Prvi ašov nije ni zaboden, a cena stadiona se više nego udvostručila. Kada je Vučić 2015. prvi put obećao izgradnju nacionalnog stadiona, rekao je da će koštati 150 miliona evra, što je cifra kojom su baratali u Fudbalskom savezu Srbije godinama unazad. Onda je 2018. godine u izjavama predsednika vrednost skočila na 200-250 miliona, da bi sada to bilo 350 miliona evra, bez linijske infrastrukture
Poslednjih godina jasna je namera države da podstakne privredni rast kapitalnim investicijama. Ovogodišnji budžet planiran je sa javnim kapitalnim ulaganjima od 4,7 milijardi evra (6,9 odsto BDP), u prošlogodišnjem su investicije iznosile 4,5 milijardi (7,5 odsto BDP-a), a u 2021. godini 3,3 milijarde evra (7,8 odsto BDP).
Iz izjava državnih funkcionera vidi se da polažu nade da se privredni rast zabeleži kroz ove projekte. Siniša Mali, ministar finansija, više puta je izjavio da veliki kapitalni projekti doprinose rastu BDP-a, zapošljavanju, budžetu, što dalje obezbeđuje rast plata, penzija, više novca za izgradnju puteva. Takođe, ta se nada vidi i iz toga što uprkos globalnom ekonomskom usporavanju, država nije odustala od investicionih projekata, mada je tako nešto najavljivano krajem prošle godine.
To je i razumljivo, jer osim što se podstiče građevinska industrija, a preko nje i druge industrije, Srbija je zemlja sa velikim infrastrukturnim potrebama.
Međutim, ono što je manje razumljivo jeste – zašto su među tim potrebama fudbalski stadioni.
Premijerka Ana Brnabić je nedavno nakon sednice saveta za BDP konstatovala da je u prvom tromesečju ostvaren privredni rast od 0,7 odsto, pa se za očuvanje privrednog rasta mora i dalje ulagati u kapitalne projekte. Premijerka je ponovo istakla koliko je važna izgradnja nacionalnog stadiona.
Početkom godine i predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrekao je da je nacionalni stadion naša „nasušna potreba“.
Prema rečima najviših zvaničnika, nacionalni stadion je jedan od najvažnijih projekata, mada se njegova gradnja odlaže već pet godina. Još 2018. godine imali smo izjave Siniše Malog da će te godine početi gradnja, pa je onda trebalo da počne 2020. ali je odložena zbog kovida, a izgleda da je konačno došao na red, jer kako je nedavno rekao ministar finansija, trenutno traju pripreme za početak radova.
Istovremeno, to je jedan od najosporavanijih projekata u državi još od 2015-2016. godine.
Iako se velika sredstva ulažu u saobraćajnu infrastrukturu, Srbija i dalje zaostaje za razvijenijim zemljama, a neki od velikih projekata kao što je Moravski koridor, kasne po godinu dana. Osim toga, prošle godine u prvi plan je izbila potreba za izgradnjom energetskih kapaciteta, a da ne pominjemo zaštitu životne sredine koja zahteva ogromne investicije i to decenijama.
KAKO STADION ZIDA BDP
Infrastrukturni projekat doprinosi bruto domaćem proizvodu na dva načina. Kratkoročno, u toku same izgradnje i kasnije kada počne eksploatacija.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava da treba razdvojiti ta dva doprinosa BDP-u.
Primetno je da autoritarni politički režimi imaju veliku potrebu za izgradnjom monumentalnih i vidljivih projekata.
„U toku izgradnje projekta meri se dodata vrednost i doprinos BDP-u je manji od ukupne vrednosti projekta. Otprilike doprinos BDP-u je oko polovine vrednosti. Mislim da bi više efekta imalo ubrzanje nekih postojećih projekata“, ocenjuje Arsić.
Drugi deo je isplativost projekta kada se jednom već izgradi.
„To zavisi od toga ko će da igra na tom stadionu. Ako bi igrali Partizan i Crvena zvezda svake nedelje naizmenično, reprezentacija i održavali se koncerti, možda bi i bio isplativ. Ali kako vidimo, država se odlučila da tu igra samo nacionalni tim i možda neki manji lokalni klub. Ne treba unapred otpisivati potrebu da se izgradi nacionalni stadion, ali čini mi se da su mnogi putevi i pruge važniji od stadiona, da ne govorimo o prosveti, obrazovanju ili ekologiji“, ocenjuje Arsić.
RASTU CENE, RASTU I KAMATE
U budžetu za ovu godinu za nacionalni stadion izdvojeno je 7,7 milijardi dinara, a u naredne dve godine planira se još po sedam milijardi.
Međutim, sa cenom izgradnje stadiona rastu i kamatne stope. Naime, kada je 2015-2016. godine započeta priča o nacionalnom stadionu, kamatne stope na javni dug bile su u padu. Recimo, prinos na dvogodišnje obveznice u evrima 2016. godine iznosio je oko 1,2 odsto. Kasnije, 2018-2020. godine kamate su još više pale, pa je država uspela čak da se zaduži po jedan odsto na 10 godina.
Međutim, sada kamate rastu, pa je prinos na istu takvu obveznicu 2,5 odsto.
Prinos na desetogodišnju evroobveznicu izdatu 2019. godinu bio je 1,25 odsto, a na hartiju iz januara ove godine 6,8 odsto.
Arsić ukazuje da veliki broj država ima visok javni dug, pa je i Srbija među njima.
„To znači da nema puno prostora za zaduživanje. Ako kamate nastave da rastu, to znači da će neki drugi troškovi biti istiskivani iz budžeta“, napominje on.
STADIONI NE GENERIŠU DOHODAK
I ekonomista Ljubomir Madžar ističe da sportski projekti kao što su stadioni, ne generišu dohodak.
„Nije to fabrika, pa da nešto proizvede i proda. Oni su više na strani trošenja nego proizvodnje. Veliki i skup stadion je preveliki luksuz za nerazvijenu i sporo rastuću privredu kakva je naša“, smatra Madžar.
On ukazuje i da bi sama izgradnja stadiona doprinela rastu BDP-a ako ima rezervi u građevinskoj industriji, ako neki kapaciteti stoje besposleni.
„Pitanje je da li je to slučaj, ali čak i da ima, bolje je naći neki pametniji način da se ti kapaciteti upotrebe za projekte koji će imati koristi za društvo. Primetno je da autoritarni politički režimi imaju veliku potrebu za izgradnjom monumentalnih i vidljivih projekata. Staljin je izgradio velelepan metro u Moskvi i onih devet velikih zgrada, Hitler je ostavio mrežu auto-puteva i takođe neke veličanstvene zgrade. To je politički produktivno. Ti projekti bacaju svetlost daleko. Narod se time da zavesti da glasa. Za Srbiju, mislim da ne bi bilo mudro da ovako neizgrađena i siromašna ulazi u skupe projekte koji daju političke koristi, ali ne i ekonomske“, ocenjuje Madžar.
U naredne tri godine planira se po oko 150 miliona za komunalnu infrastrukturu, ali pitanje je da li bi novac namenjen stadionu bilo bolje uložiti da se neki od tih projekata ubrzaju i prošire
Sva nagađanja o tome da li se stadion isplati ili ne isplati, mogla bi biti izbegnuta samo da se država striktno pridržava propisa i radi prethodne studije izvodljivosti u kojima bi bili procenjeni i efekti projekta na ekonomiju, na društvo, životnu sredinu i druge aspekte, kao i njihov dugoročni efekat na privredu.
NEMA STUDIJA ISPLATIVOSTI
I Fiskalni savet je u oceni budžeta za 2023. godinu ocenio da prema Uredbi o upravljanju kapitalnim projektima, studije opravdanosti i izvodljivosti sa analizom troškova i koristi moraju biti urađene, a potom revidirane od strane posebne komisije i Ministarstva finansija, pre nego što se projekat uključi u budžet.
„Za neke krupne projekte poput nacionalnog stadiona, koji će poreske obveznike u 2023. koštati 65 miliona evra (u srednjem roku najmanje tri puta više) ove studije još uvek nisu objavljene“, navodi se u izveštaju Saveta.
Samim tim ne postoji ni procedura vrednovanja projekata, njihovih troškova i efekata, pa onda određivanja prioriteta. Država se razbacala na veliki broj projekata gde su i putevi i pruge. U naredne tri godine planira se po oko 150 miliona za komunalnu infrastrukturu, ali pitanje je da li bi novac namenjen stadionu bilo bolje uložiti da se neki od tih projekata ubrzaju i prošire, posebno imajući u vidu katastrofalno stanje u tretmanu i preradi otpadnih voda.
Možda će stadion sa svim okolnim pratećim sadržajem biti saomoodrživ, a možda i neće. Doduše to ne bi trebalo da bude predmet nagađanja, već da stoji u studiji izvodljivosti. Ovakvu studiju još nismo videli.
Tu je i pitanje cene izgradnje. Sudeći prema stavci u budžetu koja se odnosi na odobrene projektne zajmove, izgradnja nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama planirana je da košta 350 miliona evra, a još 190 miliona evra se planira za izgradnju linijske infrastrukture oblasti u kojoj će se stadion u Surčinu nalaziti.
Prvi ašov nije ni zaboden, a cena stadiona se više nego udvostručila. Naime, 2015. godine kada je Vučić prvi put obećao izgradnju nacionalnog stadiona, rekao je da će koštati 150 miliona evra, što je cifra kojom su baratali u Fudbalskom savezu Srbije godinama unazad. Onda je 2018. godine u izjavama predsednika vrednost skočila na 200-250 miliona, da bi sada to bilo 350 miliona evra, bez linijske infrastrukture.
ISKUSTVA DRUGIH ZEMALJA
Ako pogledamo iskustva nekih drugih zemalja koje su gradile velelepne nacionalne stadione, primetićemo da su i kod njih krajnje cene znatno odstupale od početnih procena vrednosti izgradnje.
Recimo na engleski Vembli prvobitno je planirano da se potroši 450 miliona, a završilo se sa 900 miliona evra. Sličan odnos je i sa stadionom u Budimpešti, čija je cena izgradnje skočila sa 350 na 600 miliona evra.
Nacionalni stadion nije jedini koji se gradi, ili će biti izgrađen. Kako kažu u Ministarstvu za javna ulaganja, trenutno su u toku završni radovi na stadionima u Leskovcu, Zaječaru i Loznici. Ukupna ugovorena vrednost za ova tri stadiona je 11,4 milijarde dinara, što je nešto manje od 100 miliona evra. U pripremi je javna nabavka za radove na izgradnji gradskog stadiona u Kragujevcu. Procenjena vrednost radova je 11 milijardi dinara.
U ministarstvu ističu da prema Programu obnove i unapređenja objekata javne namene u javnoj svojini u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i sporta, resorna ministarstva, pokrajina i lokalne samouprave prioritizuju projekte i dostavljaju svoje predloge Ministarstvu za javna ulaganja. Ministarstvo obrađuje i sistematizuje pristigle zahteve i dostavlja listu predloženih projekata radnoj grupi koja dostavlja listu predloga Vladi na usvajanje.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
