-615x345.jpeg)
Regionalni lider u priređivanju igara na sreću donirao zdravstvu Srbije oko 700.000 evra u borbi protiv korona virusa, opremio tehnikom bolničke sobe i sigurne kuće, napravio volonterski servis, a zaposleni ...
Nectar je domaća porodična kompanija, regionalni lider u proizvodnji voćnih sokova, koja posluje već pune dve decenije. Od prvog proizvoda, jabukovog sirćeta, do danas, kada u Nectar portfoliju ima preko 30 ...
-270x152.jpg)
Najbolji primer društvene odgovornosti je briga o zdravlju zajednice, koju NIS stavlja u prvi plan podržavajući zdravstvene ustanove širom Srbije dugi niz godina. Ova godina svima nam je pokaz...
NLB Grupa pokrenula je projekat #OkvirPodrške, sa ciljem da pomogne privredu u regionu, ohrabri preduzetništvo, podrži hrabre pojedince koji su se usudili da žive svoju priču i pomogne im da dođu do što većeg broja kupaca i korisnikaVažan deo misije NLB Grupe je da, pored visokog nivoa brige o klijentima, svojom posvećenošću, znanjem i inovativnim rešenjima doprinese boljem životu i boljoj budućnosti celog regiona u kome posluje. Uverena da može da obezbedi dodatnu vrednost klijentima, zaposlenima i istovremeno čitavom društvu, NLB Grupa je krenula putem intenziviranja implementacije održivosti u bankarsko poslovanje.Principi za odgovorno bankarstvo Ujedinjenih nacijaImplementacija odgovornosti u sve segmente poslovanja je motiv da NLB d.d, matična banka NLB Grupe, potpiše Principe za odgovorno bankarstvo Ujedinjenih nacija, čime su se sve banke članice NLB Grupe pridružile ranijim potpisnicama, 180 banaka iz celog sveta.Principi za odgovorno bankarstvo Ujedinjenih nacija predstavljaju okvir za održivo poslovanje bankarskog sektora, razvijen kroz inovativno partnerstvo između banaka širom sveta i organizacije Ujedinjenih nacija. Pored NLB-a, potpisnice su mnoge ugledne finansijske institucije iz više od 50 zemalja sa svih šest kontinenata. Prve banke su Principe potpisale 2019. godine, od kada se broj potpisnika kontinuirano povećava i širi na nova područja u kojima se sve više govori o održivosti.Principi za odgovorno bankarstvo utvrđuju ulogu i odgovornost bankarske industrije u oblikovanju održive budućnosti i usklađivanju bankarskog sektora sa planiranim dostignućima Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama iz 2015. godine. Oni takođe, što je izuzetno važno, podstiču banke da ugrade održivost u sve segmente svog poslovanja i da identifikuju oblasti gde imaju najveći potencijal da ostvare uticaj na održivost u svetu, dok se istovremeno otvaraju nove poslovne mogućnosti za čitavu NLB Grupu.Prilikom potpisivanja Principa, Blaž Brodnjak, predsednik Uprave NLB Grupe, istakao je: Ovo je važan korak koji pokazuje da nam je zaista stalo do regiona u kome poslujemo i živimo, koji nas obavezuje da radimo na održivosti na sistematičan i angažovan način i u kontinuitetu. NLB Grupa nije samo finansijska grupacija. Mi smo ljudi koji poznaju i razumeju industriju u kojoj radimo, koji razvijamo inovativne proizvode i usluge orijentisane na klijente, osećamo i razumemo okruženje, društvo i region u kojem živimo i želimo da doprinesemo boljim uslovima za poslovanje i kvalitetu života građana. Jer za nas Jugoistočna Evropa nije samo tačka na mapi. Mi ga nazivamo i tretiramo kao svoj dom. Ovde su srce i glava NLB Grupe, zato želimo i imamo ambiciju da vidimo ovaj region kako napreduje. Želimo da podržimo taj cilj odgovornim i održivim pristupom svom poslovanju i ulogom koju imamo u društvu. Čvrsto verujemo da održivost nije samo slovo na papiru, već stvarni niz odluka i aktivnosti kojima težimo da postanemo kompanija sa važnim pozitivnim uticajem na društvo i životnu sredinu u našem matičnom regionu i jedan od najpoželjnijih poslodavaca. Radićemo na ulozi u domenu održivosti na svim tržištima na kojima poslujemo, sa ciljem uspostavljanja regionalne održive platforme. Želimo da podržimo kompanije koje posluju lokalno ili regionalno, koje ovde stvaraju i razumeju svoju ulogu u društvu na način kako je mi razumemo i ispunjavamo. #OkvirPodrške Kada je u pitanju društveno odgovorno poslovanje NLB Grupe u 2020. godini, najvažnije je pomenuti #OkvirPodrške, projekat realizovan na svim tržištima na kojima grupa posluje, a u okviru kojeg je NLB Grupa obezbedila vredne pakete oglasnog prostora za privrednike iz celog regiona.Globalna pandemija dugoročno je izmenila način na koji živimo, komuniciramo, održavamo društvene kontakte i obavljamo svoje poslove, a pojedine industrije su osetile ogromne posledice krize izazvane korona virusom. Preduzetnici, gazdinstva i mala preduzeća, na kojima počiva svaka zdrava ekonomija i koji obezbeđuju egzistenciju za veoma veliki broj ljudi - za same preduzetnike i njihove porodice, za poljoprivrednike i članove njihovih domaćinstava, suočili su se sa možda najizazovnijim periodom u novijoj istoriji. Zato je NLB Grupa pokrenula projekat #OkvirPodrške, sa ciljem da pomogne privredi u regionu, ohrabri preduzetništvo, podrži hrabre pojedince koji su se usudili da žive svoju priču i pomogne im da dođu do što većeg broja kupaca i korisnika. U okviru ovog projekta, 280 privrednika iz regiona osvojilo je oglasni prostor kod medijskih partnera sa kojima članice grupe sarađuju i na taj način dobilo priliku da se za njih i njihove proizvode i usluge čuje. NLB OrganicU Srbiji, najznačajniji CSR projekat u domenu podrške privredi i ove godine je bio NLB Organic konkurs, na kome je od pokretanja 2012. godine učestvovao 501 projekat proizvođača organske hrane. I ove godine, tri projekta su nagrađena novčanim nagradama u iznosu od po 500.000 dinara.Projekat „Uvođenje savremenih tehnologija i digitalizacija organske proizvodnje povrća na Poljoprivrednom gazdinstvu Kuzmanović“ Svetozara Kuzmanović Poljoprivredno gazdinstvo Kuzmanović bavi se organskom proizvodnjom povrća na 1,15 ha, na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru (7 plastenika, dimenzija 8m x 40m). Godišnje se proizvode 15 tona povrća. Jedan od velikih izazova je zaštita povrća od različitih bolesti i štetočina tokom proizvodnje, zbog čega je neophodno praćenje ekoloških uslova u mikrosredini gde se proizvodnja odvija. Upravo zbog toga, gazdinstvo je apliciralo za nabavku meteostanice, pomoću koje se mogu pratiti određeni parametri koji utiču na proizvodnju i na osnovu kojih će biti moguće reagovati na vreme u cilju zaštite useva od različitih prouzrokovača biljnih bolesti, kao i štetnih insekata. Osim praćenja uslova na otvorenom polju, neophodno je praćenje temperature i vlage vazduha i zemljišta u plastenicima, kao i brzine vetra, što značajno utiče na ceo proces upravljanja plastenicima. Realizacija projekta omogućiće da se u svakom trenutku preko telefona ili računara prate i proveravaju bitni parametri i status sistema koji su implementirani u gazdinstvu. Ovaj projekat ima za cilj uvođenje digitalnih tehnologija u organsku proizvodnju, što će za posledicu imati smanjenje proizvodnih troškova, povećanje kvaliteta proizvoda i smanjenje rizika od štete na plastenicima.Projekat „Unapređenje organske proizvodnje tj. prerada mleka“ Nikolaja Hristova Gazdinstvo Hristov se nalazi u Donjem Tlaminu pored Bosilegrada, a čini ga porodica od pet članova, sa tri sina, od kojih je jedan Nikolaj Hristov star svega 20 godina. Poljoprivredno gazdinstvo se pretežno bavi stočarstvom, uzgojem ovaca, jer u kraju gde žive, udaljeni od gradova, ali i drugih stanovnika, ima dosta netaknutih prostora za ispašu koji omogućavaju bavljenje organskim stočarstvom. Njihov projekat je usmeren na obezbeđivanje objekta za preradu mleka koje dobijaju od stada od 80 ovaca, uz ideju daljeg širenja stada. Objekat za proizvodnju sira i preradu mleka omogućiće porodici Hristov da i te proizvode sertifikuju i izađu na tržište gotovih proizvoda organskog porekla. Projekat „Unapređenje linije za proizvodnju i pakovanje brašna“ Jekoslava PurićaGazdinstvo Purić nalazi se pored Nove Varoši, nedaleko od parka prirode „Uvac“. Jekoslav Purić je jedan od pionira u ponovnom uvođenju heljde i spelte na poljoprivrednu mapu Srbije, a od samog početka je uzgoj ovih žitarica radio po organskim principima u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom. Gazdinstvo poseduje 8,5 ha, od čega je 7,5 ha u organskom statusu. Kao jedan od najvećih proizvođača plemenitih žita u zapadnoj Srbiji, mnogo snage i znanja polaže u razvijanje i održavanje biodiverziteta na planinama tog kraja. U budućnosti vide svoje gazdinstvo kao veći i još više razrađen posao koji će, pored brašna, moći da ponudi i druge poluproizvode i proizvode. Teže da zaokruže sve procese, da otpad iz nekih procesa iskoriste na drugi način i nađu mu svrhu po principima cirkularne ekonomije, dajući primer drugima kako da plasiraju proizvode sa planina jugozapadne Srbije. Pored brašna od heljde, koju proizvode više od 20 godina, i brašna od spelte, proizvode i jastuke od ljuspica heljde koje proizvode i pakuju, a odnedavno i stočnu hranu čija je hranljiva vrednost ispitana i potvrđena u laboratorijama Poljoprivrednog fakulteta.U borbi protiv korone, zajedno smo jačiNa svim tržištima na kojima posluje, NLB Grupa je intenzivno pratila situaciju u vezi sa širenjem virusa COVID-19 i pružala podršku tamo gde je bila najpotrebnija, pre svega zdravstvenim ustanovama u regionu, ali i drugim institucijama kojima je bila potrebna podrška za uspešniju borbu protiv epidemije.Na početku epidemije, kada je imperativ bi povećanje broja testiranih, banka je obezbedila laboratorijski materijal za Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, koji je u tom trenutku bio jedina institucija u kojoj se radilo testiranje na korona virus za celu Srbiju. Podržala je i udruženja u Beogradu i Nišu koja su tokom nestašice zaštitnih maski okupila volontere kako bi doprinela obezbeđivanju maski za one koji su u borbi protiv epidemije bili u prvim redovima, a istovremeno pružila potrebnu podršku bolnicama, centrima za socijalni rad i drugim institucijama u Srbiji u kontekstu virusa COVID-19.Banka je učestvovala i u akciji Unicefa za nabavku kiseoničkih protokomera, koji su osnovna kiseonička potpora pacijentima obolelim od virusa korona. Zahvaljujući brzom odgovoru poslovne zajednice, Unicef je prikupio sredstva za nabavku preko 400 protokomera. Apelu Unicefa su se odazvale i kompanije koje su se prethodnih godina takmičile na tradicionalnom Unicef Fer plej turniru u basketu, koji prvi put posle 12 godina nije održan zbog aktuelnih zaštitnih mera, a među njima je i NLB Banka, čiji su predstavnici prethodnih godina igrali basket za decu Srbije.Odgovorni prema sebi i prema drugimaU 2020. godini, najvažniji cilj banke u domenu brige o zaposlenima je bilo zdravlje svih članova našeg tima. Zato je banka od samog početka pandemije intenzivno radila na obezbeđivanju svih sredstava za zaštitu zdravlja svojih, od nabavke maski, rukavica i dezinficijenasa u trenucima kada ih na tržištu gotovo i nije bilo, postavljanja zaštitnih barijera na blagajnama, preko organizacije rada od kuće i donošenja pravila za bezbedno poslovanje, do intenzivne komunikacije kako bi svi zaposleni u svakom trenutku imali sve informacije o epidemiološkoj situaciji, novostima iz banke u vezi sa korona virusom, ali i dobili adekvatnu podršku u situacijama kada im je ona bila potrebna. Anketa među zaposlenima pokazala je da su zaposleni izuzetno zadovoljni načinom na koji je banka reagovala, kao i brzinom reakcije na aktuelnu situaciju, a zaposleni su imali priliku i da sugerišu rešenja koja su za njih najprihvatljivija u smislu organizacije rada i očekivanja. Banka je bila izuzetno aktivna i u komunikaciji sa klijentima, omogućavajući im u svakom trenutku pristup proizvodima i uslugama banke, pre svega pristup sredstvima na njihovim računima čak i tokom vanrednog stanja, a sa druge strane štiteći i njihovo zdravlje prilikom dolazaka u ekspozituru.
-270x152.png)
OMV, međunarodna, integrisana naftna i gasna kompanija sa sedištem u Beču, proizvodi i plasira na tržište naftu i gas, inovativna energetska, kao i vrhunska petrohemijska rešenja. Svesni činjenice da je naša kompanija definisana načinom ponašanja svih naših zaposlenih, nastojimo da principe društvene odgovornosti integrišemo u svakodnevno poslovanje, iniciramo i podržimo važne društvene akcije i zajedno budemo još odgovorniji OMV je potpisnik UN-ovog Globalnog dogovora, Vodećih principa UN-a o poslovanju i ljudskim pravima, a takođe sprovodi svoje aktivnosti u skladu sa smernicama OECD-a za multinacionalna preduzeća. Poštujući ljudska prava i radeći sa našim dobavljačima, gradimo dugoročno održiv biznis, jer poslujemo na pošten i častan način. Pridržavamo se svih relevantnih zakona i težimo da osiguramo da se svi u našem lancu snabdevanja pridržavaju relevantnih standarda postavljenih u našem kodeksu ponašanja i da slede naše ključne politike i principe.OMV Srbija sledi društveno odgovornu politiku matične kompanijeOd početka svog poslovanja u Srbiji OMV snažan fokus stavlja na podršku društvenim inicijativama i projektima. Društveno odgovorno poslovanje kompanije OMV Srbija podrazumeva odgovoran odnos prema zajednici, svojim korisnicima, zaposlenima i životnoj sredini. Takođe, integralni deo naše korporativne strategije i sastavni deo principa odgovornosti u poslovanju čini i održivo poslovanje.Pojava pandemije COVID-19 dodatno nas je pokrenula u zajedničkom izazovu pred kojim se našla cela planeta. Sa ciljem da na najbolji način odgovorimo novonastalim okolnostima, sa brigom za svakog pojedinca, priključili smo se podršci zdravstvenim institucijama i osoblju i organizovali niz aktivnosti za obezbeđivanje sigurnog boravka na našim prodajnim mestima i brigu o ugroženim pojedincima.Podrška u borbi protiv COVID-19Novonastale okolnosti su nas sve zatekle i primorale da reagujemo brzo, konkretno i odgovorno. OMV je u tom smislu jedna od kompanija koje posluju na teritoriji Srbije i koje su u veoma kratkom roku odgovorile profesionalnom i materijalnom podrškom. Tokom celog perioda od pojave COVID-19 pandemije intenzivno se bavimo i organizacijom procesa, uvođenjem mera za zaštitu zaposlenih, brigom o zdravlju i sigurnosti boravka na našim benzinskim stanicama. Veoma brzo smo realizovali preventivnu dezinfekciju svojih objekata, postavili značajna obaveštenja, sredstva za dezinfekciju i barijere kojima smo doprineli da se korisnici i zaposleni osećaju sigurno i neometano obavljaju svoje aktivnosti. Takođe, zbog podrške svim nadležnim službama tokom vanrednog stanja, dvanaest stanica u OMV mreži imalo je celodnevno dežurstvo. Pomenućemo neke od inicijativa za koje se nadamo da su dale barem mali doprinos u borbi protiv COVID-19.Glosa 1: Dobra saradnja sa Caritasom Srbije nastavljena je i ove godine kroz projekat integracije tinejdžera iz socijalno ugroženih porodica Donacije zdravstvenim institucijama i ustanovamaPo izbijanju epidemije OMV Srbija je uspostavila saradnju sa Kriznim štabom Grada Beograda i u okviru njega gradskim Sekretarijatom za zdravstvo. Jedan od primarnih zadataka ove dve institucije je da tokom vanredne situacije koordiniraju rad svih preko potrebnih službi za funkcionisanje grada.Imajući u vidu aktuelnu epidemiološku situaciju, OMV Srbija se priključila opštoj podršci sa donacijom novčanih sredstava Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ i Domu zdravlja „Voždovac“ u vrednosti od preko milion dinara.Novčana sredstva su imala za cilj da doprinesu svakodnevnom funkcionisanju obe institucije. Kada je reč o Institutu „Torlak“, to je između ostalog proizvodnja vakcina u skladu sa savremenom tehnologijom i najvišim standardima, kao i obezbeđivanje nesmetanog sprovođenja aktivnosti nacionalnih referentnih laboratorija. Podržali smo rad trijažnog centra u Domu zdravlja „Karaburma“ i privremene ustanove za prijem pacijenata na Beogradskom sajmu obezbeđivanjem toplih napitaka i postavljanjem aparata za pravljenje kafe, i ujedno donirali hranu koja je u tom trenutku bila značajan doprinos organizaciji Caritas Srbije.Kafa za naše heroje na OMV Srbija benzinskim stanicamaU znak podrške današnjim modernim herojima, koji su uvek tu i brinu se o našoj dobrobiti, posebno u ovoj borbi protiv nevidljivog neprijatelja, pokrenuli smo kampanju da se svim zdravstvenim radnicima koji posete benzinske stanice OMV omogući da dobiju besplatnu VIVA kafu po njihovom izboru. Zato je, u celoj mreži OMV stanica u Srbiji, tokom trajanja vanrednog stanja svim zdravstvenim radnicima bio omogućen kratak predah uz omiljeni topli napitak. Suvišno je reći da je VIVA kafa naš zaštitni znak, i da se sa velikom pažnjom bavimo kvalitetom ponude, ali bitno je navesti da je proizvodnja proizvoda sa oznakom VIVA takođe zasnovana na odgovornom i održivom pristupu proizvodnim procesima. Proizvodi ne sadrže veštačke ukuse, zaslađivače, palmino ulje ili konzervanse. Vodimo računa o razgradivoj ambalaži. Kafa koju prodajemo nosi oznaku Fairtrade, i simbolizuje pravičnu isplatu i podršku za uzgajivače kafe u zemljama u razvoju. A ovo je samo jedan od načina kako doprinosimo održivom razvoju društva i ekonomije uz poštovanje životne sredine.Tokom trajanja vanrednog stanja, u celoj mreži OMV stanica u Srbiji, svim zdravstvenim radnicima bio je omogućen kratak predah uz besplatnu VIVA kafu Šoljica kafe za dobro deloRukovodeći se navedenim principima brige i podrške, ove godine smo 1. oktobar, Međunarodni dan kafe, obeležili novom inicijativom. Kafa je napitak uz koji svakodnevno delimo životne trenutke, a u promenjenim okolnostima koje su uticale na sve nas, ovogodišnji Dan kafe bio je povod da zajedno sa potrošačima podelimo solidarnost i brigu o zdravlju. Celokupan prihod ostvaren od prodaje popularne VIVA kafe na benzinskim stanicama OMV širom Srbije tokom Dana kafe je doniran. Primaoci donacije su bili NURDOR, Nacionalno udruženje dece obolele od raka i Fondacija SOS Dečija sela Srbija, sa kojima smo ostvarili lepu saradnju.Klub „Zlatno srce“ i podrška najmlađimaU duhu svojih strateških opredeljenja i korporativne kulture koja uključuje pomoć širokoj društvenoj zajednici, kompanija OMV Srbija postala je partner Kluba „Zlatno srce“ Fondacije SOS Dečijih sela Srbija. Ova organizacija, za prvi i najvažniji zadatak, ima pružanje dugoročne, kontinuirane podrške deci bez roditeljskog staranja sve do njihovog osamostaljivanja, a OMV je postao deo tima koji omogućava da se promene životi stotine dece širom Srbije i da im se pruži prilika za bolju budućnost.OMV Srbija se uključila u saradnju sa Klubom i tako što su predstavnici Fondacije SOS Dečija sela Srbija bili dostupni na maloprodajnim objektima OMV. Tako su oni koji žele da se priključe ovoj inicijativi putem donacija mogli to da ostvare i na odabranim OMV stanicama.Uz podršku radu Fondacije, imali smo i jedinstvenu priliku da sa decom i svim stanovnicima Dečijeg sela Kraljevo podelimo prazničnu atmosferu, novogodišnje paketiće i provedemo vreme u druženju. „Pripremi se za budućnost“ i podrška tinejdžerimaDobra saradnja sa Caritasom Srbije nastavljena je i ove godine kroz projekat „Pripremi se za budućnost“ za integraciju tinejdžera iz socijalno ugroženih porodica u samostalni život. Projekat je osmišljen u skladu sa politikom društveno odgovornog poslovanja OMV Srbija i korporativnom kulturom kompanije kojom se podstiče pružanje jednake šanse svima i nagrađivanje mladih ljudi koji pokažu potencijal, spremnost za učenje i napredovanje.Cilj projekta „Pripremi se za budućnost“, započetog 2016. godine, jeste da mladim ljudima pomogne u savlađivanju izazova samostalnog življenja i privređivanja, kroz praktična iskustva, a da pri tome ne ugroze svoje školovanje. Tokom oktobra potpisani su ugovori sa još dva mlada čoveka. Jedan je dobio priliku da radi na OMV benzinskoj stanici u Jagodini, dok će drugi svoju priliku da stekne radno iskustvo ostvariti na OMV benzinskoj stanici Subotica.Inače, danas u mreži OMV Partnera na 63 benzinske stanice u Srbiji radi oko 800 ljudi, od kojih 23 odsto radi duže od 10 godina. Brojni su primeri mladih ljudi koji su počeli kao točioci i kasirke, zatim napredovali do zvanja šefova smene na stanicama, i došli do pozicija Partnera benzinske stanice i prilike da vode svoje preduzeće, brinući o nekim novim mladim ljudima. Odgovornost prema životnoj srediniStrategija održivog razvojaOMV se već decenijama obavezuje da će poslovati ekonomski, ekološki i socijalno održivo i nastaviti da održava ovu posvećenost, jer je to jedini način da se dugoročno zaštiti i sačuva sigurnost i prosperitet. OMV nastavlja da radi na najvažnijem pitanju za našu industriju u budućnosti - klimatskim promenama. Zauzeli smo aktivan pristup prema uspešnom repozicioniranju OMV u svetu sa manje ugljenika i u potpunosti smo posvećeni Pariskom klimatskom sporazumu.Aktivno transformišemo svoj portfolio proizvoda povećavajući udeo proizvoda koji sadrže manje ugljenika i zajedno sa Borealisom radimo na inovativnim rešenjima koja doprinose energetskoj tranziciji i cirkularnoj ekonomiji, kao što su ReOil®, mehanička reciklaža, i koprerada bionafte. Podržavamo prelazak na ekonomiju sa manje ugljenika i postavljamo merljive ciljeve za smanjenje intenziteta ugljenika i uvođenje novih energetskih i petrohemijskih rešenja.Održivo poslovanje presudno je za OMV u stvaranju i dugoročnoj zaštiti vrednosti, izgradnji poverenja u partnerstvu i privlačenju kupaca, kao i najboljih dobavljača, investitora i zaposlenih.Za više informacija molimo posetite: https://www.omv.com/en/sustainability/our-approach/our-strategyPošumljavanje i „Akcija za klimu“ Pošumljavanje ima veliki potencijal u borbi protiv klimatskih promena. Obnavljanje i sađenje šuma efikasno je prirodno klimatsko rešenje koje može da doprinese velikom smanjenju emisije štetnih gasova apsorbovanjem i akumuliranjem ugljen-dioksida iz atmosfere. Za OMV aktivnost pošumljavanja dopunjava ciljeve smanjenja ugljenika koje je postavila kompanija. Akcijom pošumljavanja područja u Srbiji, OMV je potvrdio stratešku opredeljenost u davanju sopstvenog doprinosa u borbi protiv klimatskih promena, kao i pružanju podrške dugoročnom cilju da se intenzivnijim pošumljavanjem dostigne željena šumovitost Srbije od 41,4 odsto.Volonterska aktivnost OMV Srbije u saradnji sa JP „Srbijašume“ obuhvatila je tokom prethodne dve godine sadnju 2.000 sadnica crnog bora, na području sela Draglice na obroncima planine Zlatibor i 2.000 sadnica smrče na području Čestobrodice u istočnoj Srbiji. Na ovaj način, zajedno smo doprineli postizanju cilja broj 13 Ujedinjenih nacija za održivi razvoj, nazvanog „Akcija za klimu“.I za kraj … početakOMV Srbija je deo OMV Aktiengesellschaft, jedne od najvećih industrijskih kompanija kotiranih na berzi u Austriji. Sa sedištem u Beogradu, trenutno ima 63 benzinske stanice i tržišno učešće oko 10%. OMV benzinske stanice su multifunkcionalni servisni centri, za ljude i vozila, gde potrošači mogu da se snabdeju gorivima, mazivima, uslugom pranja automobila i u 58 VIVA prodavnica pronađu brze obroke, osveženja i širok asortiman dodatnih usluga.Na tržištu Srbije poslujemo gotovo 20 godina. Učestvujemo u različitim društveno odgovornim inicijativama, pokrećemo nove i nameravamo da nastavimo, sa još više energije i posvećenosti. OMV. Energija za bolji život.
-270x152.jpg)
Potpuno svesni odgovornosti koju imamo za svoje klijente, zaposlene i partnere, širom regiona, OTP Grupa je dala značajan doprinos ublažavanju poteškoća izazvanih virusom kovid-19 OTP Grupa u ...
Od početka zdravstvene krize, United Grupa, u okviru koje posluju kompanija SBB i SBB fondacija, pomogla je sa tri miliona dolara celom regionu, od čega je samo za Srbiju izdvojeno čak milion dolara pomoći u novcu i medicinskoj opremiUsluge telekomunikacionih kompanija od početka epidemije virusa COVID-19 postale su još značajnije, kako za privredu, tako i za svakog građanina. SBB kompanija, ali i druge telekomunikacione i medijske kompanije koje posluju u okviru United Grupe, doprinele su efikasnom radu od kuće, đacima i nastavnicima onlajn nastavu, stalnom kontaktu sa porodicom i prijateljima u svakom trenutku, bezbednoj onlajn kupovini, pravovremenom i kredibilnom informisanju i kvalitetnoj zabavi.Brojna istraživanja pokazala su da je svetska kriza izazvana korona virusom pogodila i sektore u koje su svrstane i telekomunikacije, ali sa najmanjim negativnim efektom. Ipak, globalna pandemija uticala je da SBB kompanija prilagodi način rada novonastaloj situaciji sa ciljem nesmetanog pružanja vrhunskih inovativnih usluga po kojima je poznata dve decenije. U sektorima u kojima je to bilo moguće, organizovan je rad od kuće i pre proglašenja vanrednog stanja, a bezbednost i zdravlje zaposlenih i korisnika, postali su imperativ u organizaciji i ostalih delova kompanije. Nošenje zaštitnih maski obaveza je svih članova SBB tima. Dezinfekciona sredstva postavljena su na sva lako dostupna mesta, kako u Teleparku gde je sedište kompanije, tako i na svim prodajnim mestima širom Srbije.Kako bi omogućili nesmetano korišćenje usluge interneta koji se u Giga gradovima kreće do 1Gbps, za rad od kuće, praćenje nastave, kao i dodatnu zabavu, u više od 20 gradova ugašena su po četiri analogna kanala sa ciljem proširenja kapaciteta internet servisa. Skraćeno je radno vreme SBB prodajnih mesta i promovisana je usluga onlajn plaćanja bez provizije, uz još jednostavnije i brže plaćanje putem NBS QR koda i opcije čuvanja platne kartice. Uz nove usluge, SBB korisnici na Moj SBB aplikaciji i portalu mogu bezbedno i lako plaćati račune, menjati pakete, naručivati usluge ili proveravati stanje na računu. Za SBB korisnike tokom trajanja vanrednog stanja otključani su i dodatni kanali i Video klub.Kao društveno odgovorna kompanija SBB je pozdravila mere Vlade Srbije i za vreme trajanja vanrednog stanja, penzionerima nisu isključivane usluge zbog neizmirenih obaveza, niti se naknadno obračunavala kamata na zakasnela plaćanja. Doprinos zajednici tokom pandemijeOd početka zdravstvene krize izazvane epidemijom virusa COVID-19, United Grupa, u okviru koje posluju kompanija SBB i SBB fondacija, pomogla je sa tri miliona dolara celom regionu, od čega je samo za Srbiju izdvojeno čak milion dolara pomoći u novcu i medicinskoj opremi. United Grupa se od početka epidemije trudila da zdravstvenim radnicima omogući što bolje i bezbednije uslove za rad i na taj način doprinese zdravlju i sigurnosti svih građana. U isto vreme, u želji da pomogne medicinskom osoblju u borbi protiv korona virusa, SBB fondacija donirala je 600 litara medicinskog alkohola Kliničkom centru Kragujevac i internet za COVID centar u ovom gradu. Pored toga, SBB kompanija donirala je i digitalnu televiziju i najkvalitetniji WiFi internet servis Kliničkom centru Kragujevac. Najkvalitetnije i pouzdane usluge u svakom trenutkuBez obzira na povećano korišćenje svih servisa, SBB je uspeo da se prilagodi situaciji i neometano nastavi da pruža usluge vrhunskog kvaliteta. Prema merenjima TV beata, N1 se sa petog našao na trećem mestu po gledanosti, dok se na četvrto mesto plasirala najmlađa televizija Nova S, koja je osim informativnog imala i veoma gledan zabavni i serijski program. Tokom perioda vanrednog stanja internet saobraćaj i gledanje televizije u realnom vremenu povećani su za 50 odsto, gledanje Video kluba za 65 odsto, a usluge vraćanja TV sadržaja sedam dana unazad za 20 odsto. Korisnici su telefonirali češće nego ranije, pa je i u fiksnoj telefoniji zabeležen skok od rekordnih 85 odsto.Prema merenjima TV beata, N1 se sa petog našao na trećem mestu po gledanosti, dok se na četvrto mesto plasirala najmlađa televizija Nova S, koja je osim informativnog imala i veoma gledan zabavni i serijski program. Pred početak vanrednog stanja korisnicima su podignute brzine interneta u Giga gradovima, a tokom trajanja vanrednog stanja bili su otključani dodatni kanali, kao i Video klub. Svi za jednog, EON za sveSBB kompanija je prilikom prve odlučujuće utakmice u plej-ofu za odlazak na EURO Norveška - Srbija svim korisnicima omogućila besplatno gledanje odlučujućeg meča putem EON platforme. U okviru kampanje EON za Srbiju svim novim SBB korisnicima omogućen je besplatan vikend zabave i sporta. SBB korisnici mogli su da bodre „orlove“ za odlazak na EURO, gledaju i „Veče se Ivanom Ivanovićem“, „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, „Utisak nedelje“, najnovije, tačne i nezavisne vesti na N1 i još mnogo toga potpuno besplatno.Bez obzira na brojne poteškoće sa kojima se kompanija susreće, SBB je nastavila da razvija nove usluge koje će uskoro predstaviti. Tokom godine nastavljena je digitalizacija čitave Srbije, u junu su promovisane napredne EON funkcionalnosti, među kojima su EON personalizacija i EON Kids. Fondacija trenutno podržava devetoro mladih genijalaca koji svojim uspesima, talentom i radom idu ka tome da budu i najbolji ambasadori svoje zemljeUprkos svim poteškoćama koje je donela epidemija korona virusa, završena je digitalizacija Kragujevca, a SBB je proširio digitalnu mrežu i na još jedan novi Giga grad – Paraćin. SBB mreža je dokazala da se svi korisnici mogu, u bilo kom trenutku, osloniti na kvalitet i pouzdanost usluga. U kompaniji veruju da će u svakoj prilici u budućnosti pokazati da može da se nosi sa svim izazovima i da odgovori svim potrebama korisnika.SBB fondacija već pet godina čini da naša zemlja bude bolje mesto za životOd samog osnivanja, SBB fondacija je pažnju prvenstveno usmerila na zaštitu životne sredine, pomoć finansijski ugroženim, ali funkcionalnim porodicama širom Srbije, kao i podršku mladima u obrazovanju. Kampanja “Ne prljaj, Nemaš izgovor!” ima za cilj podizanje svesti o tome koliko je svako važan kako bismo zaštitili životnu sredinu. Do sada je svake godine čišćeno oko 20 gradova u Srbiji, podeljeno ukupno 43.000 eko-kesa, donirana su 22 dečja igrališta, oko 30.000 dece je gledalo predstavu „Ko to tamo prlja”, oko 40.000 dece dobilo je i knjižicu sa istim nazivom, a u ekološkim izazovima je učestvovalo više od 52.000 dece. Vođeni idejom da svako može da bude dobar primer svojim komšijama, deci i prijateljima, SBB fondacija je tokom oktobra i novembra pozvala sve da budu deo promena koje žele da vide i da učestvuju u nagradnom konkursu rEKOnstrukcija, koji je deo velike ekološke kampanje „Ne prljaj. Nemaš izgovor!”. Početkom oktobra izabrani su i novi stipendisti u okviru projekta „Stipendija profesor Njegoš B. Šolak“, koji ima za cilj da pronađe i podrži nadarene mlade ljude u Srbiji i pomogne im da ostvare svoj pun potencijal. Naši „najbolji od najboljih“ od SBB fondacije dobijaju finansijsku, mentorsku i logističku podršku, kako bi nastavili svoje profesionalno usavršavanje. Fondacija trenutno podržava devetoro mladih genijalaca koji svojim uspesima, talentom i radom idu ka tome da budu i najbolji ambasadori svoje zemlje. SBB fondacija u okviru programa „Jezgro“ prepoznaje funkcionalne i hrabre porodice i pruža im dugoročnu finansijsku i drugu pomoć. Program Jezgro pruža dugoročnu mesečnu finansijsku pomoć porodicama koje ispune kriterijume i koje će u programu ostati sve dok najstarije dete ne završi srednju školu ili fakultet, a često i duže. Na taj način „Jezgro“ predstavlja tačku oslonca i višegodišnje izvesnosti, a upravo je izvesnost često ključna u egzistencijalnoj borbi, koja po pravilu traje dugo. Pokrenut 2015. godine, program pokriva čak 70 porodica iz 29 gradova Srbije.SBB deo United GrupeSBB kompanija je vodeći operator digitalne i analogne kablovske televizije, televizije putem interneta, satelitske televizije, interneta i fiksne telefonije. Korisnicima u Srbiji pruža vrhunske inovativne usluge. Jačanje liderske pozicije u Srbiji je ono na čemu radi više od 1.700 zaposlenih u kompaniji. Udruženim talentom, zajedničkim iskustvom i veličinom na tržištu od 27 miliona ljudi u Jugoistočnoj Evropi, United Grupa može pružiti telekomunikacione usluge najnovije generacije i najbolji strani i domaći TV sadržaj. U poslednjih godinu dana Grupa je nastavila sa ostvarivanjem planova u okviru strategije rasta u regionu i šire, kao i daljem razvoju inovacija u oblasti telekomunikacija i medija i jačanju pozicije lidera na tržištu sedam zemalja Jugoistočne Evrope.United Grupa postala je vlasnik mobilnog operatora Tele 2 u Hrvatskoj u martu i vodeće telekomunikacione kompanije Vivacom u Bugarskoj u julu 2020. godine. Očekuje se i završetak procesa preuzimanja grčke telekomunikacione kompanije Fortnet. Ovo je treća po redu velika akvizicija United Grupe, od kada je investicioni fond BC Partners preuzeo većinsko vlasništvo u martu 2019. godine. U julu je pokrenuta onlajn i TV prodavnicu Shoppster, i tako započeta nova sfera e-commerce poslovanja, lansiranjem regionalne platforme za onlajn trgovinu. U prvoj fazi Shoppster je dostupan u Srbiji kao onlajn prodavnica. Uskoro, Shoppster će svoje usluge ponuditi i kupcima iz Slovenije.
Specifična zbog okolnosti izazvanih pandemijom virusa Covid-19, ova godina je, posmatrana kroz društveno odgovorni angažman Telekoma Srbija – godina dobrih dela. Telekom Srbija ostao je veran sv...
Svesni velike odgovornosti koju imamo tokom pandemije, svoje aktivnosti i prioritete usmerili smo u četiri pravca: ka zaposlenima, korisnicima, da održimo mrežu stabilnom i, na kraju, ali ne i najmanje važno, da doprinesemo zajednici, tamo gde je bilo najhitnijeEpidemija sa kojom smo se suočili (i koja i dalje traje), u potpunosti je promenila način života i rada. Svakodnevne aktivnosti sve više prelaze na onlajn način funkcionisanja, od škole do kupovine, održavanja sastanaka, druženja. Zbog toga je nama u Telenoru, posle zdravlja naših zaposlenih, prioritet bio da osiguramo stabilnu mrežu kako bi naši korisnici ostali povezani i u kontaktu sa porodicom i prijateljima. Od početka krize znali smo da imamo ključnu ulogu, jer naša mreža i infrastruktura podržavaju korisnike 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, one predstavljaju vezu između porodica, prijatelja, ali i medicinskih radnika, hitnih službi, organa Vlade i drugih. Odgovornost koju smo imali kao kompanija za vreme vanrednog stanja bila je velika motivacija za naše zaposlene. U komplikovanim okolnostima i kratkim vremenskim rokovima izveli su mnoga unapređenja kvaliteta i kapaciteta mreže, kaže Saša Leković, izvršni direktor Tehnike u Telenoru. Svesni velike odgovornosti koju imamo, svoje aktivnosti i prioritete usmerili smo u četiri pravca: ka zaposlenima, korisnicima, da održimo mrežu stabilnom i, na kraju, ali ne i najmanje važno, da doprinesemo zajednici, tamo gde je bilo najhitnije. Naši zaposleniNedeljama pre nego što je u Srbiji zabeležen prvi slučaj zaraze, u Telenoru smo uspostavili radni tim koji je pratio razvoj situacije i uvodio mere za zaštitu zaposlenih, poput zabrane putovanja u područja visokog rizika, smanjen obim sastanaka, pojačana dezinfekcija prostora i higijena. U trenutku prvog zabeleženog slučaja u Srbiji i uvođenja vanrednog stanja, bili smo spremni za potpuni rad od kuće, pa čak i 230 agenata kontakt-centra. Kad kažemo da su nam ljudi najvažniji, mi to stvarno mislimo. Posebno smo vodili računa o roditeljima, rizičnim grupama, kao i svima koji žive u rizičnom okruženju. Obezbedili smo da imaju našu podršku u svakom momentu kroz fleksibilan rad, obezbeđene plate, zaštitnu opremu i pre svega, razumevanje specifičnih situacija u kojima se oni mogu naći, kaže Nevena Stefanović, izvršna direktorka Ljudskih resursa u Telenoru. Kreirali smo posebnu stranicu za zaposlene sa svim bitnim informacijama, koju smo ažurirali nekoliko puta u toku dana, jer je transparentna i pravovremena informisanost bila najvažnija za očuvanje zdravlja. Neki od zanimljivih alata koji su se razvijali „u hodu“ je i 24/7 psihološka podrška u vidu savetovanja sa psihoterapeutom za zaposlene koji osećaju da im je ovaj vid podrške potreban. Organizovali smo brojne vebinari, interne i externe onlajn događaje, a svi zaposleni imali su na raspolaganju Desk-Yogi - set kurseva joge, fitnes vežbi, meditacije i vežbi za opuštanje od kuće. Želeli smo da zaposleni imaju na raspolaganju sve što im je potrebno da se osećaju sigurno i bezbedno u radnom okruženju u novonastaloj situaciji, a da, u isto vreme, podstaknemo produktivnost, dodaje Nevena. Tokom krize smo još jednom dobili potvrdu da smo kompanija sa kulturom poverenja, odgovornosti, angažovanosti i solidarnosti. Mnogo smo naučili i sada ćemo zajedno videti koji su najbolji načini rada, koji će omogućiti, u normalnim okolnostima, kvalitetniji i ispunjeniji život, i poslovni i privatni. U prvim mesecima pandemije svi su želeli da budu u kontaktu sa bližnjima. Naša mreža, kao jedan od vitalnih resursa, omogućila je da cela zemlja bude povezana tokom krizeNaši korisniciTokom krize u potpunosti smo bili fokusirani na to da se naše poslovanje, usluge ka korisnicima i saradnja sa našim poslovnim partnerima odvijaju neometano. U isto vreme, vodili smo računa o njihovoj bezbednosti. Zato smo im u prvim danima krize kada je ostanak kod kuće bio ključan, omogućili besplatan pristup društvenim mrežama Facebook, Instagram, Twitter i WhatsApp, Bookmate i Nickelodeon. Aktivno smo, putem SMS-a, posebnog segmenta na našem sajtu i društvenih mreža, radili na edukaciji korisnika o bezbednoj komunikaciji sa nama. Kako su svi prelazili na onlajn kanale da bi nastavili svoje dnevne aktivnosti, edukacija o njihovom korišćenju bila je veoma bitna, a po reakcijama korisnika, ta vrsta podrške im je mnogo značila. Bilo je tu i pomeranja rokova za plaćanje računa, zaštite od isključenja, posebno kreirane stranice na sajtu sa svim relevantnim informacijama, i mnogo drugih aktivnosti. Sa ponosom ističemo rad svojih „prvih“ linija, prodavaca koji se nisu libili ni odlaska na vrata starijih korisnika, ili svakog drugog kome je kretanje bilo onemogućeno, kako bi im pružili neophodan servis. Naša mrežaNikada se više nije pričalo nego u prvim mesecima epidemije. Tokom prvih dana marta, glasovni i internet saobraćaj beležili su istorijske maksimume, svi su želeli da razgovaraju, da prate nove informacije, da budu u kontaktu sa bližnjima. Zato smo uložili velika sredstva i resurse u proširenje kapaciteta. Samo u martu investirali smo 3,5 miliona evra i nadogradili ukupno 500 lokacija u prva četiri meseca 2020. godine. Ponosni smo što smo ponovo osvojili „Best in Test“ nagradu, posebno u ovim izazovnim vremenima kada su vrednosti glasovnog i internet saobraćaja premašile sve dosadašnje rekorde. Naša mreža, kao jedan od vitalnih resursa koji je omogućio da cela zemlja bude povezana tokom krize uzrokovane epidemiološkom situacijom, predstavljala je za nas ogromnu odgovornost. Istovremeno, pružila nam se prilika da pomognemo milionima ljudi. Stabilna i pouzdana mreža koja ima dovoljno kapaciteta da podrži rastući mobilni saobraćaj, nastavlja da bude u vrhu naših prioriteta, kaže Majk Mišel, generalni direktor Telenora. Naši partneriU borbi sa pandemijom, više nego ikada ranije, važno je biti jedinstven pred izazovom sa kojim se suočavamo. Jednostavno, u ovome smo zajedno. Svedoci smo da je u Srbiji celokupna zajednica udružila napore i sredstva, pa smo tako i mi, tokom vanredne situacije, sve resurse usmerili ka podršci Vladi Republike Srbije kako bismo pomogli tamo gde je najvažnije, u oblasti svoje ekspertize. Omogućili smo besplatan pristup sadržajima za učenje na daljinu uključujući i platforme za pregled video-sadržaja kao što su rtsplaneta.rs, spectar.tv i slične, kao i petlja.org. Inicijativa „Digitalna Srbija“, čiji je Telenor jedan od osnivača, omogućila je pet gigabajta besplatnog interneta mesečno do kraja godine za učenike iz 424 ekonomski ugrožene porodice. Ovom akcijom obuhvaćena su domaćinstva u 28 gradova i opština širom Srbije – od Bečeja na severu do Bujanovca na jugu, i od Čajetine na zapadu do Knjaževca na istoku zemlje. Na zahtev Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, zajedno sa drugim kompanijama, obezbedili smo pametne telefone, tablete i kartice za 2.800 đaka, čime su dobili mogućnost da prvi put urade onlajn testove za samoprocenu znanja potpuno elektronski, i na taj način se što bolje pripreme za završni ispit. Naime, procena je da 4,4 odsto učenika osmog razreda nema uslove za onlajn testiranje od kuće (internet pristup i/ili odgovarajući uređaj). Telenor fondacija je u borbi protiv korona virusa donirala 50.000 evra Unicefu za nabavku zaštitne opreme neophodne zdravstvenim radnicima i higijenskih paketa za 1.300 najugroženijih porodica širom zemlje. Nešto kasnije, priključila se i Mobi banka, pa smo zajedno, u saradnji sa Fondom B92, donirali sredstva za nabavku šest infuzionih i jedne špric pumpe. Te pumpe dobila je bolnica na Banjici i deo su neophodne medicinske opreme koju koriste pacijenti na respiratorima, a omogućava infuziju tečnosti, lekova i hranljivih materija u sistem cirkulacije pacijenta i preciznije doziranje lekova putem intravenozne infuzije. Iako to svakako u situaciji poput ove nije najbitnije, nama je izuzetno važno što smo dobitnici povelje za izuzetan doprinos tokom borbe protiv korona virusa i za razvoj dobročinstva i filantropije, koju dodeljuje Srpski filantropski forum. Telenor fondacija je donirala 50.000 evra Unicefu za nabavku zaštitne opreme zdravstvenim radnicima i higijenskih paketa za 1.300 najugroženijih porodica
Sintezom dosadašnjih znanja, iskustava i digitalnih alata, kompanija je uspela da održi vitalnost postojećih projekata od društvenog značaja i njihov tok prilagodi okolnostima Godina u znaku pandemije COVID-19 postavila je brojne izazove u svim granama industrije i dodatno osvetlila potrebu za društveno odgovornim ponašanjem kompanija i pojedinaca prema zajednici. Za kompaniju Vip mobile – odranije prepoznatu kao veoma angažovanu i van matične, telekomunikacione sfere i senzitivnu prema gorućim društvenim pitanjima i interesima osetljivih grupa – to je značilo apsolutnu prioritizaciju zdravlja i bezbednosti svih ljudi i ravnopravno odgovaranje na novonastale potrebe zaposlenih, korisnika i šireg društva. Ovakav Vipov pristup u praksi je prvenstveno zaživeo kroz prilagođavanje poslovanja režimu dominantnog rada od kuće za najveći broj zaposlenih i razvoj modela unapređene korisničke podrške. Sintezom dosadašnjih znanja, iskustava i digitalnih alata, kompanija je uspela da održi vitalnost postojećih projekata od društvenog značaja i njihov tok prilagodi okolnostima. Preseljenjem i intenziviranjem aktivnosti na online terenu, nastavljen je niz ostvarenja Vip Kinoteke, uspešno je održana konferencija povodom Dana devojčica i unapređena podrška roditeljima kroz projekat Bezbedni klinci. Takođe, Vip je inicirao i podržao nove društveno angažovane projekte sa ciljem osnaživanja onih čiji je glas u prethodnom periodu bio tiši, a potrebe složenije – zajednice najstarijih sugrađana, drugih zdravstveno osetljivih grupa i đaka iz ekonomski obesnaženih porodica. Unapređena podrška zaposlenima i korisnicimaKao kompaniji koja je prvi nosilac Family Friendly sertifikata u Srbiji i važi za jednog od najpoželjnijih poslodavaca na lokalnom tržištu, Vipu je briga o potrebama, očekivanjima i zadovoljstvu zaposlenih i njihovih porodica, oduvek bila apsolutni prioritet, što je tokom pandemije dodatno potvrđeno. Već u prvim nedeljama od proglašenja vanrednog stanja, više od 80 odsto Vipovih zaposlenih dobilo je potpunu logističku i moralnu podršku za prelazak na kućni režim rada, kako bi sačuvali svoje zdravlje i zdravlje svojih porodica. Veliku pažnju Vip je pridao psiho-socijalnoj podršci svojim zaposlenima, intenziviranju komunikacije i osnaživanju timske veze između njih, kako bi lakše prebrodili novonastalu krizu i na poslovnom i na privatnom planu. Svima njima je, baš kao i svim Vipovim korisnicima, bio obezbeđen besplatan pristup dodacima za korišćenje interneta, Eyeson platformi za video-pozive i DokToku, novoj aplikaciji koju je Vip lansirao u saradnji sa partnerima, kako bi građanima obezbedio online zdravstvene konsultacije. Vipovi zaposleni, koji su sami zdravstveno posebno ugroženi i u čijim domovima žive stari i deca, imali su mogućnost da nastave da rade od kuće i pri ukidanju izolacionih mera koje propisuje država.Veliku pažnju Vip je pridao psiho-socijalnoj podršci svojim zaposlenima, intenziviranju komunikacije i osnaživanju timske veze između njih, kako bi lakše prebrodili novonastalu krizu i na poslovnom i na privatnom planuProdajni centri su od prvog dana krize bili opskrbljeni zaštitnom opremom, uvedene su pojačane preventivne mere i izmenjen je režim rada poslovnica. Time su i osoblje i svi Vipovi korisnici, u svakom trenutku mogli da se osećaju bezbedno, čak i u vanrednim okolnostima. Kao dodatni vid unapređenja korisničke podrške, Vip je u maju lansirao i svoju Virtuelnu prodavnicu, prvi online prodajni servis ovakvog tipa unutar telco industrije, kojim je omogućeno svim korisnicima da pristupe kompletnoj Vipovoj ponudi iz bilo kojeg mesta u Srbiji i dobiju podršku prodajnih asistenata identičnu onoj u poslovnicama, a iz udobnosti i bezbednosti sopstvenog doma. Mogućnost da obave konsultaciju, kupovinu, produže ugovor, bez potrebe za dolaskom u prodajni centar, u prethodnim mesecima posebno je značila pripadnicima zdravstveno osetljivih grupa korisnika i starim licima.Hitri odgovori na goruće potrebe zajedniceKontinuirano osluškujući potrebe čitave zajednice tokom prvog talasa pandemije korona virusa u Srbiji, Vip se u više navrata i na različite načine uključio u rešavanje gorućih pitanja. Podržao je kreiranje DokTok platforme – besplatnog online medicinskog savetovališta. Putem ovog sajta, građani mogu obaviti medicinske konsultacije sa lekarima putem privatnog četa, što je bilo izuzetno važno u periodu najveće ekspanzije virusa. Donacijom uređaja i SIM kartica Centru za palijativno zbrinjavanje pacijenata BELhospice, Vip je nastojao da olakša svakodnevni rad zaposlenima ove organizacije, koji su i unutar izazovnih epidemioloških uslova nastavili da pružaju negu onkološkim pacijentima u terminalnoj fazi bolesti. Osim medicinske sfere, Vip je tokom pandemije prepoznao potrebu za osnaživanjem mladih u polju obrazovanja i pružio podršku ekonomski ugroženim grupama đaka. Kroz inicijativu „Digitalna Srbija“, neprofitnog udruženja Petlja, Vip je pružio podršku učenicima iz 424 društveno osetljive porodice, obezbeđujući im pet gigabajta besplatnog interneta mesečno od maja do kraja godine, kako bi mogli da neometano prate online nastavu. U okviru iste inicijative, Vip je svim svojim korisnicima obezbedio besplatan pristup portalu za učenje programiranja putem sajta petlja.org, bez naplate potrošenog internet saobraćaja, čime je podržao dalje tehnološko obrazovanje mladih i razvoj informaciono-komunikacione sfere bez obzira na izazovne spoljne okolnosti za rad i edukaciju. Takođe, verujući da date okolnosti ne smeju biti izgovor za zanemarivanje drugih vrednosti koje tokom svih 13 godina poslovanja u Srbiji neguje, Vip se i ponovo uključio u obeležavanje međunarodnog „Dana devojčica u IKT-u“. Događaj je po deseti put kod nas organizovalo Udruženje poslovnih žena Srbije, uz značajnu institucionalnu podršku Vlade Republike Srbije i premijerke Ane Brnabić. U njemu je ove godine učestvovalo više od 150 učenica iz 30 škola širom Srbije. Zahvaljujući podršci Vipa, tradicionalno takmičenje „Uhvati ideju”, inače sastavni deo ovoga dana, prvi put je organizovano u potpunosti online, čime su prevaziđeni epidemiološki izazovi. Učesnice su imale priliku da čuju poslovna iskustva eksperata iz oblasti telekomunikacija kroz virtuelnu posetu Vipovom glavnom centru u Beogradu, a u ulozi domaćina bile su liderke nosećih sektora u Vipu – Branka Pudrlja Durbaba, glavni direktor za tržište i Larisa Grizilo, glavni direktor ljudskih resursa i komunikacija. Kao predstavnice kompanije koja izuzetan trud ulaže u osnaživanje žena u društvu i među zaposlenima, one su devojčicama pružile punu podršku za budući samostalni i informisan izbor karijera i motivisale ih da takav izbor naprave unutar telekomunikacione sfere. Bezbedno konzumiranje kulture – Nova ostvarenja Vip KinotekeProjekat „Vip Kinoteka“, kojim su proteklih godina mnogi kultni filmovi jugoslovenske kinematografije, procesom digitalne restauracije, bili sačuvani od propadanja i zaborava, nastavljen je i u tekućoj godini predstavljanjem tri nova ostvarenja, na način prilagođen pandemijskim okolnostima. Projekat „Vip Kinoteka“ upriličio je za građanstvo tri nove besplatne online premijere restaurisanih domaćih filmovaNakon uspešnog prikazivanja digitalizovanog filma „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ u januaru, Vip je u narednim mesecima, a u skladu sa epidemiološkom situacijom, upriličio za građanstvo tri nove besplatne online premijere restaurisanih domaćih filmova. „Davitelj protiv davitelja“, u aprilu, „Poseban tretman“ u junu i „Majstori, majstori“, u oktobru, emitovani su putem Vipovih društvenih mreža u više različitih termina, te su njihova prva prikazivanja u novom izdanju mogla da isprati najšira populacija publike do sada. Premijera „Posebnog tretmana“ realizovana je 6. juna na Dan Kinoteke i četrdesetu godišnjicu od prvog prikazivanja ovog filma na festivalu u Kanu. Virtuelnoj projekciji filma „Majstori, majstori“ prethodila je svečana premijera uživo na Tašmajdanu, tokom koje su bile sprovedene sve neophodne preventivne zdravstvene mere, kako bi publika mogla da uživa na potpuno bezbedan način.Podrška roditeljima u karantinu – „Bezbedni klinci“ u novim formatimaČinjenica da su ove godine svi provodili drastično više vremena na internetu i, posebno u periodu izolacije, izmestili najveći deo svojih aktivnosti u online prostor, multiplikovala je izazove sa kojima se roditelji nose kada je izloženost dece internetu u pitanju. S tim u vezi, Vip je nastavak aktivnosti na platformi „Bezbedni klinci“, pokrenutoj 2018. godine s ciljem da podrži digitalno opismenjavanje roditelja, usmerio upravo na podršku roditeljima u karantinu i unapredio ponudu sadržaja kako bi adekvatnije odgovorio na aktuelna roditeljska pitanja. Tokom perioda izolacije, na sajtu su se mogli pročitati savetodavni tekstovi koji inspirišu roditelje da konstruktivnije koriste vreme sa decom na internetu i prenose iskustva drugih. Javnosti poznata mama, televizijska voditeljka i ambasadorka platforme, Nataša Miljković, tokom letnjih meseci održala je i nekoliko online sesija na ove teme na svom instagram-kanalu, kroz koje je u uživo diskusije uključila stručnjake za komunikacije, roditeljska i dečja pitanja. Krajem oktobra ponuda sadržaja je proširena novim formatom – podkastom „Bezbedni klinci“, čija je autorka i voditeljka psihološkinja Ana Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije. Prvi serijal obuhvata 12 emisija, koje se jednom mesečno plasiraju na četiri podkast kanala - Deezer, Spotify, M-xcloud i SoundCloud. Njihove teme oslanjaju se na tekstove sa sajta, ali su zahvaljujući video-formatu i dijaloškoj formi produbljene i upotpunjene ličnim iskustvima gostujućih poznatih ličnosti.Da se svačiji glas ravnopravno čuje – „Stari znalci“Život u uslovima pandemije posebno je bio izazovan za najstariju populaciju sugrađana, kojima je više nego ikada bila potrebna podrška kako bi ostali zdravstveno zbrinuti, ali i informisani i uključeni u društvo. U želji da osvetli njihove potrebe i osnaži ih za učestvovanje u savremenim digitalnim društvenim tokovima, Vip je u oktobru, mesecu globalno posvećenom starima, kreirao posebnu ponudu za seniore, unapredio podršku najstarijim korisnicima u prodajnim centrima i pokrenuo novi društveno angažovan projekat „Stari znalci“.Sve sugrađane koji imaju 65 ili više godina znanja i iskustva, Vip je javno pozvao da se priključe projektu „Stari znalci“ i kroz njega, sa najširim auditorijumom, podele svoje životne lekcije, savete i umeća. Sa najkreativnijim učesnicima, odabranim kroz finalnu audiciju, bili su snimljeni video-tutorijali za Vipove društvene mreže, koje su mogle da isprate sve mlađe generacije publike. U ulozi žirija i ambasadora projekta i podrške „starim znalcima“ u daljim aktivnostima, našli su se glumci Vlasta Velisavljević i Seka Sablić, kao i pesnik Ljubivoje Ršumović. Oni su sa učesnicima tokom snimanja podelili i svoje bogato životno iskustvo, a sa medijima i pozitivne utiske o projektu koji potvrđuje značaj ovog vida podrške starim licima u Srbiji.
Tokom celokupnog trajanja krize osluškivali smo potrebe najranjivijih segmenata društvene zajednice i pronalazili odgovarajuće načine kako da ih podržimoČini se da nikada kao ove 2020. godine svet nije bio više ujedinjen zbog situacije koju je nametnula globalna pandemija. Globalno selo postalo je još manje. Ljudi su sa jednakim interesovanjem pratili situaciju u svom gradu, u svojoj državi, u isto vreme interesujući se za stanje na drugim kontinentima. Agresivno širenje virusa COVID-19 preko noći je kod ljudi osvestilo fenomen „sistem spojenih sudova“ na takav način da je svima postalo jasno kako pojedinačna ponašanja i delovanja i te kako mogu imati uticaj koji se lako prenosi sa jednog na drugi kraj sveta.Godina koja je na isteku postavila je pred nas različite testove. U gotovo neizdrživom tempu testirana je naša individualna i kolektivna izdržljivost, konstantno je testirana naša samodisciplina, vapaji globalne i lokalne zajednice za povišenim stepenom odgovornosti i upornosti u sprovođenju propisanih mera testirali su naše etičke postavke i volju. Na testu se našlo i saosećanje: koliko smo spremni da razumemo druge u teškoj situaciji i šta mi možemo da učinimo kako bismo pomogli drugome da lakše prebrodi krizu.Kao društveno odgovorna kompanija, Wiener Städtische osiguranje takođe se našlo na testu kako da se što bolje prilagodi novonastaloj krizi i kako da u toj krizi deluje najbolje za svoju zajednicu.Osim sprovođenja hitnih mera za postizanje maksimalne zaštite svojih zaposlenih i organizacije posla na način koji će omogućiti sigurnost i udobnost pružanja usluga svojim klijentima, tokom celokupnog trajanja krize osluškivali smo potrebe najranjivijih segmenata društvene zajednice i pronalazili odgovarajuće načine kako da ih podržimo.WIENER AplauzPraktično na samom početku pandemije u Srbiji, postalo je jasno da će neke delatnosti morati da podnesu viši stepen žrtve i samoodricanja kako bi ostatak društva mogao da prebrodi ovaj težak period. Medicinski radnici su se prirodno našli u samom epicentru krize. Šta učiniti da im se makar malo pomogne u obavljanju odgovornog i iscrpljujućeg posla? Aplauz koji smo svako veče upućivali medicinskim radnicima sa naših prozora i balkona širom Srbije inspirisao nas je da kao kompanija čija je osnovna delatnost zaštita od rizika, pronađemo našu ulogu – da podsetimo medicinske radnike da u borbi za tuđe živote ne treba da zaborave na brigu o sopstvenom. Pokretanjem akcije „Wiener Aplauz“ kreirali smo za njih program specijalnih pogodnosti prilikom zaključivanja polise osiguranja, sa željom da dok oni čuvaju naše zdravlje mi brinemo o stvarima koje su njima važne. Ubrzo smo akciju „Wiener Aplauz“ proširili i na druge delatnosti koje su takođe vitalne za održavanje svakodnevnog života, a nemaju mogućnost pauze u radu ili rada od kuće – zaposleni u vojsci, policiji, prevoznici, službe dostave, radnici u trgovinama, volonteri i humanitarne organizacije.Aplauz koji smo svake večeri upućivali medicinskim radnicima inspirisao nas je da podsetimo medicinske radnike da u borbi za tuđe živote ne treba da zaborave na brigu o sopstvenomWIENER Art + Fond solidarnosti kulturnih radnika i radnica SrbijeKako su mere socijalne distance, zabrane kretanja i ograničavanja okupljanja imale svoj pozitivni efekat na opštu sliku pandemije u Srbiji, tako su one donele negativan efekat za brojne samostalne umetnike čiji rad i prihodi upravo zavise od javnih događaja i kontakata sa publikom. Hiljade samostalnih umetnika se preko noći susrelo sa otkazivanjem projekata na kojima su do tada radili i nemogućnošću realizacije svojih planova, što je uslovilo i prekid u finansiranju. Wiener Städtische osiguranje već skoro deceniju neguje i razvija kolekciju savremene umetnosti „Wiener Art“. Politikom otkupa vrhunskih dela savremene umetnosti, u isto vreme omogućavamo prihod umetnicima kako bi nastavili sa svojom produkcijom. Plan otkupa za ovu godinu nije omela ni pandemija. Uvidevši, takođe, da je mnogo veći broj samostalnih umetnika ostao bez konkretne podrške države, odlučili smo da se priključimo humanitarnoj akciji koju je pokrenula Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) kroz prikupljanje novčanih donacija za Fond solidarnosti kulturnih radnika i radnica Srbije. Dali smo svoj doprinos kao signal umetničkoj zajednici da smo uz njih kada je najteže i na taj način pomogli NKSS da postignu svoj humanitarni cilj.Plan otkupa vrhunskih dela savremene umetnosti nije omela ni pandemija Podrška malim porodičnim firmamaZajednica koja je takođe podnela težak udarac izbijanjem pandemije su mala porodična preduzeća, naročito male firme koje se bave proizvodnjom i prodajom nedeficitarne robe. U uslovima smanjene potrošnje, neizvesnosti i straha od nestašice, potrošači su mahom preorijentisali svoje kupovne prioritete na osnovne životne namirnice i medicinska sredstva. Takva raspodela prioriteta ostavila je negativan uticaj na likvidnost malih firmi i dodatan pritisak na preživljavanje ne samo poslova nego i čitavih porodica. Svesni činjenice da ne možemo da utičemo na tržište u Srbiji, a u želji da i tom segmentu društva ponudimo neki vid podrške, onoliko koliko smo u mogućnosti, pokrenuli smo akciju „Podrška malim porodičnim firmama“ tako što smo našu kompanijsku politiku nabavke usmerili upravo na taj segment proizvođača. Pozvali smo male preduzetnike iz cele Srbije da nam se predstave svojim programima, bilo da su u pitanju konkretni proizvodi ili usluge, kako bismo naše poslovne potrebe realizovali upravo u saradnji s njima. Akcija se nije završila na jednokratnim porudžbinama kvalitetne robe i usluga, koje su za neke od njih bile najdirektnija pomoć da nastave sa svojom delatnošću. Ovu akciju nastavljamo kroz niz drugih vidova aktivacije njihovih potencijalnih klijenata, pružanjem pomoći da postanu vidljiviji u širem krugu, koristeći naše kanale interne i eksterne komunikacije. MovemberSprečavanje širenja zaraze virusom COVID-19 postao je državni prioritet broj 1, uključujući u to kompletan sistem javnog zdravlja. Brojne zdravstvene ustanove na teritoriji Srbije, ulaskom u COVID-19 režim, mesecima su bile blokirane za svoje regularne pacijente. To je značilo otežan pristup preventivnim pregledima za sve druge vrste bolesti, kao i lečenju hroničnih oboljenja. Jedna od bolesti sa veoma negativnom statistikom u Srbiji, kao i u svetu, svakako je rak prostate i testisa. Zbog takvog negativnog trenda, svojevremeno je na globalnom nivou ustanovljen „Movember“: novembar mesec borbe protiv ove bolesti i podizanja svesti o načinima prevencije.Wiener Städtische osiguranje je pre nekoliko godina pokrenulo akciju besplatnih preventivnih pregleda za sve muškarce starosne dobi 35 godina i više, kako bi se ta populacija ohrabrila da aktivno učestvuje u prevenciji i ranoj dijagnostici bolesti. Ove godine akcija „Movember“, koju tokom novembra sprovodimo sa odabranim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, ima još veći značaj jer pruža mogućnost preventivnih pregleda u situaciji kada je javni zdravstveni sistem opterećen a pristup ograničen. „Dečje srce“ na kalendaru Wiener Stadtische osiguranja za 2021.Društveno uključivanje ranjivih grupa je konstantan proces a odgovornost preuzima celokupno društvo. Postoje brojne nevladine i humanitarne organizacije koje kroz svoj rad uključuju različite ranjive kategorije ljudi i skreću pažnju na njihov nepravedno loš položaj u društvu. Jedna takva organizacija, koja se bavi podrškom i uključivanjem osoba sa mentalnim poteškoćama, jeste i „Dečje srce“ iz Beograda. Njihovo delovanje na tom polju se ogleda kroz raznovrsne akcije obuka, socijalizacije i osamostaljivanja ovih osoba, a postali su najprepoznatljiviji po svom jedinstvenom Radno-okupacionom centru u srcu Vračara, koji se sastoji od: kafića, kreativne radionice i prodavnice „Srcotvornica“ gde se prodaju rukotvorine nastale kroz kreativno-proizvodne procese njihovih polaznika. Želeći da baš njima posvetimo svoj korporativni kalendar za 2021. godinu, osmislili smo akciju u kojoj su polaznici „Dečijeg srca“ oslikali i porukama upotpunili naš kalendar pružajući svoj pogled na teme: sigurnost, ljubav, različitost, priroda, zdravlje, putovanje, leto, sreća, Austrija, prijatelji, Srbija i budućnost. Nadamo se da će pogled na njihove spontane i emotivne crteže i poruke, sa svakog stola na kojem se bude nalazio naš kalendar, pomoći da se postigne veći stepen osvešćenosti o osobama sa mentalnim poteškoćama, ali kroz prizmu pozitivne emocije koju njihovi radovi nose. Želja nam je da ovim kalendarom, koji stiže na brojne adrese iz korporativnog sektora, podstaknemo i druge kompanije da aktivno pristupe procesu inkluzije i da svojim idejama i aktivnostima pomognu u boljoj socijalizaciji i osamostaljivanju ovih osoba.Sumirajući godinu na izmaku, ponosni smo kako je naša kompanija odgovorila društvenim izazovima. Uspeli smo da raspodelimo našu pažnju i podršku na različite društvene segmente. Pokazali smo odgovornost i prema pojedincima i prema grupama. Pomažući drugima, postali smo bogatiji za neka nova partnerstva koja ćemo gajiti u budućnosti. Različitost, posvećenost i odgovornost su vrednosti koje nas pokreću i obavezuju. Važno je da smo zajedno.
 (002)-270x152.jpg)
Već devetu godinu zaredom SBB fondacija nastavlja tradiciju i umesto kupovine novogodišnjih poklona saradnicima, u njihovo i svoje ime, pomaže onima kojima je pomoć potrebna. Ove godine SBB fondacija ...
Novcem prikupljenim u Fondu solidarnosti samo je delimično pomognuto umetnicima koji su ostali bez primanja u pandemiji, podmiren je tek deseti deo od pristiglih prijava (SLIKA)Vahida Ramujkić, zamenica predsednika UO Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) ijedan od pokretača Fonda solidarnostiKoliko je kulturnih radnika od početka pandemije dobilo pomoć iz Fonda solidarnosti i koliko ste prikupili novca od uvođenja vanrednog stanja, kad je i nastao Fond da bi se pomoglo kulturnim radnicima koji su ostali bez primanja i nalaze se u teškoj finansijskoj situaciji? Kad je uvedeno vanredno stanje i kad su svi kulturni događaji i ugovoreni projekti počeli da se otkazuju ili odlažu, a pritom je ukinut i konkurs Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo, uradili smo anketu da bismo ispitali koliko je umetnika u teškoj situaciji. Anketirali smo kolege i na uzorku od 330 ispitanika utvrdili smo da više od 80 odsto njih predviđa da će ostati bez planiranih prihoda u periodu vanrednog stanja. Zato smo osnovali Fond solidarnosti za prikupljanje novca od fondacija koje su već uglavnom imale neku ostvarenu saradnju sa Asocijacijom nezavisne kulturne scene (Fond za otvoreno društvo Srbije, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, Platforma Fund Action). Ovim akcijama od sredine aprila do početka jula uspeli smo da prikupimo oko 40.000 evra, što je bilo dovoljno za oko 150 umetnika koji su dobili jednokratnu pomoć u iznosu od 30.000 dinara. Pošto smo utvrdili da je broj umetnika i kulturnih radnika kojima treba pomoć daleko veći od ovog broja, od kraja jula smo pokrenuli i „crowdfunding“ kampanju preko platforme Doniraj.rs sa ciljem da sakupimo još pomoći za dodatnih 20 umetnika. Konačno, početkom septembra, 177 umetnika je dobilo pomoć. Koji su kriterijumi bili na osnovu kojih se odlučivalo?Selekcija prijava rađena je po kategorijama, tako da je od prijavljenih, dobilo pomoć njih 71, koji pripadaju prvoj i drugoj kategoriji: samohrani roditelji i oni preko 65 godina koji imaju male penzije. Pomoć je dobilo ukupno 106 pojedinaca koji imaju maloletnu decu i gde su svi članovi domaćinstva ostali bez značajnih primanja. Fond su osnovali Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), Udruženje likovnih kritičara AICA Srbija, Stanica – Servis za savremeni ples, BAZAART i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).Koliko prijavljenih nije dobilo finansijsku podršku, koliko se zapravo prijavilo umetnika za pomoć?Ukupno se prijavilo oko 1.700 kulturnih radnika i umetnika, a mnogi su nastavili da se javljaju i nakon zatvaranju roka za prijave, sa pitanjima da li će biti organizovan novi krug pomoći. Inače, Fond solidarnosti kulturnih radnica i radnika Srbije, inicijalno nije ni bio zamišljen da funkcioniše na duže staze, već je pokrenut kao izuzetan napor koji se čini da se pomogne kolegama koje su ostale neuvažene i neprepoznate od strane državnih organa u trenutku kad su donete mere za pomoć privredi. Stoga, pokretanje ovog Fonda bilo je iznuđeno rešenje čija je ideja, takođe, bila i da ukaže na postojeće probleme rastućeg prekarijata u sektoru kulture i umetnosti. Nažalost, svesni smo da je novac koji smo mogli da obezbedimo tek delimično podmirio otprilike deseti deo od pristiglih prijava. Sa druge strane, naša udruženja se i sama već nalaze u dosta teškoj situaciji, koja je dodatno pojačana efektima pandemije, tako da nemaju kapaciteta da se duže bave prikupljanjem i administriranjem pomoći. Kojoj grupi umetnika je najpotrebnija pomoć?Gledajući po delatnostima, iznenađenje je bilo da je procentualno najveći broj prijava stigao od estradnih umetnika (10 odsto), koji su usled obustave okupljanja, otkazivanja manifestacija i proslava, automatski izgubili sve prilike za privređivanje. Posle toga, opet po delatnostima, najveći je broj likovnih umetnika (osam odsto), pa rok muzičara (tri odsto). Ipak najveću grupu čine prijave umetnika i kulturnih radnika koji nisu članovi nijednog od udruženja iz čitave Srbije, od glumaca u malim mesnim centrima kulture, naivnih umetnika, šminkera, modela u školama crtanja, kulturnih animatora.Iz budžeta se izdvaja minimalno za kulturu, svega 0,73 odsto. Vaše kolege pokrenule su inicijativu „1 odsto za kulturu“. Očekujete li nešto od nove ministarke kulture Maje Gojković?Asocijacija nezavisne kulturne scene Srbije pokrenula je kampanju „1 odsto za kulturu“ pre nekoliko godina i ideja je da ponovo na široj platformi pokrenemo ovu temu zajedno sa ULUS-om i drugim udruženjima. Inače, ovaj procenat od 0,73 odsto uključuje i medije, pa odvajanja za kulturu iznose u stvari oko 0,5 odsto. To je tako malo imajući na umu da i Unesko preporučuje procenat od najmanje jedan odsto izdvajanja za kulturu, smatrajući da se time obezbeđuje minimalni budžetski podsticaj za razvoj savremenog stvaralaštva i očuvanje kulturnog nasleđa. Da stvar bude još gora, ove godine rebalansom budžeta za kulturu i medije je odvojeno još manje nego prethodnih godina, pa je taj procenat pao na 0,49 odsto. Od novog Ministarstva kulture, pre svega, očekujemo otvorenost za saradnju u zajedničkom rešavanju mnogih nagomilanih problema koji godinama opterećuju umetnike, kako samostalne tako i umetnike koji svoju profesionalnu delatnost obavljaju iz drugih statusa.
Naši donatori su trenutno neke od vodećih kompanija koje posluju u Srbiji, uz čiju pomoć godišnje spasemo i podelimo više od 1.300 tona hrane(SLIKA)Aleksandar Vidaković, predsednik humanitarne organizacije Banka hraneOrganizacija Banka hrane je članica Evropske federacije banaka hrane, kad ste počeli sa radom i da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima?Banka hrane Beograd je humanitarna organizacija osnovana 2006. godine, od 2009. smo članica Evropske federacije banaka hrane, kao jedina zemlja u regionu. Banka hrane prvenstveno ima za cilj smanjenje gladi kao najdrastičnijeg vida siromaštva. Naša misija se zasniva na ideji širenja kulture davanja, volontiranja, promovisanja solidarnosti među građanima, kao i na podizanju svesti o problemu siromaštva u Srbiji, širenju filantropije i podsticanju društveno odgovornog poslovanja. Kako funkcioniše organizacija, ko su donatori, ko su korisnici kojima je najpotrebnija pomoć, kako se distribuira hrana? Naši donatori su trenutno neke od vodećih kompanija koje posluju u Srbiji, uz čiju pomoć godišnje spasemo i podelimo više od 1.300 tona hrane. Banka hrane pomaže više od 200 udruženja i socijalnih ustanova, od toga 110 udruženja ima za članove osobe sa nekim oblikom invaliditeta. Kroz ta udruženja pomažemo raznim strukturama socijalno ugroženih građana, deci bez roditeljskog staranja i deci ometenoj u razvoju, penzionerima, samohranim roditeljima, invalidima, beskućnicima i drugim socijalno marginalizovanim grupama. Posebno sada, tokom epidemije kovida 19 trudimo se da pomognemo i korisnicima koji nisu članovi nekih udruženja, već pojedinci koji nam se svakodnevno obraćaju sa molbom za pomoć. Zbog novonastale situacije broj korisnika je sve veći. Hranu distribuiramo uz pomoć lokalnih samouprava i volontera u slučaju da pojedina udruženja nemaju sopstveni prevoz. Koliko je ljudi ove godine dobilo pomoć od vaše organizacije? Koliko je ljudi koje ste označili da su ugroženi, s obzirom na to da četvrtina stanovništva u Srbiji živi u siromaštvu?Imajući u vidu da svake godine broj korisnika oscilira, ne možemo precizirati tačan broj ljudi kojima je pomoć uručena, ali ako uzmemo u obzir da samo kroz jedan projekat mesečno pomognemo više od 9.000 korisnika, možete zaključiti da pomažemo hiljadama i hiljadama ljudi. Takođe, zavisi i od donacija koje dobijamo.Tokom epidemije trudimo se da pomognemo i korisnicima koji nisu članovi nekih udruženja, već pojedinci koji nam se svakodnevno obraćaju sa molbom za pomoćKoje su vaše humanitarne aktivnosti i projekti na kojima radite ove godine?Kad govorimo o projektima i akcijama, pre svega treba spomenuti i stare projekte koji su i dalje aktuelni „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“, započet 2015. godine, u saradnji sa jednim međunarodnim trgovinskim lancem kroz koji „spasemo“ oko 100 tona hrane (uglavnom voća i povrća) mesečno, što čini više od 80 odsto naših ukupnih donacija. Iz tog projekta je nastao i pilot-projekat u vidu platforme koja povezuje 70 udruženja, u 33 opštine sa 125 marketa, koja im omogućava preglednost donacija na dnevnom nivou. Od 2016. godine koordiniramo projekat u koji je uključeno osam organizacija koje svakog meseca preuzmu oko 600 kg hrane iz 12 restorana jednog stranog lanca. Isto tako, veoma smo aktivni - kroz kampanju „Zajedno za obrok“ koja traje do 15. decembra 2020. godine, gde svako prodato „zaječarsko pivo“ (Heineken) obezbeđuje jedan obrok, pomoći ćemo više od 2.200 socijalno ugroženih porodica na teritoriji Srbije. Takođe, lideri smo na projektu povezivanja banaka hrane u regionu, učestvujemo i u dva partnerska projekta koji se bave socijalnim preduzetništvom. Spomenuo bih i projekat koji je u začetku i u kome učestvujemo sa jednom startap kompanijom, a koji ima za cilj kreiranje platforme kroz koju ćemo povezivati donatore, u ovom slučaju i trgovinske lance i proizvođače hrane sa organizacijama. Trudimo se da u perspektivi kao jednu od stalnih akcija uvrstimo i dečje edukativne radionice koje bi imale za cilj podizanje svesti o bacanju hrane. Postoje brojni primeri pronevera u radu humanitarnih organizacija, da li donatori imaju poverenja, da li danas humanitarne organizacije posluju transparentno?Dugogodišnja partnerstva koja imamo sa našim donatorima, kao i razni projekti kojih je sve više, govore u prilog poverenju i kvalitetnoj saradnji, a transparentnost je osnov humanitarnog rada.Poražavajući su podaci koji prenose mediji da dnevno u svetu umre od gladi 25.000 ljudi, a godišnje se u svetu baci milijardu tona hrane. Kako se može rešiti taj problem? Podaci kojima raspolažemo, a koje smo dobili od Centra za unapređenje životne sredine, govore da se u Srbiji godišnje baci 248.000 tona hrane ili 35 kg po članu domaćinstva. Dobrom preraspodelom bi bilo moguće rešiti problem gladi. Želeli bismo da istaknemo da bi mera ukidanja PDV-a na donacije stimulisala još veći broj donatora. I usvajanje zakona o rokovima trajanja bi svakako dupliralo količine donacija kojih bi zasigurno bilo više ako bi se hrana manje bacala, a da ne govorimo koliko bi to bilo društveno i ekološki odgovorno.
Novak Đoković fondacija i u velikom finalu ove veoma izazovne godine, s velikom odlučnošću i zadovoljstvom, nastavlja rad na podršci i ulaganju u rani razvoj i obrazovanje dece. Doživljaj usaml...
Nakon intervencije Hitne pomoći u Poljoprivrednoj školi u Vršcu 2018. Godine, zato što se dešavalo da se deca onesveste od gladi, Aleksandar Smerdov, vlasnik porodične fast food radnje počeo je da priprema i poklanja užinu socijalno ugroženoj deci. Samo u 2019. godini podelili su 7.500 sendviča, 300 gotovih jela i 7.500 flašica vode, u vrednosti od milion dinaraAleksandar Smerdov, vlasnik fast food radnje iz VršcaKako ste počeli da organizujete pripremanje hrane za socijalno ugroženu decu u Vršcu?Počeli smo sa pripremom hrane za socijalno ugrožene đake 2018. godine, kad smo osnovali radnju u Poljoprivrednoj školi u Vršcu. Iste godine pokrenuli smo akciju doniranja besplatnih užina kad smo videli da su đaci vršačke Poljoprivredne škole kolabirali od gladi, zbog čega je Hitna pomoć više puta intervenisala. Tu smo i započeli svoj porodični biznis fast food „Smerdov“, ali posle godinu dana rada morali smo da napustimo objekat pošto je država donela zakon da montažni objekat u školi ne sme biti veći od 10 kvadrata, dok je naš lokal imao 15 kvadrata i u tom trenutku smo finansirali 30 učenika.Trenutno obezbeđujemo užinu za 70 đaka, 40 u Školskom centru „Nikola Tesla“ i 30 đaka u osnovnoj i srednjoj specijalnoj školi „Jelena Varjaski“Koliko ima socijalno ugrožene dece u školi kojima poklanjate užinu?Trenutno obezbeđujemo užinu za 70 đaka, 40 u Školskom centru „Nikola Tesla“ i 30 đaka u osnovnoj i srednjoj specijalnoj školi „Jelena Varjaski“. Ovu humanitarnu akciju počeli smo skromno sa troje srednjoškolaca i u skladu sa tadašnjim mogućnostima. Nakon toga, saznali smo od direktora škole da je broj socijalno ugrožene dece mnogo veći, pa smo rešili da proširimo akciju. Slali smo mejlove na razne adrese institucijama i kompanijama, i najpre nas je podržala ambasada Danske. Posle njihove objave na društvenim mrežama sponzori su počeli sami da se javljaju. Svakog meseca dostavljamo spisak donatora direktorima škola koji dele bonove đacima sa spiska lokalnog centra za socijalni rad. I sve radimo transparentno. Sa tim bonovima učenici mogu da uzmu užinu. Koliko ste do sada podelili obroka u školi i u kojoj vrednosti? Da li sve sami radite ili imate podršku nekih kompanija, na koji način vas podržavaju?Samo u 2019. godini podelili smo 7.500 sendviča, 300 gotovih jela i 7.500 flašica vode, u vrednosti od milion dinara. Ove godine nominovani smo i za Virtus nagradu iz filantropije. Naša humanitarna akcija ima podršku Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve, danske ambasade i lokalnih donatora. Trenutno smo u pregovorima i sa Rumunskom pravoslavnom crkvom i ako se oni budu pridružili to će biti prvi projekat u Srbiji oko koga su se ujedinile sve tri crkve.Posle objave danske ambasade na društvenim mrežama, koja nas je prva podržala, sponzori su počeli sami da se javljajuKoliko ima socijalno ugrožene dece u školskom uzrastu u Vršcu, da li sva ta deca dobijaju vašu hranu?U Vršcu ima oko 350 socijalno ugroženih učenika i naš cilj je da im svima obezbedimo užinu. Ako bismo to postigli, Vršac bi bio prvi grad u Srbiji, a i šire, koji je to uradio.Da li akcija i dalje traje i kako je pandemija uticala na vaš posao, koliko su prihodi bili manji tokom vanrednog stanja u odnosu na prošlu godinu? Kako ste inače zadovoljni poslovanjem, koje probleme imate kao preduzetnik?Akcija i dalje traje. Iako nismo radili od marta do septembra ove godine, odlučili smo da nastavimo isto kao i pre pandemije. I zbog ove situacije od početka pandemije imamo ogroman gubitak, ali mi i dalje nastavljamo da odvajamo od svoje zarade za socijalno ugrožene učenike. Pandemija nam je mnogo otežala posao i ovu akciju pošto samo polovina đaka ide u školu i časovi traju 30 minuta. Zarada nam je pala za 50 odsto.
-615x345.jpg.webp)
U ovom kraju nema organizovanog prevoza i učitelj većinu svojih đaka dovozi u školu i posle nastave ih vraća kući. Dnevno pređe više od 70 kilometara po lošem makadamskom putu. Meštanima donosi namirnice i lekoveMarko Čikarić, učitelj u selu TovrljanuU selu Tovrljanu, u okolini Prokuplja, u prostorijama nekadašnje seoske zadruge nalazi se škola. U njoj je mladi učitelj Marko Čikarić pre pet godina kad je počeo da radi, a škola otvorena nakon dvadesetpetogodišnjeg zatvaranja, našao samo krede, tablu i klupe. Prvog septembra 2015. vrata Osnovne škole ,,Svetislav Mirković Nenad“ Mala Plana, sa izdvojenim odeljenjem u tom selu, otvorena su za samo tri đaka iz tog sela i susednih mesta Arbanaška i Trnovi Laz. Markovim angažovanjem za prilično kratko vreme škola je postala centar zbivanja i društvenog života. Svake godine broj đaka se povećavao. Prošle školske godine školu je pohađalo šestoro, a ove godine petoro đaka. U zgradi današnje škole nekad je bila zadruga, inače u privatnom vlasništvu Radivoja Šmigića koji je ustupio svoje prostorije za potrebe škole bez dinara naknade. „Lokalna samouprava je finansirala da se dovede voda i izgradi toalet. Zahvaljujući dobrim ljudima koji potiču iz Tovrljana, a žive u inostranstvu, dobili smo laptop, zvučnike, projektor i belu tablu. Od Skupštine grada Prokuplja dobili smo LCD televizor“, kaže Marko Čikarić. Pošto u Tovrljanu i okolnim selima nema prodavnice i apoteke u blizini, učitelj Marko svim tim ljudima donosi namirnice i lekove, čak je i televizore nosio na popravku. U ovom kraju nema organizovanog prevoza, a pošto on putuje stalno već punih pet i po godina do sela, svakog dana nekog vozi od sela do grada.Loši putevi, loš internetU selu je katastrofalna infrastruktura, do škole se dolazi makadamskim putem i učitelj Marko većinu svojih đaka dovozi u školu i posle nastave ih vraća kući. Dnevno pređe više od 70 kilometara, od toga oko 40 po lošem makadamskom putu. Najveći problemi porodica koje su odlučile da ostanu u tim krajevima je loša infrastruktura i slab signal mobilne telefonije, kao i slab internet, ali on se nada da će i taj problem uskoro biti rešen. Po tom putu, Marko je uništio već tri automobila, kako kaže, i sam snosi troškove za amortizaciju i deo putnih troškova. Odvaja od učiteljske plate.„Trenutno najviše što školi nedostaje jeste dobar internet i jedno terensko vozilo koje bi mojim đacima i meni puno značilo da što bezbednije stignemo do škole, naročito u zimskom periodu. Do sada, koliko već radim u toj školi, tri auta sam uništio i tri kredita podigao za automobile. Nikada nismo tražili pomoć od Ministarstva, ali jesmo od lokalne samouprave, koja se maksimalno trudi da nam izađe u susret“, kaže on.Svake godine u saradnji sa gradskom školom OŠ ,,Ratko Pavlović Ćićko“ organizuje priredbe za sve meštane i roditelje svih sela povodom Dečje nedelje i završetka školske godine. Otkako je otvorena škola, za taj kraj čulo se nadaleko, zahvaljujući angažovanju njegovih učenika, njihovih roditelja i ovog učitelja, vraćen je život u te krajeve. Pre nekoliko godina zajedno sa OŠ ,,9. oktobar“ iz Prokuplja obeležili su Međunarodni dan šetnje i obišli sve znamenitosti tog kraja. Pošto se škola nalazi u Parku prirode Radan planine, dobili su letnjikovac ispred škole. Učitelj sa decom organizuje kupovinu poklona za rođendane učenikaPokloniLjubav prema prosveti nasledio je od majke koja je inače učiteljica u jednoj gradskoj školi i učila ga je da nijedno dete nije isto, ali da svakom detetu treba dati šansu da bude najbolje. „Moji roditelji, takođe i profesori na Učiteljskom fakultetu u Leposaviću učili su me da pored onog što radimo u školi treba da pomažemo i okolini koliko smo god u mogućnosti. Pored redovne nastave, posle škole organizovao sam u saradnji sa Domom zdravlja preventivne preglede za sve meštane. Pomagati drugima znači da vam je taj neko drag. Ko nekome pomaže i njemu će neko pomoći u životu“, kaže Marko. Pored svega što radi, takođe, organizuje kupovinu poklona za rođendane učenika, i zajedno sa njim svi učenici sakupljaju novac. Na predlog Fondacije Ana i Vlade Divac, dobio je Virtus nagradu. Na njegovu inicijativu Fondacija Divac je donirala 100 paketa namirnica za 100 domaćinstava u saradnji sa MZ Tovrljane. Pakete su dobili ljudi iz četiri mesne zajednice Tovrljane, Arbanaška, Kruševica i Trnovi Laz. „Svoj posao radim iz ljubavi prema deci u tom kraju”, kaže on. Kompanija Leoni donirala je novu PVC stolariju koja je postavljena u učionici i svake godine obezbeđuje paketiće za sve sadašnje i buduće đake, dok grad Prokuplje i Dnevni boravak „Sunce“ nabavljaju paketiće za Novu godinu. Pošto nema pomoćnog radnika u školi, učitelj Marko sam vodi računa o higijeni u školi i da deci bude toplo u učionici.
-270x152.jpg)
Preko aplikacije za mobilne telefone uključili smo veliki broj ljudi u akciju, svi zajedno u roku od tri meseca prepešačili smo obim planete Zemlje i na taj način obezbedili 56 miliona dinara za NURDOR. Mnogo toga dobrog mogu da urade mali ljudi kada su udruženi u velike ciljeveTamara Klarić, inicijatorka akcije „Pruži korak“Kako ste se zainteresovali za filantropiju? Kad ste pokrenuli akciju „Pruži korak“ pridružio vam se vaš prijatelj Bogdan Stevanović. Koliko ste do sada prepešačili?Interesovanje za filantropiju počelo je davno, 2008. godine, kad sam na večeri okupila najbliže prijatelje i predložila im da napravimo akciju podrške za organizaciju NURDOR, koja pomaže deci koja se leče od malignih bolesti i njihovim porodicama. Svi smo bili studenti, mladi ljudi koji su odrastali devedesetih godina, sa željom da stvaramo bolje okruženje u kom živimo i da damo svoj doprinos da detinjstvo za decu u ovoj zemlji bude mnogo lepše nego što je bilo naše. Tada smo pomogli opremanje i otvaranje prve roditeljske kuće u Beogradu za smeštaj i brigu o deci oboleloj od raka. Akciju „Pruži korak“ pokrenuli smo kasnije, prvu 2017, a drugu 2019. godine, sa željom da podržimo NURDOR u izgradnji bolnice dečje hemato-onkologije u Nišu i nove Roditeljske kuće u Beogradu. Tada sam, pošto je i sama akcija tako zahtevala, pozvala samo svog najboljeg prijatelja i saborca u svim ludim i hrabrim idejama, Bogdana Stevanovića. Iako se u tom trenutku nalazio u Barseloni, on je sa oduševljenjem prihvatio inicijativu, koju smo dalje zajedno oživeli. Prepešačili smo Srbiju uzduž dva puta, ukupno prešli 520 kilometara na nogama. Neko bi pomislio da je to podvig, ali ja to vidim kao ogromnu privilegiju. Upoznali smo svoju zemlju na najdivniji mogući način i do sada smo bili deo dve veoma važne priče koje ostavljamo u nasleđe budućim generacijama. Bolnica i Roditeljska kuća će živeti mnogo duže od svih nas i govoriti o tome koliko mnogo dobrog mogu da urade mali ljudi kada su udruženi u velike i važne ciljeve.Tamara i BogdanKoliko je sakupljeno novca od organizovanja vaše humanitarne akcije?Do sada, u dve „Pruži korak“ kampanje sakupili smo ukupno nešto više od 59 miliona dinara. U drugoj, najveći doprinos u materijalnom smislu omogućila nam je aplikacija za mobilne telefone, koju smo osmislili i napravili u saradnji sa kompanijom „Vivify ideas“ iz Novog Sada, koja nam je donirala sve svoje usluge. Kroz sve naše dosadašnje akcije pružali smo podršku deci oboleloj od malignih bolesti i njihovim roditeljima tako što smo sve donacije usmeravali NURDOR-u, koji se kroz sistemska rešenja i unapređenje uslova lečenja i života dece bori da svako obolelo dete u Srbiji ima pravo na detinjstvo i svaki roditelj pravo na dostojanstvo. Nažalost, usled epidemije korona virusa u 2020. godini obustavili smo sve planove i rad na ovogodišnjoj kampanji „Pruži korak“. Stoga smo procenili da je najbolje da sačekamo da se stvore uslovi u kojima će organizacija i sprovođenje naše akcije biti bezbedni za sve. Novu „Pruži korak“ kampanju ostavljamo za sledeću godinu. Važno je da nikad ne zaboravimo da su solidarnost i zajedništvo najbolji kolektivni imunitet u svako vreme i „nevreme“.Zvuči neverovatno da smo po broju korisnika pretekli neke najpopularnije aplikacijeKoliko vam se ljudi priključilo preko aplikacije?Kao što sam pomenula, za drugu akciju u 2019. godini, osmislili smo aplikaciju za mobilne telefone preko koje smo uključili veliki broj ljudi u akciju i značajan broj kompanija donatora. Korisnici aplikacije su pešačili, aplikacija je brojala korake, a društveno odgovorne kompanije su te korake „otkupljivale“ kao donaciju NURDOR-u. Podaci koji zvuče neverovatno, ali su istiniti, jesu da smo po broju korisnika, kojih je u nekim trenucima bilo više od 560.000, pretekli na regionalnim listama i najpopularnije aplikacije poput WhatsApp-a ili Viber-a. Takođe, svi zajedno u roku od tri meseca prepešačili smo obim planete Zemlje (i nešto malo dalje) i na taj način obezbedili 56 miliona dinara za NURDOR.Čime se bavite, koliko vam vremena oduzima ova akcija pored svakodnevnih obaveza?Za mene je prva akcija „Pruži korak“ bila prekretnica i na ličnom planu. Neposredno pre toga dala sam otkaz u firmi u kojoj sam pet godina radila kao advokat u privredi. Bilo mi je potrebno da uradim nešto što za mene ima mnogo više smisla. I onda kad sam jednom osetila da mi je do onoga što radim toliko stalo da mogu da posvetim tome celo svoje biće, i fizički i duhovno, više nisam u stanju da se vratim na manje od toga. Tako sam 2018. godine i počela da radim u NURDOR-u, gde sam i danas. Svaki put kad se osvrnem na to šta radimo ili kada nas poseti neko od dece koja su se lečila, a koja su danas zdrava i srećna, shvatim koliko sam privilegovana što sam tu gde sam danas.
-270x152.jpg)
Mobi Banka preusmerila je novac namenjen internoj novogodišnjoj proslavi u humanitarne svrhe. Sredstva će biti donirana NURDOR-u, nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka, koje sačinjavaju roditelji, lekari, medicinsko osoblje i svi ljudi dobre volje.„Ono što smo naučili iz ove teške i izazovne godine je da su solidarnost, podrška i zajedništvo stubovi svakog društva. Mi zastupamo ideju humanog bankarstva u kreiranju svojih usluga i uvek polazimo od ljudi. Smatramo da je naša odgovornost da pomažemo onima kojima je to najpotrebnije, kao i društvu koje je zaslužno za naše poslovne uspehe“, izjavila je predsednica izvršnog odbora Mobi Banke Marija Popović.Donacija je realizovana u sklopu projekta „Budi Heroj“, u okviru koga je NURDOR pripremio novogodišnje paketiće koji se mogu naručiti preko njihovog sajta. „Voleli bismo da pokažemo svima da #BITIHEROJ nije teško. Svemu tome najbolje nas uče deca, a deca koja se leče od malignih bolesti već jesu pravi mali superheroji. Oni koji svakog dana prolaze kroz ono kroz šta smo delom morali svi da prođemo ove godine. I svakog dana nam pokazuju da su za superherojska dela potrebni ljubav i podrška. Praznici su pravo vreme da to delimo jedni sa drugima i da shvatimo da za jedno društvo nema boljeg kolektivnog imuniteta od zajedništva“, rekla je Tamara Klarić aktivista NURDOR-a.Mobi Banka se ponosi svojom dugom saradnjom sa NURDOR-om. Podsećamo, Mobi Banka je 2019. godine donacijom od milion dinara pomogla izgradnji nove roditeljske kuće u Beogradu u sklopu kampanje „Pruži korak“, koja će pružiti smeštaj i brigu za dvadeset porodica čija deca prolaze kroz dug proces lečenja od raka.
-270x152.jpeg)
Devojke iz Novog Pazara pokrenule akciju za pomoć bolniciNa svom instagram-profilu Selma Hasić Manić, modna dizajnerka, pokrenula je kampanju za prikupljanje novca Opštoj bolnici u Novom Pazaru, u kojoj se leče oboleli od korone. Ubrzo joj se priključila koleginica Nerma Zekić Hoćanin i zajedno su pomogle da se nabavi oprema za bolnicu u vrednosti oko 100.000 evraU novopazarskoj Opštoj bolnici letos je bilo dramatično stanje. Broj obolelih od korone naglo se povećavao i opreme nije bilo dovoljno, kažu Selma Hasić Manić i Nerma Zekić Hoćanin koje su organizovale humanitarnu akciju. Zajedno, preko društvenih mreža, uz pomoć građana, pomogle su da se prikupi novac za pomoć bolnici. Pored Opšte bolnice u Novom Pazaru kojoj je donirana oprema samo zahvaljujući njihovoj akciji u vrednosti oko 100.000 evra, pomogle su i bolnicama u okolnim mestima - Sjenici, Tutinu, Raški, Kraljevu, Prijepolju, Brodarevu, Novoj Varoši i obližnjim selima.Selma Hasić Manić pokrenula je akciju preko svog instagram-profila kad je videla da bolnica nema adekvatne uslove, da je bilo dana, prema njenim rečima, kad nije bilo osnovnih protokomera za kiseonik (regulatora).Donirana oprema „To su bile jezive scene i fotografije koje su kružile gradom. Jednostavno naglo se povećavao broj pacijenata i nije bilo mesta za sve. Za samo 24 sata prikupljeno je 36.000 evra, a narednih nedelju dana, koliko je trajala akcija, i ostatak novca. Tog dana kad sam pokrenula akciju pridružila mi se u ovoj borbi Nerma Zekić Hoćanin, koja je sa mnom danonoćno bila na terenu“, kaže Selma. Bilo je stresno, kako ona napominje, najviše zbog problema prilikom dostavljanja donacije. „Uprava bolnice smatrala je da im ništa nije neophodno i da imaju apsolutno sve za lečenje u borbi protiv korone, dok su nam se lekari i medicinsko osoblje žalili da nemaju čak ni dovoljno rukavica i skafandera“, kaže Selma, koja radi u porodičnoj firmi kao modni dizajner, nakon što nije pronašla posao u struci kao diplomirani pravnik. „Sada već imam svoju liniju svečanih i tradicionalnih haljina, upravo zbog toga imam i mnogo pratioca na Instagramu, što je pomoglo da prikupimo novac za humanitarnu akciju i pomoć bolnicama u Sandžaku“, kaže ona. Od novca koji su građani donirali njih dve kupile su 115 komada protokomera za kiseonik. Cena jednog bila je 250 evra, takođe, učestvovale su u zameni redukcione table kiseonika sa iznosom od 10.000 evra. Zatim, kupile su više od 50 invalidskih kolica, laringoskope, dva radiološka monitora, više od 10 UV lampi, mašinu za razvijanje filmova, više od 20 pulsnih oksinometara, između ostalog i rukavice, maske, dezinfekciona sredstva, skafandere, lekove.„Mislim da sad imaju apsolutno sve, počev od maski pa do kiseonika. Nadam se da poučeni iskustvom katastrofalnog juna i jula, pacijenti mogu očekivati bolji tretman. Ono što bih htela da naglasim jeste da se u bolnici oseća netrpeljivost među lekarima, i oni lekari koji su nezadovoljni radom uprave bolnice trenutno trpe sankcije, što nam govori da ipak nemamo demokratiju i pravo na slobodu govora i mišljenja“, ističe Selma Hasić Manić.Uprava bolnice smatrala je da imaju apsolutno sve za lečenje u borbi protiv korone, dok su nam se lekari žalili da nemaju čak ni dovoljno rukavica i skafandERAPomoć dijasporePre ove akcije Selma se takođe bavila humanitarnim radom, pomagala je samohranim majkama, deci bez roditeljskog staranja, starima, a posebno je ponosna na akcije namenjene bolesnoj deci. Njena koleginica Nerma Zekić Hoćanin kaže da je sa zadovoljstvom deo humanitarnih akcija i da je ponosna zbog toga. „To je posao od kojeg mi nemamo nikakvu materijalnu dobit, ali zadovoljne smo kad nekom pomognemo i ulepšamo mu život“, kaže Nerma. Pojedinci koji to mogu, treba da pomažu zajednici, ne može se sve čekati od države, smatra Selma. Donatori su uglavnom bili ljudi iz dijaspore, koji su poreklom iz ovog kraja a žive i rade u inostranstvu. Osim dijaspore, pomogli su ljudi širom Srbije, Bosne i Hercegovine, Turske. Nerma je, takođe, diplomirana pravnica, trenutno bez posla i poručuje svim ljudima da se okrenu oko sebe i pomognu svojim komšijama, rodbini, prijateljima, pošto je došlo teško vreme.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
