Zorana Mihajlović predložila zatvaranje petine pruga u Srbiji

Dok se lokalne samouprave uglavnom protive nameri Ministarstva saobraćaja da se zatvori oko 800 kilometara železničkih pruga u Srbiji, stručna javnost je podeljena po tom pitanju.

Neki eksperti smatraju da je ideja ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović da nerentabilne železničke saobraćajnice treba ukinuti dobra, drugi da je takva inicijativa neodgovorna. Dok Ministarstvo saobraćaja naglašava da su lokalne samouprave te koje treba da ulažu u železničku infrastrukturu na svojoj teritoriji, iz pojedinih opština poručuju da bi gašenje pruga istovremeno predstavljalo veliki udarac za privredu tih krajeva.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović kaže za Danas da kada je reč o železničkoj infrastrukturi, rentabilnost nikako ne može da bude ključni parametar da li će neka deonica da bude zatvorena ili ne.

„U situaciji niske privredne aktivnosti koja je prisutna u Srbiji kriterijum rentabilnosti pruga ne bi trebalo da ima bilo kakav značaj. U takvim slučajevima bi se trebalo rukovoditi sasvim drugim parametrima. Primera radi, da li u slučaju ukidanja železničkog saobraćaja u tom kraju postoje alternativne i zadovoljavajuće saobraćajne maršrute, da li je reč o kraju iz koga postoji stalni odliv stanovništva i slično. Takve krajeve koji nemaju drugu adekvatnu saobraćajnu mrežu nikako ne bi trebalo ostaviti bez železnice. Faktor rentabilnosti je u tim slučajevima potpuno beznačajan i ne treba ga potezati kao bilo kakav argument“, naglašava Pavlović.

Kada je pak reč o privatizaciji železnice, naš sagovornik ističe da je u svetu uobičajeno i da jedino ima smisla kada se privatizuje železnički operater, a nikako infrastruktura.

„Pruge moraju da ostanu u vlasništvu države, njihova privatizacija bi izazvala potpuni haos“, kategoričan je Pavlović.

S druge strane LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da je ministarka Zorana Mihajlović u pravu i da sve ono što nije rentabilno na železnici treba ukinuti.

„Nažalost, to je jedino rešenje u takvim situacijama. Neke od tih železničkih linija nisu bile rentabilne ni za vreme SFRJ a mnoge od njih su vremenom to prestale da budu. Smatram da teorija da bi takav potez ugrozio privredu tih krajeva nije argumentovana, jer u većini od gradova u kojima se planira ukidanje železnice privreda gotovo više i da ne postoji“, navodi Savić.

Prema njegovim rečima, u slučaju da smatra da železničke saobraćajnice u tim sredinama treba da opstanu, lokalna samouprava treba da ulaže sopstvena sredstva kako bi to omogućila.

„Kada ta ulaganja nisu dovoljna, trebalo bi da „uskoči“ država svojim sredstvima, koja bi bila samo potpora a ne okosnica tog finansijskog projekta“, kaže Savić.

I on smatra da bi privatizacija pruga bila pogrešan potez i kao negativan primer navodi slučaj Velike Britanije.

„Tamo su privatni vlasnici bili zainteresovani samo za profit a izbegavali su ulaganja u infrastrukturu, što se pokazalo kao veoma loše. Ako se već ide na tu varijantu, treba za primer uzeti Nemačku, koja je po principu javno-privatnog partnerstva dala u zakup ili koncesiju određene deonice. Ako bi na tim deonicama sve funkcionisalo kako treba, koncesije bi bile obnavljane, a ako ne, bile bi otkazivane“, navodi Savić.

Ministarstvo saobraćaja razmišlja o gašenju železničkog saobraćaja na 20 pruga, odnosno na jednoj petini železničke mreže Srbije. Bez pruga bi mogli ostati pojedini krajevi u Vojvodini a ugašene bi bile i železnička infrastruktura između Niša i severa Kosova, pruga između Kruševca i Kraljeva, Požarevca i Majdanpeka.