Žuta rđa, retka bolest pšenice, u Srbiji se pojavila po prvi put od 2014. godine. Brzo se širi i na njivama ostavlja veliku štetu, kažu stručnajci.
Kako je za Agenciju Beta rekao stručnjak za tu poljoprivrednu kulturu Miroslav Malešević, reč je o bolesti, gljivici koja uništava lisnu masu.
Retko se pojavljuje u Srbiji, a karakteristična je za mediteranske zemlje.
Razvija se u uslovima naglih prolećnih oscilacija temperatura, praćenih kišom i snegom.
„Žuta rđa se širi neverovatnom brzinom, kao požar i za dva-tri dana može da napadne usev na celoj njivi. Poslednji put se u Srbiji pojavila 2014. kada je napravila značajnu štetu“, rekao je Malešević.
On je dodao da može da se proceni kolika će biti šteta, ali da još nije sve izgubljeno ako se pšenica odmah tretitra sredstvima za zaštitu.
Mada njihova efikasnost nije ista, postoje preparati sa visokim stepenom suzbijanja te bolesti.
Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika u Srbiji Jovica Jakšić upozorio je takođe da se žuta rđa širi „neverovatnom brzinom“ i da pšenica može danas da izgleda dobro, a da sutradan već „požuti“.
Još srednom marta stručnjaci su upozorili da su kod useva pšenice prisutni simptomi određenih bolesti i do 60 odsto biljaka, a ova pojava mnogo je bila izraženija u Vojvodini nego u centralnoj Srbiji.
Visok nivo zaraze biljnim bolestima, poput sive pegavosti lista pšenice, pepelnice žita i lisne rđe bili su uočljivi na gotovo svakoj parceli.
U centralnim i južnim krajevima Srbije usevi su u slabijim fazama razvoja i sa znatno manjim procentom zaraženih biljaka.
Robne rezerve kupuju 50.000 tona pšenice
Profesor Radivoje Jevtić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, rekao je za Politiku da je ovo trenutno problem koji se primećuje i u Hrvatskoj i drugim zemljama u okruženju.
„Kada se ova bolest masovnije pojavila 2014. godini u Srbiji ali i u celoj Evropi, procenjeno je da je tada šteta na svim usevima pšenice u našoj zemlji bila 20 do 30 procenata“, istakao je Jevtić.
Kako kaže, dilema kod proizvođača jeste da li da odmah tretiraju pšenicu ili ne.
Suština je, dodaje, da se poljoprivredni prozvođači konsultuju sa stručnjacima.
Ako se utvrdi da zaista jeste žuta rđa, posebno kod osetljivih sorti koje su već tretirane, odmah krenu sa tretmanom, bez obzira što će sredstva svakako primenjivati redovno u fazi cvetanja, istakao je naš sagovornik.
Za novi rod pšenice poljoprivredenicima nude 20 dinara