Perović: Živimo u društvu bez opozicije, sa bahatom vlašću

Istoričarka Latinka Perović smatra da tendencije u društvu ukazuju da živimo u jednopartijskom sistemu, u kojem nema opozicije, a vlast je bahata. Za stranke sa malo poslanika rekla je da žele da uđu u parlament da bi delile vlast, a ne da bi je kontrolisale.

„Naše vlasti su bahate, raspolažu preteranom količinom moći, ne razvijaju institucije i ne poštuju pravila i procedure“, rekla je Perović u intervjuu nedeljniku „Hrvatska riječ“.

Prema njenim rečima, uslovi u društvu su ti koji rađaju potrebu za opozicijom.

„Ako nemate alternativu u društvu, ako se nakon sloma državnog socijalizma i nakon 25-godišnjeg raspada Jugoslavije vraćate na ono što je tome prethodilo, pa čak i na granice represivnog aparata, onda ne možete imati ni opoziciju. Onda dolazite u situaciju da se desnica i levica bitno ne razlikuju“, rekla je Perović.

Ona ocenjuje da stranke sa malim brojem poslanika u Skupštini Srbije u parlament žele da uđu kako bi učestvovale u podeli moći, a ne u njenoj kontroli.

„Ali, činjenica je da su birači skloni tim populističkim strankama, da imaju vrlo jednostavne zahteve i velika očekivanja od države i da traže nekog ‘staratelja’. Sve to govori da građanin još nije spreman da preuzme odgovornost za svoj život i sudbinu“, kaže Perović.

Istoričarka je kritikovala medije u Srbiji, objašnjavajući da situaciju u društvu ne stvaraju oni već su i sami izraz stanja koje ne omogućava jasnu alternativu.

Odnose Srbije i Hrvatske ocenila je kao zategnute, delom i zbog toga što Srbija, kako je rekla, teško prihvata Hrvatsku kao državu.

Prema njenim rečima, opasno je da se hrvatsko društvo identifikuje sa ustaštvom, jer je ono mnogo složenije od toga.

„Mislim da ta napetost u odnosima između Srba i Hrvata nema nikakvu perspektivu, ne samo zbog srpskog življa u Hrvatskoj i hrvatskog u Srbiji, nego zbog dveju zemalja koje su jako upućene jedna na drugu i koje vrlo mnogo zavise i u ekonomskom i u političkom pogledu. Mislim da je tu došlo do ozbiljne regresije i osećam u javnosti jezik mržnje, koji nas vraća na stvari za koje smo mislili da pripadaju prošlosti“, ocenila je Perović.