Zašto pratimo povećanje cena?

Cenovni udar tek predstoji

Da li ste primetili kako je sve poskupelo? Litar i po svežeg mleka košta više od 140 dinara u malim prodavnicama, a ne tako davno mogao je da se kupi i za manje od 120 dinara

Čak i zvanična statistika priznaje ogroman rast cena: u poljoprivredi i ribarstvu cene su veće za čak 30 odsto u odnosu na pre godinu dana, a to su proizvodi koji su nam neophodni za život.  Taj podatak pokazuje prave razmere cenovnog udara na stanovništvo.

S druge strane, statistika beleži da je inflacija, odnosno rast cena na malo, u prošloj godini bila samo 7,9 odsto. U to, naravno, ulaze svi troškovi, od kojih mnogi (još uvek) nisu porasli, kao što su izdaci za „kulturu i informisanje“, usluge telefoniranja ili interneta (sa malim izuzetkom Telenora), struja, komunalije i sl. Različiti slojevi stanovništva ipak imaju i različite potrebe, a utisak je da je najviše „stradao“ najsiromašniji deo populacije. To tvrde i naši najbolji ekonomisti. Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, početkom januara je primetio da je rast cena koji trpe najsiromašnija domaćinstva između 10 i 15 odsto.

I to u uslovima kada je Vlada Srbije zamrzla cene nekoliko osnovnih prehrambenih artikala, kao što su brašno, jestivo ulje, svinjski but, dugotrajno mleko i šećer. Pored toga, de fakto su zamrznute cene prirodnog gasa, kao i struje za stanovništvo, iako su energenti morali da poskupe usled ogromnog rasta cena na tržištu (gas se trenutno uvozi, kao i preko 20 odsto struje). Neminovno poskupljenje struje pogodilo je (za sada) samo privredu, koja od 1. januara plaća struju za 50 odsto više nego prošle godine. Inače, i to se može smatrati više nego povoljnom cenom, pošto je na tržištu cena dva puta veća i od nove cene EPS-a.

SKOK CENA JE SVETSKI FENOMEN

Inflacija u Evropi je preko pet odsto na godišnjem nivou (u SAD je preko sedam odsto) i to se prenosi i na Srbiju. To, doduše, nije nikakva uteha našim građanima, pošto je porast plata i penzija u ovoj godini od sedam odsto, odnosno 5,5 odsto, ispod rasta inflacije. I odluke (greške) naših vlasti, takođe podstiču inflaciju – labavom monetarnom i fiskalnom politikom „pumpa“ se privredni rast – a posledice su i u značajnom porastu javnog duga.

Rast cena bio bi znatno veći da država nije intervenisala zamrzavajući cene energije i osnovnih namirnica. To neće moći dugo da potraje, osim ako država ne namerava da upumpa bar milijardu evra u likvidnost EPS-a i Srbijagasa i time uruši javne finansije, pošto bi se za toliko povećao javni dug. Do sada je država intervenisala sa 200 miliona evra u formi garancije Srbijagasu za kredit za likvidnost. Pitanje je i koliko dugo će moći da se produžavaju uredbe o zamrzavanju cena osnovnih artikala a da ne dođe do nestašica.

HRANA ĆE TEK POSKUPETI

Pravi inflatorni udar tek predstoji zbog neminovnog poskupljenja osnovnih prehrambenih artikala. Najveći pritisak na rast cena dolazi zbog višestrukog poskupljenja azotnih đubriva. Prirodni gas je četiri do pet puta skuplji nego prethodne godine, a on je sirovina za azotna đubriva (KAN, AN, urea) koja su neophodna u proleće, za setvu i prihranjivanje useva.

Mogućnosti da država reaguje veoma su ograničene, jer se ključne komponente za azotna đubriva uvoze (Srbija praktično nema sopstveni prirodni gas). Vlada je odlučila da se u narednih šest meseci privremeno ukine carina od deset odsto na veštačka đubriva koja se uvoze van EU (što se odnosi na uvoz iz Rusije, jer uvoz iz EU ne podleže carinjenju). Pored mineralnih đubriva, poskupelo je i dizel gorivo koje poljoprivrednici danas plaćaju bar 20 odsto više nego prošle godine.

Poskupljenja sa njive će se preneti i na ostale osnovne prehrambene artikle, preko cene stočne hrane, tako će dodatno poskupeti i meso, mleko i sve mlečne, odnosno mesne prerađevine.

Pored toga, tek će se primetiti efekti skoka cene struje za privredu (uz neminovno novo povećanje cene od juna). Kada prođe grejna sezona neminovno je i poskupljenje cene gasa za stanovništvo i za privredu. U ovom trenutku nije poznato koliko će Gasprom naplaćivati gas od juna, ali je realno da cena bude bar dva puta viša nego prošle godine. Sve to će dodatno „zagrejati“ rast cena.

„BAROMETAR NOVE EKONOMIJE“

Ali, da ostavimo zvaničnu statistiku državnim institucijama: Nova ekonomija je pripremila svoju „potrošačku korpu“, kako bi čitaoci mogli da prate kretanje cena osnovnih artikala. Tu će se nalaziti proizvodi koji su neophodni svakoj porodici za život, bez sezonskog voća i povrća. Cene tih artikala se prate na osnovu redovnih cena (ne računaju se povremene akcije) u jednom trgovačkom lancu i iz iste prodavnice.

Čitaoci će moći da uporede cene koje su danas u prodavnicama sa referentnom cenom iz januara 2022. godine i na taj način će imati uvid u tekući inflatorni udar.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.