Digitalni marketing je nova nauka

Ja sam kao apsolvent arheologije došla na ideju da rekonstruišem jedan zaselak u centralnoj Srbiji, koji je star preko dva veka. To imanje je zapravo moja čukundedovina. Napisala sam projekat rekonstrukcije, a osim porodice koja me je tada podržala, niko drugi nije imao sluha za tako nešto. Ali mi smo toliko čvrsto verovali u tu ideju, i dalje smo puni entuzijazma. Za kratko vreme smo uspeli da rekonstruišemo pet kućica, vratili im stari sjaj, a trudimo se da mesto održi kulturni i umetnički karakter kakav je imalo pre 100 ili 200 godina

U ovom broju „Nove ekonomije“ razgovaramo sa Sanjom Knežević, programskom direktorkom Instituta za digitalne komunikacije. To zaduženje sada pomalo baca u drugi plan biznis koji je pokrenula, profitabilno etno-selo Slatkovac, zapravo revitalizovan i obnovljen porodični zaselak. Sanja je u taj poslovni poduhvat uplovila sa svega 23 godine. Ovo iskustvo joj je, kako kaže, pomoglo da savlada sve aspekte preduzetništva i da „nauči da uči u hodu”. 

„To je kao vrtlog koji vas uvlači, u nekim trenucima nisam znala šta se dešava, samo da moram da se prilagodim”, kaže Sanja.

Recite nam kako ste uplovili u svet biznisa?

Ja sam kao apsolvent arheologije došla na ideju da rekonstruišem jedan zaseok u centralnoj Srbiji, koji je star preko dva veka. To imanje je zapravo moja čukundedovina. Napisala sam projekat rekonstrukcije, a osim porodice koja me je tada podržala niko drugi nije imao sluha za tako nešto. Ideja je bila da rekonstruišemo zaseok, kućicama koje su već bile skoro potpuno urušene vratimo izgled kakav su imale pre 200 godina, napravimo kulturno-turistički kompleks i otpočnemo posao u kom ćemo svi uživati. Svi članovi moje porodice su se odmah složili i to je značilo veliki početak i novo rađanje zaseoka. To je bio naš životni projekat i prilika da porodicu koja je u tom trenutku bila raštrkana po čitavom regionu ponovo okupimo, da zajedno radimo na nečemu što će nas povezivati sa prošlošću i dati potpuno novu dimenziju budućnosti. I energija i entuzijazam su pratili značaj ove inicijative.

Šta ste želeli time da postignete, pretpostavljam da se takav projekat ne započinje samo zbog zarade?

Realizacijom ovog projekta želeli smo da svetu pokažemo Srbiju kakvu nisu videli! Srbiju koja neguje svoje vrednosti... Srbiju zarobljenu u prošlom veku kada su ljudi imali duha, bili okrenuti jedni ka drugima, voleli svoju zemlju i radili na njoj uživajući u svakom trenutku. Srbiju koja živi svoju tradiciju! I sve to kroz samo jedan zaseok koji je već sa rađanjem ideje počeo da živi svoju bajku.

Tokom godine (ove ne, zato što je korona aktuealna) organizujemo veliki broj kulturnih dešavanja -pozorišni festival na kom učestvuju naši najpoznatiji glumci, nekoliko godina smo organizovali festival klasične muzike, na kom su nastupali Nemanja Radulović, Vesna Stanković, Isidora Žebeljan, festivali srpske izvorne muzike, umetnički kampovi, slikarske kolonije, kampovi za decu iz dijaspore… 

Kao studentkinja, nisam imala plan da budem preduzetnica, već sam ušla u celu priču sa jako puno emocija. U Latkovcu je rođena moja baka i to je mesto za koje me vezuju najlepša sećanja na detinjstvo.

Kažite nam nešto o celom projektu rekonstrukcije sela Slatkovac.

Slatkovac je mesto sa veoma dugom i zanimljivom istorijskom pričom. Pre dva veka na ovom mestu je bio centar župskog sreza, a u jednoj od kućica je bila sudnica. 

Naša primarna želja je bila da zaseok sačuvamo od zuba vremena i zaborava. 

Sa početkom rekonstrukcije, počeli smo da promovišemo zaseok. Jasno, on je bio u ruševinama još uvek, ali kada toliko novca uložite, imate veliki motiv da što pre počnete da zarađujete za otplatu kredita. 

Moja porodica nije toliko bogata da iz čistog hira možemo da obnovimo pradedin zaseok, tako da sam imala koncept da želimo da privučemo turiste iz celog sveta.

Sada kada vratim film, pomislim kako je to bilo naivno, kako je to mogla da smisli samo 23-ogodišnja studentkinja, ali rezultat toga je da smo devet meseci nakon što smo otpočeli građevinske radove primili prve strane goste. A programima koji nisu uobičajeni za domaći ili seoski turizam uspevamo i da ih zadržimo.

Šta biste preporučili mladim preduzetnicima?

Zapravo u nekim trenucima nisam znala šta mi se dešava, samo sam znala da moram da se prilagođavam… Morate da učite u hodu. To mi je sve bila odlična priprema za sve ono što me je kasnije sačekalo na putu razvoja mog profesionalnog života.

Recite nam nešto i kompaniji u kojoj radite kada niste na porodičnom imanju?

Digital Communications Institute (DCI) postoji od 2012. godine, osnovali su ga Ana Mirković i Boris Trivan. 

Digital Marketing Institute (DMI) je vodeći institut u svetu u oblasti digitalnog marketinga. U bliskoj saradnji sa ekspertima u svom poslu, Institut promoviše najbolje projekte koji su realizovani u praksi, teorije i primenjene veštine u digitalnom marketingu predstavnicima biznisa, kao i svim zainteresovanim pojedincima.

Partner smo Digital Marketing Institute iz Dablina, a jedan od naših programa Certified Digital Marketing Professional je jedini program u svetu koji kreiraju vodeće tehnološke kompanije, među kojima su Google, Facebook, Twitter, LinkedIn, Microsoft, IBM, akreditovana od strane Digital Marketing Institute i priznata od strane European Qualifications Framework (EQF), zbog čega naši student nakon polaganja ispita dobijaju međunarodni sertifikat, priznat svuda u svetu, koji ne mora da se obnavlja ili resertifukuje.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs