Učite, radite, ali se i zezajte

MILENA MINJA BOGAVAC, dramaturškinja i rediteljka

Kada biste mogli da izaberete jednu stvar koja se plaća i učinite je besplatnom za sve, šta biste izabrali? Zašto?

Obrazovanje… Ali, pošto pretpostavljam da bi se povela ogromna rasprava: šta znači besplatno obrazovanje, da li je obrazovanje “stvar” i ko treba da odluči o programu tog obrazovanja…  vrlo je moguće da bih na kraju tražila samo besplatne uloške i pristup toploj, tekućoj vodi, za sve. Imalo bi, naravno, smisla tražiti i besplatne lekove, za sve kojima su neophodni…

Ali, moj lični problem je u tome što sva ovakva pitanja doživljavam kao “trik-pitanja”. Zato  mi se čini pametnije tražiti nešto manje, nego shvatiti šta si želela, tek onda kad ti se ostvari… Hoću da kažem da nas ovakva pitanja vode na klizav teren hipotetičkih scenarija, koji se može nazvati i “paradoks zlatne ribice”.

Ukratko: kada bih slučajno upecala tu čuvenu zlatnu ribicu, ja bih poželela samo da je pustim i da zaboravim da sam je upecala, jer mi se čini da iza svake želje koju bi ribica mogla da ostvari, stoji neka skrivena prevara. Recimo, poželiš mir u svetu, ribica pucne perajima i čitav svet prekrije ogroman talas. Civilizacija nestane pod vodom, ali hej – kaže ribica – eto ti mir!… Na isti način vidim i svoju želju da obrazovanje učinim besplatnim…  Jer, besplatno obrazovanje zvuči stvarno super-moćno, ali – realno, to postoji i u trening-kampovima terorističkih jedinica! Na kraju, dođemo do onog da “nema besplatnog ručka” i da je manje važno šta ručamo, nego sa kime ručamo.

Ukratko: bolje biti neobrazovan, nego pogrešno obrazovan.

Da možete da predložite tri pametne stvari koje svako u životu treba da uradi, šta bi to bilo?

Učite, radite, trudite se…  I nikada, ni pod kojim uslovima, ne zaboravite da se zezate!

Možete imati bilo koje tri stvari koje želite. Zauzvrat morate date druge tri stvari. Šta bi to bilo?

Menjam platu koju zarađujem, za platu od koje mogu bezbrižno da živim. Menjam Srbiju u kojoj živim, za Srbiju u kakvoj želim da živim…

Na kraju, pitam ja vas: šta treba da dam, a da za uzvrat dobijem malu zgradu u kojoj mogu da pravim pozorište?! Jer, stvarno želim to pozorište, ali ne baš po svaku cenu. Ne bih za njega menjala slobodu, osećaj osobe koja nikom ne duguje; ne bih menjala porodicu, prijatelje i saradnike, niti bih potpisala reči u koje ne verujem… Ipak, i dalje želim malo pozorište… I brendirani retro-kombi, da se vozimo na turneje – ako to nije previše.

Da možete da se vratite u prošlost i ispravite samo jednu stvar, šta bi to bilo?

Sačuvala bih Jugoslaviju. Ili je razdružila u miru, bez žrtava.

Da imate jednu super-moć, šta biste voleli da to bude?

Da uvek mogu da se setim pravih reči, u pravom trenutku…  Tri mesta prazno, pa onda: teleportovanje i opcija da – kada zatreba, mogu da budem na dve lokacije, u isto vreme.

Kad biste postali predsednik, šta biste prvo uradili?

Okupila bih radnu grupu najcenjenijih pravnika/ca, da zajedno pročitamo Ustav i da mi se precizno objasne moja ovlašćenja. To bih i drugima preporučila…  Nema na čemu, zaista.

Koja je najbolja stvar koju ste ikad uradili? 

Od svega što sam ikad uradila, izgleda da sam se najbolje udala. Sve drugo je pozorište: efemerno, trenutno i stalno.

Koja je najbolja ideja koju ste čuli u proteklih 10 godina?

Da se izreže sredina tosta, pa da se unutra isprži jaje… Okej. Ako zaobiđem humor na temu revolucionarnih ideja sa instagrama, ne mogu a da se ne zapitam: je l’ ima deset godina od kad je predsednik Nikolić, hteo da kopa kanal do Soluna?… Ići na lignje u motel Predejane, vekovni je srpski san!

Smatrate li hrabrost retkom ili precenjenom osobinom?

Retka je kada dolazi zajedno sa empatijom, poštenjem i osećajem za pravdu. Apsolutno je precenjena, onda kad stiže bez njih.