Osim globalnih hakerskih grupa, u Srbiji takođe deluju i domaći hakeri, a njihove „mete“ mogu biti međunarodne ili lokalne. Ove grupe mogu biti različitih vrsta i imati različite ciljeve, uključujući političke motive, finansijske interese, aktivizam ili čak zabavu, naveo je Vladislav Ujić, konsultant za IT bezbednost i zaštitu podataka Centra za digitalnu transformaciju.
Hakerske grupe mogu biti vrlo fleksibilne i koristiti napredne tehnike za prikrivanje svojih identiteta i lokacija, ističe Ujić.
„Domaće hakerske grupe mogu biti motivisane različitim faktorima, kao što su nacionalizam, protesti ili ekonomski interesi. Mogu ciljati državne institucije, privatne kompanije, medije, finansijske institucije i druge organizacije. Napadi domaćih hakerskih grupa mogu se kretati od ‘defacing’-a veb stranica (vandalizam nad pojedinačnom stranciom) do krađe osetljivih podataka ili napadom ‘ransomware’-om (ucenjivačkim softverom)“, kaže Vladislav Ujić za Novu ekonomiju.
Prema njegovoj napomeni, hakerske grupe često deluju preko granica i mogu imati globalne mete.
KO JE STVARNO ODGOVORAN ZA BLOKIRANI KATASTAR NEPOKRETNOSTI?
„Internet omogućava hakerima da napadaju bilo koju organizaciju ili pojedinca bilo gde u svetu. Stoga, iako postoje domaće hakerske grupe u Srbiji, nije neobično da one imaju globalni domet i da napadaju mete širom sveta“, kaže on.
Kako da se ne ponovi hakerski napad na katastar?