Anri Matis, francuski slikar fovizma

Luksuz, mir i naslada

Velika prekretnica u mnogim sferama društva desila se na prelomu dva veka, IX i XX. Tako je bilo i u umetnosti. Na Pariskom jesenjem salonu 1905. predstavljeno je slikarstvo koje je tada izazvalo pobunu stručne javnosti. Među mnogim platnima mladih umetnika, bila je izložena jedna klasična skulptura. Luj Voksel, tada poznati likovni kritičar, rekao je kako skulptura izgleda kao Donatelo među „divljim zverima“ (les fauves). Tako je i ne sluteći kumovao novom slikarskom pravcu – fovizmu – čiji je rodonačelnik bio Anri Matis. Boje na njegovim platnima su vrištale, a njegova je umetnička ambicija bila da stvori harmoniju boja i posmatraču pruži spokoj i vizuelno zadovoljstvo. Veoma su bili iznenađeni oni koji su imali priliku da ga posete. „Matis uopšte nije životinja“, govorili su

Anri Matis rođen je 31. decembra 1869. godine u Kato Kambreziju, malom mestu na severoistoku Francuske. Njegovi roditelji držali su prodavnicu mešovite robe i želeli su da njihov sin nastavi posao. Međutim, Anri nije pokazivao talenat za prodavca, pa je kada je stasao za studije upisao pravo u Parizu. Dobio je mesto u advokatskoj kancelariji, ali mu je služba bila toliko dosadna da je pravio različite prestupe kako bi se zabavio. Prema svojim iskazima, presude je ispunjavao Lafontenovim basnama pokazujući koliko je za njega taj rad besmislen. 

Sa ocem se nije slagao i tako je jednom zbog svađe s njim završio u bolnici. Tu je video da bolesnik u krevetu do njegovog kopira pejzaže. Zatražio je da mu donesu boje i počeo je da slika. „Čim sam uzeo kutiju  s bojama u ruke, znao sam da je to moj život“, rekao je.

Matis se vratio u prestonicu 1891. godine, ovog puta ne ispunjavajući tuđe snove, već idući za svojim. Vredno je radio i ubrzo počeo da dobija dobre kritike. Učio je u klasi Gustava Moroa koji je bodrio svoje đake da tragaju za ličnim izrazom. Njegovo je delo na početku bilo pod uticajem tradicionalnog stila, ali u pejzažima se osećao dah novine koji će eksplodirati kasnije. Bile su to sveže boje i veća sloboda. Na Anrija su uticali poznati impresionisti, kao i tada popularna japanska grafika. Upoznaje se sa Renoarom, Degaom, Lotrekom i to je oblikovalo njegovo stvaralaštvo.

Na Jesenjem salonu 1905. godine, Matis izlaže portret svoje supruge pod nazivom „Portret sa zelenom crtom“. Preko lica svoje žene umetnik je spustio zelenu liniju, nikad dotada viđenu na portretima. Reakcije kritike su bile loše, a pojedinci su šuškali da je gospođa Matis prikazana na „čudan i odvratan način“. Umetnik koji je žurio da pobegne od tradicionalnog stila prikaza i korišćenja boje želeo je svetlost, senku i zapreminu da proizvede na poseban, nov način. U jednome je uspeo. Zbog njegovog smelog korišćenja boje i ignorisanja proporcija i razmere, čitav je pravac poneo naziv „Divlje zveri“ (les fauves). Tako je za fovizam, termin skovan prema osnovi koja je označavala divlji vrisak sveže boje iz tube i poznatog sufiksa koji se nalazi u mnogim nazivima umetničkih pravaca, zaslužan upravo Anri Matis. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Ostali tekstovi - Nova ekonomija Broj 77, januar 2021.