Janković: Važno je što su građani ustali protiv pravnog i fizičkog nasilja u Savamali

Odgovornost za ostavljanje građana na cedilu u Savamali ne mogu da snose operateri na dežurnom telefonu ili niži rukovodioci u policiji, poručio je Saša Janković, zaštitnik građana, koji je okončao postupak kontrole u Ministarstvu unutrašnjih poslova kojim je nesporno i zvanično utvrdio odgovornost policije.

„Da li će MUP odgovornost konkretizovati na određene rukovodioce, ljude koji su postupili suprotno zakonu i pravilima svog posla, ili će želeti da ih spase i tako ostave senku na celom državnom organu, ja ne znam. Ne mogu da ih nateram da individualizuju odgovornost, ali pobeći od toga da su napravljeni ogromni propusti u radu se više ne može“, kaže Janković.

Kako navodi, odgovornost komunalne policije je za sada na nivou toga da njen načelnik ni u ovom slučaju nije govorio istinu. 

„Pitanje je sada kako se može verovati u bilo šta drugo iz te kuće, pa i u to da nijedan komunalni policajac nije učestvovao u rušenju. Jer u istoj izjavi mi je načelnik saopštio i da građani te noći nisu zvali i da komunalni policajci nisu rušili, a prvo je dokazano neistina“.

Odgovor na pitanje zašto se više od dva meseca čekalo se sa saopštavanjem ko je odgovaran za Savamalu je, kako je rekao, na drugoj adresi. 

„Propusti u radu organa vlasti, što je moj posao, utvrđeni su u kratkom roku, a različite vidove krivice utvrđuju drugi. Pored vrsta odgovornosti koje je pominjao predsednik Vlade – krivično-pravne, prekršajne i političke, o kojima govorim od samog početka ovog slučaja, postoji i disciplinska. Ne može neko da bude rukovodilac u policiji ako se povinovao planu da policija ne radi svoj zakonom propisan posao. Znam, da se nije povinovao, verovatno ne bi ostao rukovodilac, ali ovako je pokazao da nije ni za policajca, a kamoli rukovodioca, osramotio je sve kolege i koleginice koji svakodnevno izlažu opasnosti ne položaj, već život, radeći svoj posao kako zakon nalaže. A o onima koji su plan pravili ili prihvatili da ne pričam“, objašnjava Janković i da kaže da bi lakše bilo ćutati i okrenuti glavu na drugu stranu i njemu i povereniku Rodoljubu Šabiću.

„Obojici zakon to omogućava, niko ne bi mogao da kaže da smo ga prekršili. Dalje, naši mandati su ograničeni, pravosudnim funkcionerima nisu, oni su na stalnoj funkciji. Ipak, oni su pasivni, zašto? U godišnjim izveštajima od pre tri godine pišem da ključ ka napretku nisu novi i novi zakoni, već konkretna odgovornost za učinjeno i neučinjeno u primeni postojećih zakona. Narodna skupština, uprkos svojoj zakonskoj obavezi, već dve godine nije razmatrala te izveštaje. I za to bi neko trebalo da bude odgovoran, zar ne – i to je kršenje zakona“, kaže zaštitnik građana.

On kaže da ne zna da li će se slučaj Savamale završiti samo na nekoliko ostavki.

„Sve vreme sam u ovom slučaju bio napadno optimističan, što mi mnogi zameraju. Svestan sam da moja funkcija zahteva da građanima ulivam veru u snagu vladavine prava i opredeljenost države da zakon važi noću i danju, podjednako u Beogradu, Subotici, Ljuboviji, Boru, Vranju… i podjednako za svakoga. Ali to je sve teže imajući u vidu posebno da se moje reči često selektivno koriste da se prikaže kako je sve u redu. Istovremeno, opstrukcije postupaka kontrole koje vodim – davanje netačnih informacija, prikrivanje dokumentacije, relativizacija nalaza, postaju pravilo, a ne izuzetak. Primer za relativizaciju je kada ministri i predsednik Vlade kažu – šta se desilo u Savamali utvrdiće nadležni organi – policija i tužilaštvo, sugerišući da je zaštitnik građana nenadležan organ i da kontrola rada i utvrđivanje propusta u radu policije i drugih organa vlasti nije moja zakonom propisana dužnost i ovlašćenje, nego valjda hobi“, kaže Janković i dodaje da će uprkos svim poteškoćama, on će nastaviti da radi svoj posao uporno, kao što je to činio i do sada. 

Janković je istakao da je od izuzetnog značaja to što su građani ustali protiv pravnog i fizičkog nasilja u ovom slučaju i pokazali upornost da slučaj Savamale ne pregazi vreme.

„Građani su uvek krajnji korektiv rada organa vlasti i ovde su dali do znanja vlasti da nisu pasivni posmatrači sopstvenih života. Prava na mišljenje, izražavanje i okupljanje su elementarna prava građana i država je dužna ne samo da ih ne sprečava, već da ih i podstiče. Ohrabruje saznanje da građani državu i njene organe doživljavaju kao svoje vlasništvo i da od njih zahtevaju efikasnost. To je suština ustavne odredbe da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana. Svaka vlast treba da bude ponosna na takve građane, čak i kada joj ne prija tema protesta“, navodi on.

Od toga koliko građani izražavaju svoj stav zavisi da li ćemo imati autentičnu ili fasadnu demokratiju. 

„Demotivisani, razočarani, uplašeni, bespomoćni, nezainteresovani građani želja su svake autokratske vlasti, a autokratija prenebregava činjenicu da takva umrtvljenost ne traje večno, već se završava teškim konfliktima. Nikome, ni građanima ni vlasti, koja god da je, to ne treba. Zato je građanski aktivizam lek ne samo za građane, već i za državu, čak i kada je oštro kritikuje, pod uslovom da država tu kritiku shvata onako kako je dužna da je shvati – kao podstrek za bolji rad, a ne kao mržnju i napad koji se mora suzbiti u korenu, svim raspoloživim sredstvima“, kaže zaštitnik.

Na pitanje koliko pritužbi građana je dobio povodom Savamale on odgovara:

„Nekoliko formalnih, a desetine građana obraćale su se na najrazličitije manje formalne načine, tražeći da postupam“.

Njegov dalji posao u slučaju Savamale je da okonča postupak kontrole rada svih gradskih službi koje su nešto činile nešto nakon rušenja.