Cena školovanja u pandemiji

Dobar dan, 500 evra

Koliko je nastava na daljinu do sada koštala roditelje u Srbiji nije lako izračunati,  ali je sigurno da je ogroman broj porodica morao da kupuje kompjutere, štampače, telefone, internet… Oko 45 odsto roditelja je izjavilo da nisu mogli da usklade detetove sa svojim obavezama, a 38 odsto roditelja tvrdi da su nastavnici zadavali previše zadataka

Dve trećine roditelja u Srbiji moralo je da kupi dodatnu opremu da bi deci omogućili da prate onlajn nastavu tokom pandemije, dok je 40 odsto bilo prinuđeno da plati veći paket interneta, pokazalo je istraživanje portala Nova ekonomija koje je obuhvatilo više od 1.000 roditelja i nastavnika. Trećinu roditelja kupovina dodatne opreme je koštala preko 500 evra, a četvrtinu do tog iznosa. Petina je u ovu svrhu morala da izdvoji do 100 evra, a 30 odsto do 300 evra. Od opreme su se najviše nabavljali računari (30,1 odsto), veb-kamere (oko 16 odsto), dodatni kablovi (13,7 odsto), štampači (10,2 odsto) i radni stolovi ili stolice (8,3 odsto). 

Prvi udar na kućni budžet bio je u martu prošle godine, kada su škole zbog vanrednog stanja zatvorene, a nemali broj roditelja svedoči da su se troškovi školovanja u pandemijskim okolnostima uvećali s početkom ove školske godine. 

U periodu od marta do juna 2020, okosnica nastave na daljinu su bili TV časovi, emitovani preko kanala javnog servisa, a nastavnici su đacima preko različitih kanala komunikacije mahom slali domaće zadatke, dodatna uputstva i materijale za samostalno učenje. Pošto nastavnici nisu bili obavezni da drže paralelnu nastavu uz TV časove, neke porodice su se snalazile tako što je više školske dece delilo isti računar - svako je hvatao slobodan trenutak da završi svoje obaveze. 

Međutim, period vanrednog stanja je i mnoge roditelje primorao da rade od kuće, pa je kupovina dodatnih tehničkih uređaja bila neminovna. U prodavnicama tehničke robe potvrđuju da je upravo za vreme vanrednog stanja značajno porasla prodaja laptopova, a mobilni operateri beleže veću potrošnju internet saobraćaja i povećan broj aktivacija kućnog interneta. Ipak, ukazuju da ne mogu sa sigurnošću da izračunaju u kojoj meri je to posledica režima rada od kuće, a koliko prelaska na onlajn nastavu. 

Izostala pomoć

Ministarstvo prosvete je najviše energije i resursa utrošilo za snimanje TV časova. U trenutku proglašenja vanrednog stanja u martu prošle godine, ovaj brz odgovor sistema na pandemiju bio je dobar potez, ali se od toga nije mnogo odmaklo. Sindikati obrazovanja su još proletos ukazivali da je obaveza poslodavca da svim zaposlenim obezbedi optimalne uslove za rad i apelovali na državu da izračuna broj neophodnih računara i obezbedi ih nastavnicima, kako bi spremno dočekali septembar.

Ministarstvo je pred kraj prošle školske godine sprovelo anketu o dostupnosti tehničkih uslova za realizaciju onlajn nastave, ali se, prema našim saznanjima, ona odnosila samo na učenike. Učiteljica jedne prestoničke osmoletke kaže da se od škola tražilo da prikupe podatke koliko je učenika koji nemaju tehničkih uređaj (laptop, mobilni telefon, tablet) i/ili internet. 

„Problem sa ovako formulisanim pitanjem je što nije precizirano da li dete ima sopstveni uređaj, ili postoji jedan u porodici koji koriste i roditelji, braća i sestre školskog uzrasta, tako da opet nismo imali preciznu sliku ko i čime raspolaže. U mom odeljenju dve učenice nisu imale nikakve tehničke uređaje i nakon što smo podatke poslali, na tome se završilo“, kaže naša sagovornica. 

Očekivanje da će Ministarstvo od jeseni da se pozabavi ovim problemom ne samo da se nije obistinilo, već je donelo nove teškoće. 

„Prošle školske godine se svako snalazio na svoj način. Međutim, ove školske godine Ministarstvo je jasno definisalo platforme koje se mogu koristiti za onlajn nastavu. To je sigurno dovelo do toga da su pojedini roditelji morali da obezbede računare i internet da bi njihova deca mogla da na adekvatan način prate nastavu. Iz ugla nastavnika, mogu da kažem da su kolege koje nisu imale ličnu opremu, nju dobile od škole na privremeno korišćenje, ukoliko je škola imala višak opreme. Ministarstvo, a ni lokalna samouprava, po tom pitanju nisu obezbedili sredstva za rad od kuće“, kaže Goran Manojlović, predsednik zaječarskog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara