kućnim budžetima, kaže Goran Đurović, ministar ekonomskog razvoja i turizma u Vladi Crne Gore. Iako se akcija sprovodi svega desetak dana, Đurović navodi da je odlična saradnja sa trgovačkim lancima neophodan preduslov za uspeh kampanje.
Vlada Crne Gore pre desetak dana je počela da sprovodi akciju „STOP INFLACIJI“, kojom je htela da uspori rast potrošačkih cena i očuva standard građana.
Tamošnje Ministarstvo ekonomskog razvoja i turizma je u saradnji sa predstavnicima najvećih trgovačkih lanaca u zemlji dogovorilo višemesečnu akciju u kojoj bi svaka od veleprodaja i maloprodaja formirala „antiinflacionu korpu“.
Ova korpa sadrži najmanje po jedan artikal iz svake od 25 vrsta prvobitno dogovorenih proizvoda (jaja, jogut, mleko, hrana za bebe, itd.)
Izbor konkretnog artikla iz svake kategorije vrši sam trgovac, pa cenu formira ograničavajući trgovačku maržu u maloprodaji na do pet odsto. Trgovačka marža u veleprodaji takođe je limitirana na pet odsto.
Akcija će trajati do kraja aprila, kada će se revidirati – ili promenom broja artikala ili promenama marži.
Đurović za Novu ekonomiju navodi da je i Crna Gora, slično kao i druge države u regionu, prvo pokušala da kontroliše cene osnovnih životnih namirnica, ali ograničenjem trgovinskih marži umesto zamrzavanjem cena (slučaj Srbije).
To je dalo neke rezultate, ali su u međuvremenu cene nastavile da rastu. Vlada Crne Gore zna da ovim merama neće zaustaviti inflaciju, ali može smanjiti njen udar na najugroženije kategorije građana, dodaje crnogorski ministar.
„Država je morala nešto da preduzme, zbog pritiska javnosti – jednostavno je za prosečnog građanina postalo gotovo nemoguće da napuni svoju potrošačku korpu, i da je istovremeno priušti. Zato smo došli na ideju da (prema trgovinskim lancima) idemo dogovorom. Osnovni preduslov da bi ovakva akcija mogla da uspe jeste saradnja Vlade, ministarstva i privrede – da mi verujemo njima i oni nama. Imamo dobar odnos sa lancima koji smo gradili u dužem vremenskom periodu“, kazao je Đurović.
Crnogorsko ministarstvo je okupilo predstavnike svih vodećih marketa u državi, proces pregovora je relativno brzo okončan, a dogovoreno je da „antiinflaciona korpa“ sadrži 25 kategorija proizvoda kako ne bi pojeftinile samo najosnovnije namirnice.
„Na naše veliko zadovoljstvo, većina trgovinskih lanaca se odazvalo sa većim brojem proizvoda nego što smo mi predložili, pa njihove ‘antiinflacione korpe’ imaju po 30 ili 40 proizvoda. Multiplikativni efekat ide u više pravaca. Prvo, svaki lanac je ponudio različitu korpu, nisu smanjene cene istim proizvodima, što znači da potrošač može da bira šta će kupiti u kojoj prodavnici. Imate širinu izbora, a na veb-stranici ministarstva, društvenim mrežama, medijima možete proveriti cene proizvoda koji vas interesuju“, kazao je ministar Đurović.
Kao drugi pozitivan efekat, on navodi javnu afirmaciju kampanju, Đurović smatra da je, slično kao i u Srbiji, i u Crnoj Gori usled naglog skoka cena nastala tenzija između kupaca i prodavaca.
„Potrošači su bili ogorčeni, krivili trgovce… Ta tenzija je nestala , kupci su sada zadovoljni. Trgovine su shvatile da moraju i da zadrže kupce i da doprinesu široj zajednici (kroz odgovorno poslovanje)… Pošto građani sada više prate i novu (antiinflacionu) korpu i cene u marketima, u naše trgovine se vratio takmičarski duh, koji je zamro, iskren da budem. Trgovci sami spuštaju marže i drugih proizvoda, mameći kupce, a na zadovoljstvo upravo potrošača“, kazao je on.
Na pitanje da li uočavaju negativne efekte akcije, na druge cene ili profitabilnost sektora trgovine, Đurović dodaje da kompanije sve akcije preduzimaju na dobrovoljnoj osnovi,
„Niko ne mora da bude deo akcije, niko ne mora da radi u minusu. Ali, ako imate desetine hiljada artikala u svojoj ponudi, smanjenje marži na četrdesetak proizvoda koji su građanima važni neće ugroziti vaše poslovnje. Sada nam se priključuje kompanija koja trguje robom za domaćinstvo, ali i radnici u kulturi. Nije samo hrana potrebna ljudima, potrebna je hranu i za dušu. Muzički centar Crne Gore je snizio cenu karata, Crnogorsko narodno pozorište će smanjiti svoje cene… (Danas) razgovaramo i sa predstavnicima veledrogerija, da proverimo koje cene bi oni mogli da snize“, rekao je Đurović.