2022

2022

UNICEF isporučio transportno vozilo Centru za neonatalogiju u Kragujevcu

 Danas je Centar za neonatalogiju u Kragujevcu dobio transportno vozilo namenjeno prevozu prevremeno rođenih i bolesnih beba iz porodilišta u regionu do Centra za neonatologiju i drugih relevantnih dečjih bolnica u Srbiji. Vozilo vredno 10.104.920 dinara obezbeđeno je iz donacije koju je kompanija Delez Srbija namenila UNICEF-u i kampanji Tako mali da bi u srce stali, koja je pokrenuta sa ciljem opremanja i modernizacije neonatalnih jedinica u Srbiji. U prisustvu državnog sekretara Ministarstva zdravlja, doc. dr Predraga Sazdanovića, direktora UKC Kragujevac prof. dr Slobodana Milisavljevića i tima lekara, transportno vozilo su direktorki Klinike za pedijatriju prof. dr Anđelki Stojković zajedno uručili generalni direktor Delez Srbija Jan-Vilem Dokhejr i Deyana Kostadinova direktorka UNICEF-a u Srbiji. „Centar za neonatologiju Klinike za pedijatriju brine o najosetljivijim bebama iz centralne, delom jugozapadne i delom istočne Srbije, pokrivamo čak 14 porodilišta i ka nama gravitira dva i po miliona stanovnika. Tokom vanredne situacije koja je zadesila Novi Pazar i ceo Sandžak, ovde je bio zbrinut i lečen najveći broj pacijenata, dece i mladih, obolelih od kovida. Danas imamo čak 36 bebica na neonatalnom odeljenju u Kragujevcu koje se uz neumornu podršku lekara bore za svaki udah. Zahvaljujemo UNICEF-u koji je okupio svoje partnere oko ovako važne kampanje, jer je ulaganje u decu od najranijeg doba zapravo ulaganje u najvažniji resurs svake nacije. Kompanija Delez Srbija je naš heroj jer je u jednoj od najtežih godina opredelila značajna sredstva da podrži bebice koje ne bi preživele bez podrške svih nas“ izjavila je prof. dr Anđelka Stojković, direktorka Klinike za pedijatriju UKC Kragujevac.UNICEF je krajem 2020. godine pokrenuo kampanju Tako mali da bi u srce stali sa ciljem daljeg unapređenja rada neonatalne službe u Srbiji. Podržavši rad neonatalnih jedinica u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu, UNICEF je tokom prošle godine donirao opremu u vrednosti većoj od 40 miliona dinara, ne zaboravljajući da je posebno u ovim okolnostima mnogim, tek rođenim bebama, svakodnevno potrebna pomoć zdravstvenog sistema. „Godinama unazad UNICEF ulaže u unapređenje rada neonatalne službe kroz obezbeđivanje  najsavremenije opreme, obuke lekara i drugih medicinskih radnika i stvaranje uslova za izuzetno značajnu emotivnu podršku i kontinuitet kontakta roditelja i njihove novorođene dece. Ova ulaganja intenzivirana su u vreme pandemije jer znamo da jedino pravovremena podrška prevremeno rođenim i bolesnim bebama može da im omogući da prežive i da napreduju. Zato je u prvom talasu pandemije, UNICEF između ostalog obezbedio 12 neonatalnih respiratora, a prošle godine i drugu neophodnu opremu za neonatalne intenzivne nege u Beogradu, Nišu, Novom sadu i Kragujevcu.  Ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez snažne podrške privatnog sektora i pojedinaca, a posebno bez podrške kompanije Delez Srbija koja je u ovim nesigurnim vremenima donela važnu odluku da nas podrži vrednom donacijom od 200.000 evra, što je najveća donacija privatnog sektora UNICEF-u prošle godine. Takođe smo zahvalni na izuzetnoj saradnji sa Ministarstvom zdravlja, sa kojim od 2017. zajedno radimo na opremanju i modernizaciji neonatalnih jedinica u Srbiji. Važno je da ne zaboravimo da ovakva partnerstva i zajednički napori mogu stvoriti razliku za generacije koje dolaze i za mene je privilegija da budem deo takve akcije u društvu“ izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.Zahvaljujući velikodušnoj donaciji kompanije Delez Srbija u iznosu od 200.000 evra, pored transportnog vozila, obezbeđena su i dva aparata za terapijsku hipotermiju novorođenčadi koja se prilikom dolaska na svet suočavaju sa manjkom kiseonika, koji su prošle godine dobili Centar za neonatalogiju u Kragujevcu i Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine iz Novog Sada. Deo donacije namenjen je i podizanju kapaciteta lekara i stručnog osoblja kako bi dostigli najviše standarde u razvojnoj nezi prevremeno rođenih beba. „Veoma smo ponosni na partnerstvo sa UNICEF Srbija i prilici da podržimo decu i to od samog početka njihovog života. Naša podrška prevremeno rođenim bebama, odraz je želje da podržimo najranjivije članove ovog društva i damo suštinski doprinos stvaranju uslova da svako dete odrasta u zdravijem i bezbednijem okruženju, što je preduslov da deca ispune svoje mogućnosti i postanu ravnopravni članovi društva. Delez Srbija nastavlja da podržava lokalnu zajednicu i društveno odgovornim projektima svakog dana činimo malo za stvaranje lepšeg i boljeg sveta oko nas“, izjavio je generalni direktor Delez Srbija Jan-Vilem Dokhejr.Od 2017. godine, kada je UNICEF u saradnji sa Ministarstvom zdravlja započeo intenzivnu podršku unapređenju rada neonatalnih jedinica u Srbiji, kako bi prevremeno rođena i bolesna novorođenčad dobila adekvatnu podršku da bi preživela i napredovala, UNICEF je uložio skoro 62 miliona dinara u njihovo opremanje. Kampanja Tako mali da bi u srce stali je nastavak zajedničkog rada.„Ministarstvo zdravlja je mnogo uložilo u izgradnju zdravstvene infrastrukture i podizanje kapaciteta našeg zdravstvenog sistema. Ma kolika naša ulaganja bila, ona uvek mogu biti još veća, jer je kriza izazvana KOVID-om nametnula potrebe koje smo morali da zadovoljimo preko noći i, mi smo u tome uspeli. Zato su partneri poput UNICEF-a sa kojim zajednički radimo modernizaciji neonatalne nege u Srbiji još od 2017. godine važni, jer ostaju posvećeni zajedničkim prioritetima. Ova podrška je posebno je važna sada, jer bebe i deca moraju dobiti najbolju negu, posebno u okolnostima kada im je neophodna dodatna zdravstvena briga i podrška. Današnja donacija je značajna, ne samo zbog njene visine, već zato što je to signal i poziv drugim kompanijama da u vreme krize imaju sluha za one koji se oslanjaju na našu podršku. Zahvaljujemo UNICEF-u koji je okupio svoje partnere da nas podrže u ovim vremenima kada su zajedništvo i udruživanje najveća snaga da se prebrodi kriza izazvana korona virusom i da se kreiraju uslovi u kojima će bebe i deca i posle krize odrastati u skladu sa svojim potrebama“, izjavio je ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar.UNICEF je prošle godine uz podršku 250 malih i srednjih preduzeća i 5.102 pojedinca isporučio 10 inkubatora, 4 sistema za terapijsku hipotermiju, 2 reanimaciona stola, 4 fotelje „koža na kožu“, 18 infuzionih pumpi, 5 aspiratora, 4 sistema za torakalnu drenažu, 2 sistema za neinvanzivnu ventilaciju novorođenčadi i drugu vrednu opremu namenjenu spašavanju života prevremeno rođenih beba, koje se pokazujući zadivljujuću snagu, od dolaska na svet bore da prežive. Briga o prevremeno rođenim bebama, kao najosetljivijim članovima našeg društva, dodatno je otežana u uslovima COVID-19 pandemije i UNICEF, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja nastavlja, da podržava unapređenje kapaciteta neonatalnih jedinica u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu.

2022

Globalno interesovanje za eko inovaciju iz Srbije!

Učesnici startap akceleratora Univerzum, koji su pokrenuli Mozzart i Univerzitet u Beogradu, proizvode organsku zamenu za stiropor i efektivno smanjuju zagađenjeNjihov moto je “zdravi ljudi u zdravom svetu”, a njihov "flagship" proizvod je Biosporin, ekološka biorazgradiva organska zamena za stiropor. On se proizvodi u potpunosti od poljoprivrednog otpada, u karbon negativnom procesu. Komercijalizacijom jedne tone Biosporina koja zameni jednu tonu stiropora, efektivno se smanjuje zagađenje za oko 9 tona CO2!Na polju zdravstvenih preparata imaju proizvode IMUNIN: čaj i kapsule namenjene za jačanje imunog sistema. Ovi preparati se takođe proizvode na zelen način, koriste se organski gajene medicinske gljive. I na polju biomaterijala rade na razvoju efektivne metode za proizvodnju hitina i hitozana, za upotrebu u biomedicinskoj i farmaceutskoj inudstriji. I tu nije kraj. Soma Bioworks u bliskoj budućnosti planira dalji razvoj zdravstvenih preparata sa različitim funkcijama.Nebo je granica za učesnike Univerzuma, startap akceleratora koji je kompanija Mozzart pokrenula u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu. Nikola Stanojević, molekularni biolog iz Beograda, objašnjava kako je ovaj mali tim došao do sjajnih ideja i koji su bili glavni motivi u pokretanju projekta.Naša inovacija je razvijena spontano, na raskršću naše vizije "zdravi ljudi u zdravom svetu" i globalne potrebe. Sve je počelo 2018. godine. Naš prvi proizvod, preparat za jačanje imuniteta IMUNIN, se proizvodi od organski gajenih lekovitih gljiva. U jednom trenutku smo shvatili da otpad od proizvodnje ovih gljiva pod određenim uslovima može da se ponaša slično ekspandovanom polisitrenu ili nekim vrstama plastike. U isto vreme, sve više je počelo da se priča o mikroplastici i uopšte o štetnosti plastike, pogotovu jednokratne, po životnu okolinu i zdravlje ljudi.Videli smo potencijal novootkrivenog materijala da zameni neke vrste plastike, i shvatili da to može doprineti smanjenju zagađenja plastikom. Osmislili smo projekat, koji je potom kroz podršku Fonda za inovacionu delatnost, razvio sam materijal u Biosporin. Sa tom inovacijom smo osvojili nagradu kao "Najbolja tehnološka inovacija godine 2020". U međuvremenu smo nastavili sa prodajom naših inovativnih zdravstvenih preparata i počeli da radimo na razvoju još nekih biomaterijala koji se korsite u biomedicini i farmaciji.  • Kakvi su utisci o startap akceleratoru Univerzum, koji su zajedno organizovali Univerzitet u Beogradu i kompanija Mozzart?S obzirom na to da je ova iteracija startap akceleratora Univerzum bila prva, organizacija se pokazala kao jako profesionalna i efektivna. Predavanja su bila zaista korisna, i držana od strane stručnjaka do kojih ne bi bilo lako doći na bilo koji drugi način. Ubrzani karakter akceleratora je zapravo jako povoljan po startapove, koji inače imaju znatno ograničene kapacitete, pa je skoro nemoguće da izdvoje drastično mnogo vremena. Pobeda na takmičenju u okviru akceleratora nam znači višestruko, sa posebnim naglaskom na podršku kompanije Mozzart. Nadamo se da će nam pobeda i podrška pomoći u proboju na tržište i doneti dodatnu vidljivost. Predstavili smo se i pobedili na još nekoliko nacionalnih i internacionalnih takmičenja i konkursa. U novembru smo učestvovali na GITEX GLOBAL događaju uokviru EXPO 2020 DUBAI, gde smo bili u prilici da pokažemo svoje proizvode i stvorimo globalno interesovanje. Krajem januara sa zvaničnom delegacijom Srbije učestvujemo u nedelji posvećenoj zdravlju u okviru EXPO 2020 Dubai, gde ćemo predstaviti svoje zdrastvene proizvode i inovacije. • Kako teče sam proces proizvodnje?Suština naše invoacije je zapravo cirkularni proizvodni proces, baziran na biološkim i biohemijskim tehnologijama, koji nam omogućava da na minimalno zagađujuć način proizvodimo zdravstvene preparate, čajeve od lekovitih gljiva, Biosporin kao i biomaterijale koji se koriste u biomedicini, hitin i hitozan. Ulazni resurs za naš proces je zapravo samo poljoprivredni otpad, a jedini otpad koji mi imamo je neka minimalna količina reciklabilne plastike. Pre svega, naš proces je carbon negativan, i u punoj proizvodnji zarobljuje CO2 iz atmosfere. Iz različitih delova proizvodnog ciklusa uzimamo različite proizvode, ali osnova same proizvodnje je biološka, uzgajamo specijalizovane kulture gljiva koje smo razvili u našoj laboratoriji. • Da li planirate da proširite svoj uticaj na tržište građevinske industrije, s obzirom na to da je biosporin efikasna zamena za stiropor?Trenutno radimo na nekim istraživanjima na ovu temu, medjutim problem je u tome što je glavna razlika Biosporina to što je on potpuno biorazgradiv u prirodnim uslovima. Ovo čini njegovu upotrebu kao materijal za građevinu organičenom, jer u suštini razgradivost nije karakteristika koja vam je potrebna prilikom izgradnje kuće recimo. Može naći primenu prilikom ekološke izgradnje, ali to zahteva dodatno istraživanje i razvoj na samom materijalu.• Kakvi su vam proizvodni kapaciteti u ovom trenutku i koji su planovi po tom pitanju?Trenutno su nam proizvodni kapaciteti nedovoljni da ispune zahteve tržišta. Problem je u tome što je sam materijal nov, otkriven od strane naše kompanije, pa za njegovu proizvodnju ne postoje mašine i mehanizmi. Moramo sami da dizajniramo potrebnu opremu, što je dug i spor proces. Trenutno je proizvodnja delimično manuelna. Planiramo da završimo dizajniranje proizvodne opreme do kraja 2022. godine, kada ćemo podići proizvodne kapacitete za najmanje 10 puta. Tim mladih stručnjakaSvi članovi tima su u tridesetim godinama, a čine ga: Nikola Stanojević - Molekularni biolog sa skoro 10 godina iskustva u preduzetništvu i startapovima kao osnivač. Prva osnivačka iskustva stekao u Londonu. Bavi se razvojem poslovanja, razvojem proizvoda, finansiranjem i strategijom kompanije. Aleksandra Đorđević - Filolog i preduzetnica sa dugim internacionalnim iskustvom na menadžerskim pozicijama u raznim industrijama. Primarno se bavi administraicjom, knjigovodstvom, nabavkom, logistikom i upravljanjem poslovnih aspekata kompanije. Marko Cvetković – Ima veliko iskustvo u prodaji i menadžmentu u nekoliko većih regionalnih kompanija, bavi se proizvodnjom, logistikom i operativnim aspektima kompanije, kao i razvojem proizvoda i tehnologije. Pored osnivačkog tima, bitan deo kompanije čini naučno istraživački deo, koji vode perspektivni mladi istraživači sa Biohemijskog fakulteta u Beogradu - Predrag Macura i Lazar Popović, koji se bave daljim razvojem tehnologije i otkrivanjem novih potencijalnih proizvoda.  

2022

Dugoročno posvećeni održivim ciljevima

Istraživanja su pokazala da čak 74 odsto ispitanika želi da učini više po pitanju reciklaže, što nije iznenađujući podatak, imajući u vidu da je na našim prostorima započeto prvo topljenje metala u svetu. U pitanju je svetski poznato arheološko nalazište sa ostacima iz 5300. do 4600. godine pre nove ere u Vinči, na Belom brdu. Na tom području je posejano seme industrijske revolucije i dan danas cirkulišu molekuli prvi put pretopljeni u Vinči, s obzirom koliko puta su se metali reciklirali kroz istoriju.O važnosti reciklaže, cirkularnoj ekonomiji, ali i o drugim važnim temama koje se tiču ove industrije, govori nam Nikola Narančić, direktor prodaje za jugositočnu Evropu i Tursku u kompaniji Ball.Ball korporacija je objavila ciljeve održivosti do 2030. godine s idejom da i kompanija i njeni partneri ostvare potpuno cirkularni sistem aluminijumske ambalaže za piće. Kakva je pozicija korporacije Ball u Beogradu kada je reč o održivosti, kao i o primeni koncepta cirkularne ekonomije u proizvodnji i upravljanju aluminijumom? Koji su vaši lokalni ciljevi?Ball Packaging se obavezao da do 2030. godine na globalnom nivou, zajedničkim radom sa partnerima iz industrije, trenutni procenat reciklaže aluminijumskih limenki u Evropi od 76 odsto poveća na 90 odsto, iako je limenka pakovanje za piće koje se već sada reciklira najviše na svetu. Prednost limenke u odnosu na druge vrste ambalaže za piće su brojne, ali je posebno važna činjenica da je 75% ikada proizvedenog aluminijuma na svetu i dalje u upotrebi. Zato je limenka jedan od najboljih primera cirkularne ekonomije na svetu, koja podrazumeva da se iskorišćeni proizvod posle procesa reciklaže može naći u ponovnoj upotrebi. Kako je potražnja za održivim proizvodima sve veća, kupci zahtevaju niskokarbonsku i cirkularnu ambalažu, a to možemo ostvariti aluminijumskom ambalažom koja se beskonačno reciklira uz visoku stopu reciklaže. U planu je inicijativa koja će za cilj imati smanjenje energetski zahtevnog procesa proizvodnje aluminijuma, kao i razvoj i promovisanje najboljih metoda, politike i postupaka za ostvarivanje potpuno cirkularnog sistema aluminijumske ambalaže za piće. Ball fabrika u Beogradu je sprovela pionirski poduhvat kao prva fabrika kod nas koja kompletnu proizvodnju realizuje uz pomoć 100% obnovljivih izvora energije. Ovakav vid proizvodnje uveden je istovremeno u sve Ball fabrike u Evropi i Severnoj Americi. U skladu sa tim, postavili smo cilj da ostvarimo nulte neto emisije CO2 pre 2050. godine i pređemo na 100% obnovljivu električnu energiju do 2030. godine u svim regionima gde Ball kompanija posluje. Za to nam je potrebna sva moguća podrška i u saradnji sa partnerima ćemo tokom naredne godine objaviti multiregionalna uputstva za reciklažu i smanjenje emisija CO2. Kao jedna od najvećih Greenfield investicija u Srbiji, kompanija Ball od 2005. godine kontinuirano doprinosi našoj privredi i životnoj sredini. Sa preko 180 miliona evra ulaganja u proizvodnju, zapošljava preko 250 radnika i godišnje proizvede više od 2 milijarde limenki od čega 80% izveze. Aktivno se zalaže za podizanje svesti o neophodnosti reciklaže kroz aktivnosti neprofitne organizacije Recan. Kako vidite budućnost limenke u Srbiji i regionu iz vaše perspektive, naročito po pitanju dizajna? Limenka je poput kreativnog platna, daje beskrajne mogućnosti za postizanje atraktivnosti - mogu da se štampaju u HD tehnici, mogu da menjaju boju u zavisnosti od položaja svetla. Proizvedene su i limenke koje svetle u mraku zahvaljujući štampi koja se na njoj nalazi. Bilo kakvo grafičko rešenje koje se osmisli, može da se realizuje kroz limenku.Dizajn ambalaže je od izuzetnog značaja za prodaju proizvoda, o čemu govori činjenica da ima moć da kupca ubedi na kupovinu za manje od 3 sekunde. Istraživanja govore da se oko 70% odluka o kupovini donosi na licu mesta, tokom kupovine, a pakovanje igra vrlo bitnu ulogu u lancu prodaje. To je prvi utisak, prva komunikacija proizvoda sa potencijalnim kupcem, a ono što sledi je kvalitet. Dizajn je tu da privuče, da učini proizvod atraktivnijim, dok kvalitet zadržava kupca, stvara vernost i dugoročnu konzumaciju. Idealan balans atraktivnosti i kvaliteta doprinosi boljem pozicioniranju brendova na tržištu. Ball u Srbiji kroz aktivnosti neprofitne organizacije Recan već godinama širi svest o neophodnosti reciklaže. Da li domaći potrošači prepoznaju ekološke prednosti limenke? Kakva forma edukacije se pokazala najboljom?Neprofitna organizacija za reciklažu limenki, Recan fondacija, preko 15 godina radi na podizanju svesti javnosti o neophodnosti i svim benefitima reciklaže, podržavajući međunarodni program „Svaka limenka se računa“, koji podrazumeva partnerstvo između proizvođača limenki, pića, reciklažne industrije i organizacija za zaštitu životne sredine. Zahvaljujući aktivnostima fondacije i kontinuiranim regionalnim kampanjama, oko 1.000 lokacija je uključeno u sistem. Ono što se pokazalo veoma korisnim u pogledu reciklaže, jeste direktno uključivanje konzumenata. Jedan od primera je pixelata, autentično umetničko delo, mural od iskoriščenih limenki, koje kreiraju sami potrošači. Već godinama, na različitim muzičkim festivalima i dešavanjima širom države i regiona, pixelata ima svoje ponosno mesto i zajedno sa fondacijom, podiže svest o značaju reciklaže među stanovništvom, a naročito mlađom populacijom. U stalnom traganju za inovativnim rešenjima za odlaganje i reciklažu limenki za piće, postavljeno je deset pametnih presa u IDEA objekatima u Beogradu. U pitanju su mobilni uređaji koji recikliraju limenke i pripremaju ih za dalju preradu, smanjujući time zapreminu otpada za 90% u odnosu na početno stanje. Zahvaljujući mogućnosti da se povežu sa ostalim pametnim uređajima, prese donose građanima dodatne benefite: za reciklirane limenke skupljaju se bodovi i ostvaruju se popusti na kupovinu, pored onog osnovnog - očuvanje sredine u kojoj živimo. Deo globalne strategije Ball je povećanje učešća žena u proizvodnji. Koliko su proizvodne linije u Srbiji blizu ovog cilja?  U svakodnevnoj komunikaciji se susrećemo sa raznim titulama, gde bez obzira na nivo pozicije i tip zanimanja, vrlo često pročitamo „operater“, „menadžer“, „saradnik“. Kada je oglas za posao u pitanju, istraživanja su pokazala da se propuštaju talenti zbog rodne nesenzitivnosti jezika. Ball Beverage Packaging EMEA planira da poveća učešće žena u poslovima u proizvodnji na 25%, a u Rusiji je već i zaposlena prva direktorka fabrike, što se desilo prvi put u istoriji ove industrije.Rekao bih da idemo ka novoj, osvešćenijoj industriji, gde „maning“ više nije „maning“ već „staffing“. Važno je da je problem prepoznat, da rešenje postoji i da će sigurno biti i generalno usvojeno.Nedavno je završena javna rasprava o izmenama zakona o upravljanju otpadom u Srbiji. Kakva je Vaša pozicija kad je reč o upravljanju ambalažnim otpadom? Kako reciklažna industrija da premaši trenutnu stopu reciklaže? Ball ima ambiciozan ciljeve vezane za ratu reciklaže limenke od 90% do 2030. godine na svim tržištima na kojima posluje. U skladu sa tim naša kompanija podržava uspostavljanje efikasnih sistema koji mogu da dovedu do tog rezultata, kao što je uspostavljanje modernog depozitnog sistema koji obuhvata sve jednokratne ambalaže za piće. Takođe, smatramo da uz optimizaciju sistema produžene odgovornosti proizvođača sa podizanjem kapaciteta i efikasnosti sortiranja i reciklaže, postavljanje “on the go” infrastrukture za reciklažu, možemo značajno poboljšati reciklažnu stopu.Trenutno je u toku rad radne grupe za Ambalažni otpad u okviru koje se raspravlja o izmenama Zakona o upravljanju ambalažnim otpadom i Ball je deo te radne grupe gde ćemo preneti naša iskustva sa drugih tržišta kao i iskustva iz projekta koje trenutno radimo u Srbiji – Uspostavljanje pametnog sistema za reciklažu sa GIZ-om. Kovid pandemija je pojačala pitanje zdravstvene bezbednosti limenki. Kako ste kao industrija odgovorili na ovaj izazov?Jedna od velikih prednosti limenke je jednostavna i bezbedna upotreba, koja je došla do izražaja u ovom periodu pandemije i u potpunosti ispunila svoju svrhu - jednostavna konzumacija koja ne zahteva dodatno posuđe i laka za držanje, a pri tom vrlo prilagodljiva temperaturi koja konzumentu odgovara i svuda može da se ponese. Izuzetno bezbedna, nju je nemoguće polomiti ili razbiti. Takođe, čuva sadržaj od uticaja svetla i kiseonika, i ono sto je mozda najbitnije, štiti planetu kao potpuno ekološki proizvod koji se može beskonačno reciklirati.