Povećanje deficita ukazuje na političke rizike pred izbore za Fič, dok MMF vidi stabilnu inflaciju

Rejting agencija Fitch Ratings (Fič) upozorila je da odluka Vlade Srbije da poveća ciljani deficit države za 2026. godinu ukazuje na uticaj političke neizvesnosti, uključujući i potencijalne prevremene izbore, na makroekonomske performanse i donošenje odluka u zemlji. Oni kritikuju odluku povezanu sa proširenjem budžetskog manjka jer se država obavezala u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) na određene parametre u fiskalnoj politici, a u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).

Predstavništvo MMF u Beogradu odgovorilo je 24. avgusta za Novu Ekonomiju da proširenje deficita da neće imati većeg uticaja na inflaciju.

„Vidimo da ukupna inflacija potrošačkih cena (CPI) ostaje pod kontrolom, posebno imajući u vidu pozitivna inflatorna iznenađenja — odnosno inflaciju nižu od očekivane — u dosadašnjem toku godine. MMF će objaviti svoje sledeće detaljne projekcije za Srbiju u oktobarskom izdanju izveštaja Svetski ekonomski izgledi“, rekao je Lev Ratnovski, stalni predstavnik MMF-a u Beogradu.

Iako se očekuje da će uticaj na javne finansije biti skroman i da vlada neće značajnije menjati svoju srednjoročnu fiskalnu strategiju, ovaj rebalans predstavlja primetno odstupanje od prvobitnih obaveza preuzetih u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) sa MMF-om, zabrinuti su iz kreditne agencije. Vlada Srbije je prethodno predstavljala PCI kao ključno sidro ekonomske politike, s obzirom na to da je puna primena domaćih fiskalnih pravila ranije odložena za 2029. godinu.

Izborni ciklusi i rast socijalnih davanja

Vlada je revidirala svoj ciljani deficit opšte države za 2026. godinu na 3,5 odsto BDP-a sa prvobitno planiranih 3,0 odsto. Prema oceni agencije Fič, ova revizija uglavnom odražava povećanu socijalnu potrošnju, uključujući ranije najavljenu jednokratnu pomoć penzionerima i ugroženim grupama, smanjenje učešća građana u ceni lekova, novu jednokratnu isplatu svim punoletnim građanima, kao i povećana izdvajanja za odbranu i putnu infrastrukturu.

Ove mere su povećale ukupan državni paket podrške u 2026. godini na oko 980 miliona evra (1,0 odsto BDP-a) u odnosu na ranije planiranih 600 miliona evra (0,6 odsto BDP-a), a najveći deo isplata planiran je za avgust i septembar. Budući da jednokratni transferi čine najveći deo ovog paketa (0,9 odsto BDP-a prema proceni Fiskalnog saveta), Srbija bi i dalje mogla da se uskladi sa posebnim fiskalnim pravilima PCI-ja i vrati se ciljanom deficitu od 3,0 odsto u 2027. godini.

Fič napominje da Srbija ima istoriju konzervativnog planiranja i izvršenja budžeta, sa prosečnim deficitom od 2,2 odsto BDP-a u periodu 2023-2025. godine, što sugeriše da bi konačni deficit na kraju godine ipak mogao biti ispod projektovanih 3,5 odsto. Deficit opšte države u prvoj polovini 2026. iznosio je 0,5 odsto, u poređenju sa 0,2 odsto u istom periodu 2025. godine.

Ekonomski rast i stabilnost duga

Vlada sada projektuje učešće javnog duga u BDP-u na 44,2 odsto na kraju 2026. godine (što je za 0,5 procentnih poena manje od prethodne prognoze), pod pretpostavkom da će snažniji realni rast BDP-a (3,3 odsto u poređenju sa ranijih 3,0 odsto) neutralisati širi budžetski deficit.

Fič, koji je u julu potvrdio kreditni rejting Srbije na nivou „BB+“ sa pozitivnim izgledima, najavio je da će ovog meseca ažurirati svoje prognoze. Agencija vidi prostor za povećanje julske prognoze realnog rasta BDP-a od 2,8 odsto, nakon jačeg privrednog rasta u drugom kvartalu 2026. godine, koji je podržan završetkom projekata povezanih sa izložbom Expo i dodatnim fiskalnim stimulansima. Ipak, Fič upozorava da slabiji poljoprivredni prinosi usled suše ostaju ozbiljan rizik za ostvarivanje planiranih ekonomskih projekcija i rasta BDP-a

Završetak projekata povezanih sa izložbom Expo (uz dodatne fiskalne stimulanse) navodi se kao ključna podrška jačem privrednom rastu Srbije u drugom kvartalu 2026. godine. To znači da bi bilo kakvo usporavanje ili odlaganje ovih projekata moglo direktno ugroziti projektovani privredni rast.

Odstupanje od dogovora sa MMF-om i politički rizici

Ova izmena predstavlja prvi rebalans budžeta iznad limita deficita koji je dogovoren sa MMF-om od pokretanja PCI programa 2024. godine. Srbija se ovim programom obavezala na deficit od 3,0 odsto BDP-a u periodu 2025-2027. i 2,5 odsto u 2028. godini, uz poštovanje posebnih fiskalnih pravila.
Fič ocenjuje da ova revizija naglašava političke rizike uoči potencijalnih prevremenih izbora. Politička neizvesnost i protesti koje su predvodili studenti nakon infrastrukturne nesreće u Novom Sadu u novembru 2024. godine već su doprineli usporavanju rasta na 2,0 odsto u 2025. godini. Studentski pokret danas čini ključni deo opozicije.

Nedavne izjave predsednika Aleksandra Vučića sugerišu da su prevremeni izbori u ranoj fazi četvrtog kvartala 2026. godine sve izvesniji, iako format i tačan tajming glasanja ostaju nejasni. Rezultati nedavnih lokalnih izbora ukazuju na to da je na nacionalnom nivou moguća tesna i neizvesna trka, u uslovima kontinuirane političke polarizacije. Ova situacija, prema mišljenju ekonomista Fiča, može stvoriti nestabilno okruženje za sprovođenje velikih državnih investicija.

Iako Srbija ima istoriju predizbornog fiskalnog popuštanja (koje je u proseku iznosilo oko 1,5 odsto BDP-a uoči prethodnih nekoliko izbora), ponovno uvođenje indeksacije penzija zasnovane na formuli i poštovanje posebnih fiskalnih pravila o platama i penzijama pomogli su očuvanju fiskalne discipline pod okriljem MMF-a.

Milojko Arsić: Isplate za građane država finansira novcem od zaduživanja iz aprila i maja