EU će kažnjavati proizvođače hrane koji krče šume

Evropski parlament usvojio je propis kojim se zabranjuje uvoz kafe, govedine, soje, čokolade i drugih proizvoda čija je proizvodnja direktno povezana sa krčenjem šuma. Cilj je da se spreče klimatske promene.

Kako je preneo Rojters, zakon predviđa da kompanije koje uvoze robu u Evropsku uniju moraju da podnesu dokaze o tome da njihova roba nije uzgajana na zemljištu na kome je šuma posečena posle 2020. godine.

Za nepoštovnaje tih odredbi predviđene su velike novčane kazne.

Velike kompanije će imati 18 meseci da ga primene, a manje firme 24 meseca, nakon što sve članice EU formalno usvoje tj zakon.

Kompanije koje se ne pridržavaju mogu se suočiti sa kaznama do odsto svog prometa u zemlji članici EU u kojoj bi prekršaj bio napravljen.

Pravila imaju za cilj da eliminišu krčenje šuma iz lanaca snabdevanja niza svakodnevnih artikala koji se prodaju u Evropi.

Zakon će se primenjivati na soju, govedinu, palmino ulje, drvo, kakao, kafu, gumu, drveni ugalj, kako proizvode poput kože, čokolade i nameštaja.

Kako se objašnjava, krčenje šuma je doprinosi sa oko deset odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji izazivaju klimatske promene.

Zakon treba da prođe i formalno odobrenje zemalja EU članice, što je proces koji se obično odvija kroz prethodni dogovor.

Ceo svet kasni u borbi protiv klimatskih promena

„Evropski potrošači sada mogu biti sigurni da više neće biti nesvesno saučesnici u krčenju šuma“, rekao je evropski poslanik Kristof Hansen.

Zakon se ne odnosi na neku pojedinačnu državu, ali su se već pojavile reakcije zemalja na koje bi uticao.

Indonezija i Malezija, koje su najveći svetski izvoznici palminog ulja, optužili su EU da blokira pristup tržištu za taj njihov proizvod.

EU je inače treći po veličini uvoznik palminog ulja u svetu.

Malezija je saopštila kako bi mogla da prestane da izvozi palmino ulje u EU kao odgovor na novi zakon, a mali proizvođači palminog ulja odgovaraju kako ne mogu da ispoštuju njen zahtev da dokažu gde je roba proizvedena pomoću geolokacijskih podataka.

Za polovinu globalnog zagrevanja odgovorno samo pet zemalja