Poslovanje srpske privrede u 2020. godini

Dobit uprkos recesiji

Na kraju godine neto dobit preduzeća koja su radila u plusu iznosila je nešto preko šest milijardi evra, dok su ukupni gubici onih koji su završili u minusu iznosili 2,4 milijarde evra. Konačan rezultat je plus od oko 3,7 milijardi evra. Ipak su akumulirani gubici povećani i iznose ukupno 32 milijarde evra

Neto pozitivan rezultat srpske privrede u prošloj godini koju je obeležila pandemija, zaključavanja i borba protiv korone, iznosio je 3,7 milijardi evra, skoro za četvrtinu više nego prethodne 2019. godine. Ovo je iznenađujuće i začuđujuće ako znamo da je bruto domaći proizvod u 2020. godini pao za jedan, a u 2019. porastao za 4,2 odsto. 

U svakom slučaju bolji rezultat nije posledica većih poslovnih prihoda. Naime, poslovni prihodi su za 0,7 odsto ili oko 650 miliona evra bili veći u 2020. nego u 2019. godini, pokazuje analiza Agencije za privredne registre. Čak i to skromno povećanje prihoda nije bilo posledica više prodatih proizvoda i usluga, već ogromnog rasta subvencija. Država je prema zbirnim bilansima privredi donirala oko 664 miliona evra prošle godine. Ukupno je država u 2020. godini spremila paket pomoći od više od pet milijardi evra, mada nije sve bilo iz budžeta. 

Kao i prihodi, tako su i poslovni rashodi zadržali skoro isti nivo kao prethodne godine. Neki troškovi su smanjeni, poput troškova energije zbog pada cene nafte, ali su zato povećani troškovi zarada za skoro deset odsto.

U svakom slučaju, neto poslovni rezultat privrede je povećan za 4,6 odsto i dostigao je 5,45 milijardi evra. Kao i ranijih godina, privreda je pravila višak u poslovnom bilansu, dok je u finansijskom zabeležen minus. Prošle godine pak, taj minus je smanjen i to tako što su finansijski rashodi pali više od prihoda. Za to je najviše zaslužno smanjenje isplaćenih kamata za sedam milijardi dinara, što je po svoj prilici posledica tromesečnog moratorijuma na otplatu obaveza bankama, koji je odložio plaćanje obaveza, pre svega kamata.

Na kraju godine neto dobit preduzeća koja su radila u plusu iznosila je nešto preko šest milijardi evra, dok su ukupni gubici onih koji su završili u minusu iznosili 2,4 milijarde evra. Konačan rezultat je plus od oko 3,7 milijardi evra. Ipak su akumulirani gubici povećani i iznose ukupno 32 milijarde evra. Gubitak iznad visine kapitala na kraju 2020. godine iznosio je 13,7 milijardi evra.

Dok je 62.230 preduzeća zarađivalo, čak 29.117 preduzeća je završilo godinu sa gubitkom, što je za 2.164 preduzeća više nego prethodne godine. 

Tokom prošle godine privreda je postala i zaduženija. Dugoročne obaveze su porasle za 13,3 odsto, na 26 milijardi evra. Kratkoročne finansijske obaveze su povećane za osam odsto na 18,3 milijarde evra.

Koeficijent ukupne zaduženosti je sa 1,56 povećan na 1,69, što znači da su za toliko ukupne obaveze privrede veće od sopstvenog kapitala.

Ukupne obaveze dostigle su 91,5 milijardi evra. Posebno je povećana zaduženost velikih preduzeća ali u apsolutnom iznosu. Relativno, njihovi sopstveni izvori finansiranja su i dalje veći od dugova. S druge strane mikropreduzeća su faktički ostala bez kapitala, dok su im se obaveze popele na više od tri milijarde dinara. Po sektorima gledano, najveći skok zaduženosti je u industriji. Odnos ukupnih obaveza i sopstvenih izvora je povećan sa 1,82 na 2,26. Na sličnom nivou je i zaduženost trgovine i građevinarstva. Ovome su znatno doprineli s jedne strane moratorijum na obaveze prema bankama, koji je odložio otplatu kredita, a s druge strane garantna šema preko koje je  plasirano oko milijardu evra kredita  po povoljnijim uslovima nego obično.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.