Koliko nas košta vrelo leto: Lazar Jovčić u Novoj ekonomiji danas

Ekstremne suše i nekontrolisani požari prestaju da budu statistički incident i postaju sumorna konstanta. Srbija se suočava sa troškom od 27 milijardi evra, koji će do 2033. godine morati da budu uloženi u sanaciju posledica klimatskih promena. Kako je za Novu ekonomiju ocenio Lazar Jovčić iz Beogradske otvorene škole, decenijsko strateško kašnjenje i rigidna oslonjenost na fosilna goriva ne ugrožavaju više samo životnu sredinu, već postaju direktan generator poskupljenja hrane, uvoza struje i gubitka konkurentnosti privrede na evropskom tržištu.

“Mi smo tek 2021. godine dobili Zakon o klimatskim promenama, što je, imajući u vidu aktuelnost teme i štete koje već trpimo, ozbiljno zakasnelo. Praktično smo izgubili 30 godina dok se na globalnom nivou, još od samita u Riju 1992. godine, insistira na sistemskim rešenjima. Ključna opasnost danas je to što se kod nas klimatske promene i dalje posmatraju jednodimenzionalno. To nije problem koji može da reši samo jedan resor. Naprotiv, te politike moraju biti integrisane u
svako ministarstvo, u svaki sektor privrede i u svaku stratešku investiciju, jer je to jedini način da predupredimo totalni ekonomski udar koji nas čeka“, rekao je Jovčić u Novoj ekonomiji danas.

Hoće li Srbija uspeti da transformiše svoj energetski sektor pre nego što evropske takse na ugljenik trajno onesposobe naš izvoz i koliko nas konkretno košta kupovina vremena u poljoprivredi?

Odgovore na ova pitanja, uz detaljnu analizu akcionih planova države koji su i dalje na nivou pripremnih metodologija, saznajte u novoj epizodi emisije „Nova ekonomija danas“, na našem YT kanalu: