Banke u Srbiji završile prošlu godinu simbolično boljim prihodima

Banke koje posluju na srpskom tržištu završile su prošlu godinu sa simbolično poboljšanim prihodima, ali sa još uvek veoma visokim troškovima. Jačanjem elektronskih kanala komunikacije polako opada broj ekspozitura, a lideri u bankarskoj industriji postaju više nego ikada zavisni od inovacija, samo su neki od zaključaka istraživanja Bankarski radar (Retail Banking Radar) za 2016. godinu, koje konsultantska kuća A.T. Kearney sprovodi nekoliko godina unazad. 

Istraživanje koje obuhvata preko 90 bankarskih grupacija koje posluju na 22 evropska tržišta pokazuje da je situacija na nivou Evrope vema slična onoj na domaćem tržištu.

Bankarski radar prikazuje kretanje šest ključnih pokazatelja uspešnosti od 2007. do 2015 godine: prihod po klijentu, prihod po zaposlenom, odnos između troškova i prihoda, profit po klijentu, rezervacije u odnosu na ukupne prihode i neto prihod iz kamata u odnosu na ukupne prihode. 

Na pet od šest pokazatelja su se banke u 2015. godini u odnosu na 2014. godinu simbolično poboljšale, dok troškovna efikasnost i profitabilnost još uvek ostaju na nivoima pre ekonomske krize.

„Troškovna efikasnost i profitabilnost banaka su još uvek na značajno nižem nivou od onog pre finansijske krize, gde pokušaji oporavka očigledno daju usporene rezultate. Prihodi po klijentu i prihodi po zaposlenima se nisu drastično promenili od 2014. do 2015. godine , iako su prihodi po klijentu i dalje u padu u odnosu na period pre krize. Kako svaki vlasnik očekuje rast, banke će morati ozbiljnije da se usmere na troškovnu transformaciju podjednako kao i na oporavak prihoda. Prihodi će se oporavljati kroz alternativne, inovativne izvore, izvan standardih okvira kao što su prihodi od kamata koje imaju i trend snižavanja“, kaže Toma Ćukić, Senior menadžer u konsultantskoj kući A.T. Kearney.

Istraživanje prepoznaje i ključne prioritete za narednu godinu, pa Domen Zadravec, Principal u A.T. Kearney navodi da se troškovna efikasnost mora unapređivati kroz reorganizaciju, optimizaciju troškova nabavki, ali i kroz preispitivanje adekvatnosti broja zaposlenih u bankama.

On ističe da je digitalizacija obavezna i da dodatno uobličuje strategije dodatnih prihoda i smanjenja troškova koje treba da transformišu banke sa ciljem povraćaja profitabilnost iz ranijeg perioda.