Srbija i gasna kriza

Rast cene energenata, a onda i hrane

Cena gasa verovatno neće skočiti pred izbore. Ali ako gas za krajnje potrošače ne poskupi u januaru, Srbijagas će snositi gubitke. To ne bi bilo prvi put, to se radilo i 2009–2012. godine, pa je Srbijagas uzeo kredite uz državne garancije od milijardu evra, koji su pokriveni iz budžeta

Energetska kriza koja je letos počela u Evropi i dalјe se ne smiruje i ciklično se prenosi po svetu. Evropa je u teškom položaju, jer kontinent ima veoma malo sopstvenih energenata (osim uglјa koji je nepoželјan u „zelenoj agendi“) pa je zavisan od uvoza. Situacija je dodatno pogoršana usled sprovođenja politike „dekarbonizacije“, kojom je potrošnja fosilnih goriva opterećena posebnim sistemom oporezivanja, tzv. karbonskim kvotama ili taksama. Ali u Evropi se ne odustaje samo od korišćenja fosilnih goriva: najveći broj država se odriče i nuklearne energije. Nemačka će tako za tri godine u potpunosti prestati da koristi nuklearke, koje su pre deset godina proizvodile čak 20% električne energije u toj državi.

Samo ove godine u Evropi je ugašena proizvodnja iz termocentrala i nuklearki snage 12,8 GW; ilustracije radi, u ovo doba godine Srbija preko dana koristi struju snage 4,5 GW. Već naredne godine, ugasiće se proizvodnja struje od 26 GW (6 puta više nego što treba Srbiji); samo Nemačka će ugasiti nuklearke snage 4 GW, termocentrale od kamenog uglјa snage 6 GW i termocentrale na lignit snage 3 GW. 

U pitanju je ogroman „stres“ za elektroenergetski sistem pošto se iz pogona izbacuju stabilni i predvidlјivi izvori energije. To bi trebalo da se „kompenzuje“ iz obnovlјivih izvora, ali oni su inherentno nestabilni. Kada nema vetra ili sunca, jedini izlaz je interventno pokretanje elektrana na fosilna goriva, jer ne postoji način da se nedostajuća električna energija deponuje u skladištima.

Okidač za krizu bilo je dugotrajno odsustvo snažnih vetrova krajem leta na severu Evrope, gde se inače nalazi najveći broj vetrogeneratora. Primera radi, više od pola energije u Danskoj normalno se dobija od vetra, ali tokom avgusta vetrogeneratori nisu mogli da podmire ni 5% potreba. To je moralo da se nadoknadi iz gasnih elektrana, i to u trenutku kada su skladišta gasa bila na niskom nivou zbog neuobičajeno hladne i duge zime. Potrošnja gasa je inače značajno povećana u celom svetu usled oporavka privrede od kovid krize, ali i zbog suše u Brazilu. Azijske države su unapred rezervisale ogromne količine tečnog gasa iz Katara, tako da dodatne količine gasa nisu bile na raspolaganju. Posledica je bio eksponencijalni rast cene gasa, da bi se cena u oktobru nekako stabilizovala, ali na pet puta većem nivou nego pre izbijanja krize.

Sistem oporezivanja karbonskim taksama dodatno je pogoršao stvari, jer destimuliše korišćenje uglјa u korist gasa;  karbonske takse na ugalј su dva puta veće od taksi za prirodni gas. Pritom su one u toku ove godine skočile sa oko 30 evra po toni emitovanih gasova, na čak 60 evra po toni. To je učinilo proizvodnju struje iz uglјa neisplativom, pa su na zapadu Evrope aktivirane skoro sve elektrane na gas da obezbede nedostatak struje od vetra. 

 

Grafikon: cena prirodnog gasa na holandskoj berzi

Gas će dugo biti „rezerva“

Sve dok ne pronađe način da se deponuju dovolјne količine struje u slučaju da vetar „otkaže“, Evropa će ostati zavisna od gasa kao „rezervnog energenta“. Jedino rešenje za smanjenje potrošnje gasa su nove nuklearne elektrane. One ne emituju uglјovodonike, zauzimaju mnogo manje površine na planeti nego vetrogeneratori i omogućavaju stabilne isporuke energije. Međutim, zahtev deset članica EU (Francuska, Finska i niz nekad socijalističkih zemalјa, odnosno njihovih federalnih jedinica) da se subvencijama podrži izgradnja nuklearki teško da će proći iz ideoloških razloga; čak i da bude prihvaćen, proći će bar decenija dok se ti kapaciteti ne izgrade. 

Visoka cena gasa će po svoj prilici potrajati (mada verovatno na nešto nižem nivou nego danas); ograničene su mogućnosti povećanja proizvodnje u Rusiji i u Kataru, a gas iz SAD se smatra „prlјavim“ jer je dobijen postupkom frekinga (eksploatacija gasa iz škrilјaca). 

Srbijagas u nezahvalnoj poziciji

Srbija ne može da izbegne „gasni udar“ pošto je skoro u potpunosti zavisna od uvoza gasa. U ovom trenutku Srbijagas plaća 270 dolara za hilјadu kubika gasa, dok je u Holandiji cena oko hilјadu dolara (situacija na tržištu je veoma osetlјiva, pa su dnevne oscilacije i do 10%). Cena gasa za Srbiju se formira na osnovu desetogodišnjeg ugovora sa Gaspromom po „naftnoj formuli“, odnosno cena gasa prati cenu nafte na berzi od pre devet meseci. To u praksi znači da će Srbijagas već od 1. januara zateći novi cenovnik od Gasproma, sa poskuplјenjem od bar 50%, a u drugom kvartalu ta cena bi mogla da bude udvostručena, ukoliko na snazi ostane sadašnja formula.

Gasprom i Srbijagas pregovaraju o novom dugoročnom ugovoru pošto sadašnji upravo ističe; ruski partner predlaže da se cena određuje kombinacijom cene nafte na berzi i berzanske projekcije cene gasa u budućnosti. U ovom trenutku takvo rešenje bi za Srbijagas bilo nepovolјnije od važeće formule, jer je cena nafte povećana ove godine samo dvaput, dok je cena gasa u Evropi povećana čak pet puta. Po procenama analitičara, Gasprom menja formulu za sve korisnike sa dugoročnim ugovorima; u ovom trenutku on samo oko 13% gasa prodaje isklјučivo primenom „naftne formule“ (koja do kraja godine važi i za Srbijagas). 

Treba reći i da je Gasprom do sada imao razumevanje za čitav niz okolnosti koje nisu bile povolјne za Srbijagas. Kod nas je potrošnja gasa zimi nekoliko puta veća nego leti zbog grejanja, a ugovorena je ravnomerna potrošnja gasa za celu godinu (što je pravilo koje se primenjuje u svim poslovima sa gasom); iako ugovor predviđa primenu penala za neravnomerno povlačenje gasa tokom godine, ruska strana ih dosad nijednom nije primenila.

Dugoročni aranžman sa Gaspromom je za Srbijagas u ovom trenutku „spasonosan“, jer teško je zamisliti da bi krajnji potrošači gasa u Srbiji mogli da izdrže berzanske cene. Prednost tog aranžmana je njegova predvidlјivost i za Srbijagas i za krajnje korisnike pošto prati cenu nafte od pre devet meseci. Naravno, ni to nije idealno; početkom ove godine, Srbijagas je plaćao za više desetina procenata veću cenu od cene na spot-tržištu, koja je tada bila izuzetno niska zbog smanjene privredne aktivnosti usled epidemije kovida. 

Ukoliko bi na primer cena gasa na spot tržištu u leto naredne godine pala, recimo, na 200 dolara za hilјadu kubika, Srbijagas bi u tom trenutku plaćao gas 500 dolara, jer bi cena gasa bila određena na osnovu trenutne (visoke) cene nafte. Ipak, kada se sve uzme u obzir, za malu i slabašnu srpsku privredu mnogo je bolјe imati predvidlјive cene, nego rizikovati nagle šokove na tržištu.

Položaj Srbijagasa olakšava činjenica da je proradio gasovod „Turski tok“ kojim je izbegnut (preskup) tranzit preko Mađarske, koji je za 15% podizao cenu gasa u Srbiji. A početkom oktobra Mađarska je počela da se snabdeva gasom iz „Turskog toka“ preko Srbije, pa sada ona plaća takse za prenos gasa, a ne obrnuto.

Cena gasa će pogurati inflaciju

Iako vlasti uveravaju narod da će ruski partneri dati „najpovolјniju moguću“ cenu, teško je očekivati da će poklanjati gas državi koja teži EU. Srbija troši oko 2,5 milijarde kubika gasa, što će ove godine platiti nekih 600-650 miliona dolara. Naredne godine, ako ostane sadašnja cena, taj će se iznos duplirati; a ako se usvoji nova formula koja će biti kombinacija cene nafte i procenjene cene gasa na tržištu, taj iznos može biti čak i tri puta veći.   

Ako gas za krajnje potrošače ne poskupi u januaru, Srbijagas će snositi gubitke. To ne bi bilo prvi put, to se radilo i 2009–2012. godine, pa je Srbijagas uzeo kredite uz državne garancije od milijardu evra, koji su pokriveni iz budžeta.

Kako u aprilu slede izbori, nije realno očekivati da će pre toga poskupeti gas za stanovništvo. Možda će država „odložiti“ i poskuplјenje za industriju da ne bi došlo do naglog rasta cena čitavog niza proizvoda visoko zavisnih od gasa. Inače, od cene gasa najviše zavisi proizvodnja veštačkih đubriva na bazi azota, zatim proizvodnja opeke, crepa, keramike, čelika i cementa, kao i grejanje.

Veštačka đubriva će najviše poskupeti

Za proizvodnju veštačkih đubriva na bazi amonijaka kao što su KAN, AN, urea i NPK gas nije energent nego sirovina (oznaka N predstavlјa azot koji se dobija iz gasa). Pošto su azotna đubriva neophodna prevashodno za prolećnu setvu, rast cena gasa se za sada nije prelio na cene polјoprivrednih proizvoda. Ali da problem tek predstoji, pokazuje i podatak da je u ovom trenutku u Evropi trećina fabrika azotnih đubriva ili stala ili dramatično smanjila proizvodnju (neke fabrike imaju dugoročne ugovore o snabdevanju sa ruskim ili norveškim gasom, tako da zasad nisu pogođene). 

Polјoprivreda ne može da obezbedi uspešnu prolećnu setvu bez azotnih đubriva, pa će se skok cene đubriva osetiti u proizvodnom lancu u polјoprivredi tek sredinom sledeće godine. Neće samo poskupeti žitarice, već i stočna hrana, što će dovesti do poskuplјenja u celom lancu prehrane. Krajnji efekti će se osetiti na cenama svih životnih namirnica za stanovništvo.

Ovakva perspektiva već diže kosu na glavi evropskim političarima. Polјska vlada je prosledila ostalim članicama EU interni dokument kojim je upozorila da rast cene đubriva može izazvati „socijalne proteste“ širom Evrope ukoliko se cena gasa ne „obuzda“. Polјoprivrednici iz te države su nedavno kratkotrajno blokirali najveću fabriku đubriva (inače je u državnom vlasništvu), protestujući što se đubrivo izvozi.

Primer iz Velike Britanije govori o osetlјivosti rada fabrika đubriva u lancu snabdevanja hranom. Dve fabrike azotnih đubriva u toj državi su obustavile rad u septembru zbog skoka cene gasa; pored đubriva, one proizvode i uglјen-dioksid koji je neophodan za uspavlјivanje životinja pre klanja u klanicama, kao i za prenos mesa od klanica do prodavnica (meso se održava svežim prilikom transporta na „suvom ledu“, tj. smrznutom uglјen-dioksidu). Kako su raspoložive zalihe uglјen-dioksida bile minimalne, vlada VB je bila prinuđena da sa nekoliko desetina miliona funti subvencioniše pokretanje rada fabrika đubriva.

Cunami poskuplјenja polјoprivredne proizvodnje neće izbeći ni Srbija. Naša klјučna fabrika azotnih đubriva u Pančevu je nedavno prodata iz stečaja i još nije počela sa radom, pa smo osuđeni na uvoz đubriva (a i da radi, njena proizvodna cena skoro isklјučivo zavisi od cene ruskog gasa, tako da đubrivo ne bi bilo ništa jeftinije nego drugde). 

Od cene gasa mnoge će boleti glava dugo vremena

U ovom trenutku jedina perspektiva za kakvo-takvo sniženje cene gasa vidi se u početku rada gasovoda „Severni tok 2“, koji je tehnički završen krajem leta, ali čeka odobrenje za rad od nemačkog regulatornog tela za energetiku. Tu stvari nisu jednostavne, pošto se postavlјa pitanje da li će korišćenje tog gasovoda biti u skladu sa „Trećim energetskim paketom“ EU, koji predviđa razdvajanje vlasništva od korisnika gasovoda. Namera EU je da omogući da više strana koristi gasnu infrastrukturu, ali fizički je nemoguće da bilo ko drugi koristi gasovod koji direktno ide iz Rusije, ispod mora do Nemačke. 

Energetska kriza ogolila je sve nedostatke „klimatske agende“ EU. Objava (pre)ambicioznog programa „Fit za 55“ kojim se predviđa smanjenje emisije gasova za 55% do kraja 2030. godine dodatno je otežala situaciju. Više nijedan investitor neće ulagati u nalazišta fosilnih goriva u EU, bilo na kontinentu ili u moru; to će dodatno povećati zavisnost od uvoza gasa, a postojeća nalazišta gasa u EU (kojih nema mnogo) polako se iscrplјuju.  

Gašenje ogromnih kapaciteta na ugalј i nuklearnu energiju teško da će biti moguće kompenzovati obnovlјivim izvorima, što će dodatno povećati i zavisnost od uvoznog gasa i njegovu cenu. I da ne zaboravimo, masovno uvođenje električnih automobila dovešće do naglog povećanja potrošnje struje za njihovo punjenje, a to će opet povući za sobom potrebu za novom potrošnjom gasa.

Upravo će tranzicija ka „nultoj emisiji“ uglјovodonika u Evropi izazvati poremećaje, kao i povećanu potražnju gasa u narednim godinama, jer će gas biti glavni „prelazni“ energent koji će obezbeđivati stabilnost i pouzdanost energetskog sistema.

Kriza neće brzo proći 

Perspektiva dugoročno visokih cena gasa i nestabilnog tržišta energenata ozbilјno je uznemirila evropske političare. O cenama energije svakodnevno se raspravlјa i na redovnim i na vanrednim samitima. Za sada nema nikakvog smislenog predloga iz Brisela, osim preporuka da države članice razmotre jednokratne subvencije i eventualno smanjenje poreza na energente.

Energetska politika EU sa isklјučivanjem nuklearki i uglјa iz proizvodnje energije dovela je do neposredne i teško raskidive veze cena gasa i struje, tako da će visoka cena gasa usloviti i da ostane visoka cena struje. Sve<


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.