Profit po hitnom postupku

Ukidanje Zakona o javnim nabavkama, uvođenje brze, ali rizične procedure izgradnje i upotrebe objekata, otvaranje prostora za zloupotrebe i korupciju, uz potencijal da se takav paralelni pravni režim proširi i na druge objekte po Srbiji – ukratko opisuju lex specialis za EXPO 2027, čije izmene još nisu usvojene. Ipak, čini se da ni skraćene procedure ni poseban zakon ne samo što ne garantuju da će javni projekti biti bezbedni, već ne garantuju ni da će biti završeni na vreme

Omogućiti stranim investitorima u Srbiji da, kada su u pitanju javni projekti, rade po skraćenoj proceduri, preko lex specialis-a, ispostavilo se kao zeleno svetlo za još manje transparentnosti i informacija za poreske obveznike čiji se novac i troši u tim slučajevima. Za sprovođenje bilo kakvog oblika prave i čvrste kontrole, kada je u pitanju trošenje novca na ovaj način, potrebne su jake institucije, a oslabljenost naših posebna je tema.

Nedostatak transparentnosti i informacija u vezi s javnim projektima bio je presudan i za pobunu građana Srbije koja traje od novembra prošle godine i ne prestaje, dok se vlast ne odriče netransparentnosti i odbija da pruži informacije koje građani zahtevaju. A u slučajevima kada su javni projekti pomognuti lex specialis-om, transparentnosti je još manje i informacije su još manje dostupne javnosti.

Vlada Srbije usvojila je krajem oktobra prošle godine uredbu kojom se, u skladu sa lex specialis-om, propisuje kako će se sprovoditi nabavke i dodeljivati poslovi za EXPO 2027. No, u maju ove godine, taj predlog je povučen iz skupštinske procedure i sama Vlada ga je uputila na javnu raspravu radi dodatnih konsultacija, kako su saopštili. Konsultacije su trajale dva sata, uz obećanje države da će pismenim putem odgovoriti na primedbe. Rasprava je završena 18. jula. Ova uredba još uvek nije uvrštena u proceduru Skupštine Srbije, sudeći po njihovoj zvaničnoj internet strani.

Za sve to vreme, građevinski radovi teku i to od septembra 2023. godine, prema izveštajima medija. Rok za završetak radova je septembar 2026. godine.

Iako su predstavnici aktuelnih vlasti tvrdili da će projekat EXPO omogućiti domaćim kompanijama da se angažuju i zarade, ipak je kineska firma ta koja je zadužena za ovaj projekat. Domaće kompanije se pojavljuju kao podizvođači, što bi u teoriji trebalo da  pomogne srpske privrednike. Da budemo pošteni, ona građevinska preduzeća iz Srbije koja i izvode radove na ovom projektu su bliska vlasti, što su mediji i zabeležili.

Prema Ministarstvu finansija i revidiranoj Fiskalnoj strategiji za 2025. Godinu, sa projekcijama za naredne dve godine, kompanija Power China gradi projekat EXPO. Ova kompanija je u vlasništvu države Kine. Slično kao i u projektu o modernizaciji i rekonstrukciji železničke veze između Srbije i Mađarske, ugovor su 2018. godine potpisali Infrastruktura železnice Srbije i konzorcijum kineskih kompanija Čajna rejlvej internešenel (China Railway International) i Čajna komjunikejšn konstrakšn kompani (China Communications Construction Company). Upravo se pri izvođenju ovih radova desila nesreća kada je se obrušila nadstrešnica na zgradi stanice u Novom Sadu pri čemu je stradalo 16 osoba.

OPROBANI RECEPT

Pravnicima je, sa njihove strane, sporna ne samo transparentnost već i nepostojanje propisanog minimalnog roka za podnošenje ponuda, kao i ono što nije uređeno uredbom, a to je zaštita prava ponuđača, istakao je ranije, još kada je ova uredba prvobitno usvojena, Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija (TS).

Dodao je i da je lex specialis u vezi sa izložbom EXPO 2027 otežao mogućnost da se saznaju neke važne informacije. TS je tada i podnela Ustavnom sudu inicijativu za osporavanje ustavnosti člana 14. posebnog Zakona za EXPO u kojoj su detaljno opisane povrede procedura prilikom donošenja zakona, neustavnost i štetnost njegovih odredaba.

„Pored toga što je isključenje primene Zakona o javnim nabavkama sporno zbog međunarodnih obaveza Srbije, a pre svega Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, ovlašćenje Vladi da donese ovu uredbu je van svake sumnje neustavno“, ističe Nenadić.

On objašnjava da se u članu 14. posebnog zakona ovlašćuje Vlada da bliže uredi postupak nabavke posebnih EXPO preduzeća. Prema njegovom mišljenju, pravno je nemoguće bliže urediti nešto što nije zakonom uređeno uopšte“, a Vlada Srbije je uredbu donela upravo uz pozivanje na ovu odredbu.

„Realizacija projekta EXPO Beograd 2027 predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Republike Srbije. Svi postupci koji se sprovode u skladu sa odredbama ovog zakona smatraju se hitnim i svi državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva, kao i drugi organi i institucije koji vrše javna ovlašćenja dužni su da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti“, stoji u ovom zakonu.

Organizacija TS je u startu upozorila da će radovi za izgradnju izložbenog prostora za EXPO 2027, objekata za smeštaj učesnika i posetilaca, Nacionalnog stadiona i prateće infrastrukture biti ugovoreni bez primene Zakona o javnim nabavkama. Ovo, prema njihovim nalazima, „stvara veliki rizik da troškovi budu veći nego što bi bili u uslovima pune konkurencije“.

„Taj ‘recept‘ je već oproban u nekoliko drugih slučajeva, od kojih su najpoznatiji ‘Beograd na vodi’, ‘Moravski koridor’ i (nerealizovani) ‘Južni tok’. Usled isključenja primene Zakona o javnim nabavkama, u slučaju da za izbor izvođača radova budu postavljeni diskriminatorni uslovi, to neće biti moguće osporiti pred bilo kojim državnim organom“, navela je tada Transparentnost Srbija.

BRISANJE PROCEDURA

Sa svoje strane građevinski sektor, koji je u žiži interesovanja od kada se desila nesreća u Novom Sadu u kojoj je stradalo 16 osoba, poziva na promenu zakonske regulative upravo zbog skraćenih procedura.

„S obzirom na to da su, jednim delom, skraćivanje procedura i žurba u realizaciji projekata, verovatno doprineli tragediji u Novom Sadu, možda je ovo pravi trenutak da kao struka svi zastanemo, dobro analiziramo postojeće zakone i procedure, a sve eventualne izmene vratimo prvo u proces stručne i javne rasprave, a potom tek u skupštinsku proceduru“, kaže Sanja Fric, docentkinja na Građevinskom fakultetu.

Ono što građevinska struka i ističe posle pada nadstrešnice u Novom Sadu je značaj procedura i potrebnog vremena da bi se ispoštovale sve dobre prakse građevinskog sektora, a kojima garantujete sigurnost i valjanost utroška novca.

„Ono što je možda u ovom osetljivom trenutku, s obzirom na sve što se desilo u Novom Sadu, prilično zabrinjavajuće je činjenica da se objekti mogu pustiti u ’privremeni rad’ u trajanju do dve godine bez upotrebne dozvole. Potom, za razliku od osnovnog zakona, kod lex specialis-a nije potrebna saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, pre ishodovanja građevinske dozvole. Lex specialis podrazumeva krupne izmene u svrhu ubrzavanja procedura. Za početak, postupak ranog javnog uvida koji je po Zakonu o planiranju i izgradnji obavezan, suštinski se izbacuje, a postupak javnog uvida, koji je obavezan da traje mesec dana, skraćuje se na 15 dana. To je kratak period za reakciju i eventualne primedbe svih zainteresovanih strana na koji plan može imati uticaj“, kaže Fric.

Bogoljub Milosavljević, profesor ustavnog prava i upravnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, sa svoje strane ima mišljenje o uredbama koje se donose u državi da bi se „ubrzali“ radovi na značajnim projektima.

„Generalno se bavim ustavnim i administrativnim pravom, nije mi blisko to što se zove građevinsko pravo. Meni je jasno šta je ideja kada je donošenje lex specialis-a u pitanju u vezi s javnim radovima ili za Beograd na vodi ili za Expo. Prva je da se izbegnu redovni postupci u javnim nabavkama, a druga ideja je, barem u slučaju Beograda na vodi, da zaobiđete propise o eksproprijaciji“, kaže Milosavljević, napominjući da mi i nemamo mnogo stručnjaka kada je građevinsko pravo u pitanju.

KAŠNJENJE UPRKOS OLAKŠICAMA

Kada pogledamo sve ove olakšice i ubrzane procedure, očekivalo bi se da sve ide kao „podmazano“ kada nema prepreka. Naročito zato što je ostatak zemlje stavljen na čekanje sve zbog završetka projekta koji bi trebalo da bude gotov već krajem 2026. godine, barem kada se pogleda budžet.

Dodatno, izvori koji su upućeni u projekat EXPO su nam javljali da država kasni sa plaćanjima izvođača koji su angažovani na projektu. Ovaj podatak se vidi iz budžeta Srbije u delu koji se odnosi na izvršenje kada su projekti od nacionalnog značaja u pitanju.

Što se tiče stanja na terenu i kako radovi napreduju pod posebnim procedurama, o čemu je Nova ekonomija već pisala, reklo bi se da radovi napreduju kad je sami izložbeni prostor u pitanju, ali ne i Nacionalni stadion. Ovi podaci se ni u julu nisu mnogo izmenili, pa je tako do sada iz budžeta na ime ovog projekta utrošeno 35,29 odsto od predviđene sume za EXPO, a za Nacionalni stadion tek 0,55 odsto.

Da problemi postoje saznali smo kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem aprila rekao da se sa radovima za Nacionalni stadion kasni četiri meseca. Kako je tada najavio, plan je bio da se dva meseca nadoknade tokom leta kroz rad u tri smene i „sad gledamo gde da nadoknadimo još dva meseca da bismo sve stigli, jer smo predvideli da veliko otvaranje bude na najvećem i najlepšem stadionu“.

U vreme njegove izjave, dakle krajem aprila, podaci o izvršenju budžeta pokazuju da je za gradnju stadiona država do tada isplatila samo 0,16 odsto sredstava koja su predviđena za ovu godinu. U međuvremenu, posle ovih izjava, stvari su se vrlo malo pokrenule, pa je prema poslednjim podacima o izvršenju budžeta Ministarstva finansija, na kraju juna realizacija isplata za stadion stigla do 0,21 odsto, dok je ostvarenje svih infrastrukturnih projekata od značaja stiglo do 23,05 odsto.

Vanredni profesor Građevinskog fakulteta, Nenad Ivanišević, za Novu ekonomiju je tada i rekao da kada se ovi podaci o plaćanjima ukrste sa drugim podacima, problemi u vezi sa stadionom mogu se nazreti.

Reklo bi se da uredbe koje treba da pomognu u bržem izvršenju onih projekata koje država smatra da su značajni za naciju, nisu same po sebi garant da će u praksi tako i biti. Ovako, netransparentnim procedurama samo se produbljuje nepoverenje poreskih obveznika prema vlastima i institucijama, naročito u svetlu istrage koja traje u vezi sa odgovornošću za smrt 16 osoba u Novom Sadu od novembra prošle godine.