Deficit tekućeg računa platnog bilansa ove godine znatno niži

Deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvom tromesečju ove godine iznosio je 112 miliona evra ili 0,7 odsto BDP-a, a bio je za preko 1,4 milijarde evra niži nego u istom periodu prošle godine, rekao je Željko Jokić, viceguverner Narodne banke Srbije (NBS).

Tome je doprineo i manji uvoz energenata, u velikoj meri i niže cene energenata u svetu, ali i nastavak rasta domaćeg izvoza robe i usluga, rekao je viceguverner na predstavljanju Izveštaja o inflaciji u Narodnoj banci Srbije.

„Rast izvoza beleže gotovo sve najvažnije grane prerađivačke industrije (sa izuzetkom proizvodnje nafte, hemijske industrije i osnovnih metala), što je potvrda otpornosti naše ekonomije na smanjenu eksternu tražnju. Pored toga, zahvaljujući oporavku proizvodnje, ali i blagoj zimi, Srbija je u prvom tromesečju bila neto izvoznik struje, što ranije obično nije bio slučaj u ovom periodu godine“, ocenio je Jokić.

KOJE SU OPASNOSTI VISOKE INFLACIJE?

Najvažniji makroekonosmki pokazatelji otpornosti, kako je on ukazao, su rast izvoza robe i usluga, koji je uprkos smanjenoj eksternoj tražnji prošle godine dostigao 38 milijardi evra, a koji bi ove godine trebalo da premaši 42 milijarde evra.

„S obzirom na znatno niži deficit tekućeg računa u prvom tromesečju od očekivanog, sada projektujemo da će njegovo učešće u BDP-u na nivou godine iznositi oko 4,5 odsto, što je povoljnije od očekivanja iz februara, pri čemu procenjujemo da je velika verovatnoća da ovo učešće bude i niže“, ocenio je Jokić.

Završeni razgovori sa misijom MMF-a