Filantropija ujedinjuje ljude oko važnih tema koje društvo menjaju nabolje

Koliko se i kako u prethodnih 17 godina u Srbiji menjala oblast filantropije?

Tokom tog perioda, filantropija je prolazila kroz različite faze razvoja. Danas, ona je više zastupljena u medijima i javnosti uopšte, a uočava se i veća spremnost na davanja, kao i veći spektar oblasti za koje se donira. Iz godine u godinu, beleži se porast individualnih davanja, a građani su sve spremniji da se i lično angažuju u filantropskim akcijama. Tome su u velikoj meri doprinele različite onlajn platforme, a kao posebno važan aspekt ističe se transparentnost ovih platformi, koja doprinosi većem poverenju donatora. Takođe, izveštavanja medija o pozitivnim ishodima inicijativa za koje su se prikupljala sredstva, imala su uticaj na veće uključivanje građana u filantropske akcije.

Sve veći broj kompanija se uključuje direktno u filantropske aktivnosti, uviđajući efekte svog filantropskog angažovanja, ne samo za izgradnju  pozitivnog imidža kompanije, već i za razvoj celokupne zajednice u kojoj posluje. Određeni pomak načinjen je i u regulatornom okviru za davanja, kao što je objavljivanje uputstva za jednostavniju primenu i korišćenje postojećih poreskih olakšica za donatore koje su obuhvaćene Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, kao i povećanje neoporezivog dela iznosa stipendija, što će uticati na porast životnog standarda učenika i studenata. Takođe, u Srbiji postoji sve više različitih krovnih organizacija nastalih umrežavanjem filantropskih aktera od kojih posebno ističemo Srpski filantropski forum. Međutim, potrebno je još rada kako bi se ta svest o značaju filantropije za naše društvo prevela u konkretne akcije i veće učešće donatora.

Gde je Srbija kada je reč o filantropskim aktivnostima u odnosu na zemlje u regionu?

U 2022. godini, Srbija je na prvom mestu u regionu po vrednosti donacija u iznosu od preko 33 miliona evra realizovanih kroz više od 4.500 akcija. Iako je ukupno donirani iznos smanjen za petinu u odnosu na prethodni period, povećan je broj akcija. U Hrvatskoj je, primera radi, donirana vrednost iznosila 18 miliona evra kroz gotovo 3.000 akcija, sa padom od gotovo 50% u poređenju sa prethodnom godinom. Međutim, uvećana je učestalost davanja, a fokus je na marginalizovanim grupama i zdravstvu.

I u Crnoj Gori je vrednost donirane sume pala za 59%, gde je zabeleženo preko 5 miliona evra donacija kroz više od 800 akcija. Sa druge strane, u Severnoj Makedoniji donacije su porasle za četvrtinu dostigavši preko 3 miliona evra, a najaktivniji donator je bio poslovni sektor, koji je podržao neprofitne organizacije i lokalne zajednice. U Bosni i Hercegovini su davanja povećana za trećinu kroz više od 3.700 akcija. Ipak, najveći rast donirane sume od 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu zabeležen je u Albaniji gde su donacije premašile 5,4 miliona evra.

U toj zemlji glavni primaoci podrške bile su neprofitne organizacije, koje su svoje donacije usmerile ka osobama sa invaliditetom, osobama sa zdravstvenim problemima i ekonomski ugroženim građanima. Slično globalnim kretanjima, u 2022. godini se ipak beleži pad davanja kod nekih zemalja u regionu, podstaknut ekonomskom nestabilnošću i inflacijom.

Pitanje rodne ravnopravnosti je jedno od najvažnijih za razvoj društva. Kako je ono definisano u okviru strategija društveno odgovornog poslovanja kompanija koje posluju u Srbiji?

Podaci istraživanja, koje su zajedno sproveli Trag Fondacija i Catalyst Balkans, pokazuju da veliki broj društveno odgovornih kompanija ima interno regulisane politike rodne ravnopravnosti. Način regulisanja internih politika razlikuje se od kompanije do kompanije, ali su glavni faktori koji utiču na internu regulaciju veličina kompanije i njena geografska rasprostranjenost. Drugim rečima, kompanije sa većim brojem zaposlenih i većim godišnjim obrtom pokazuju tendenciju ka višem stepenu kodifikacije pravila, a isto važi i za multinacionalne kompanije koje svoja predstavništva imaju u Srbiji, ali glavne poslovne politike formulišu u zemlji u kojoj su osnovane.

Kada je reč o konkretnim politikama, pravila rada i poslovanja se uspostavljaju u rasponu od neformalne kulture poslovanja, do striktno definisanih odredbi u ugovorima, pravilnicima i strategijama poslovanja. Tako je, na primer, zastupljenost žena na pozicijama na kojima se donose odluke najčešće stvar kulture poslovanja, i u velikoj meri zavisi od industrije u kojoj kompanija posluje, tj. od opšteg broja zaposlenih žena. Prisustvo žena na pozicijama odlučivanja uglavnom nije izjednačeno sa opštim prisustvom muškaraca, osim u nekim većim multinacionalnim kompanijama, ali i tamo gde žene nisu zaposlene na pozicijama izvršilaca, neretko makar jedna zauzima rukovodeću poziciju.

Trag fondacija, kroz novoustanovljenu nagradu, želi da podstakne kompanije, ali i građane, da se kroz različite filantropske inicijative uključe u aktivnosti koje doprinose osnaživanju žena i devojčica, pružajući im prilike da se razvijaju i napreduju u karijeri i svim ostalim segmentima života.

Kakva je saradnja Trag fondacije sa međunarodnim organizacijama?

Trag Fondacija je u svom delovanju sarađuje sa brojnim međunarodnim institucijama, organizacijama i donatorima, među kojima su Evropska Unija, USAID, zatim OAK fondacija, Fondacija Čarls Stjuart Mot, Fond braće Rokfeler i druge.

Posebno bih iskoristila priliku da istaknem aktuelni projekat „Snaga aktivizma“, koji je podržala Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a koji okuplja iskusne organizacije civilnog društva u nameri da inspiriše i podstakne građanski aktivizam, ojača ulogu civilnog društva u evropskim integracijama i pruži šire mogućnosti za učešće građana u demokratskim procesima. Cilj ove inicijative je postavljanje temelja za inkluzivnu deliberaciju o različitim aspektima demokratije, donošenje odluka i politika koje direktno utiču na život građana i građanki u zajednicama širom zemlje, kroz uvođenje novih glasova i perspektiva u civilni sektor.

Dodatno, projekat „Snaga aktivizma“ usmeren je ka proširenju baze resursa i mobilizaciji šire podrške lokalnim inicijativama civilnog društva, što uključuje komunikaciju ka širim javnostima, angažovanje svih društvenih aktera u donacijama za opšte dobro, kao i uspostavljanje infrastrukture za kontinuirani sektorski dijalog o unapređenju okvira za davanje.

Cilj VIRTUS nagrade je da istakne kompanije, preduzeća i građane i građanke, koje su podsticale pozitivne promene u društvu kroz različite filantropske inicijative tokom 2023. godine. Konkurs je otvoren do 9. februara 2024. godine, a više informacija o propozicijama konkursa, načinima prijavljivanja, kriterijumima za izbor dobitnika i sastavu nagradnog žirija možete naći na sajtu Trag fondacije i VIRTUS nagrade:  www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.