Nismo sami

„Svetionik“ nakon skoro dve decenije rada, nije samo organizacija, već pokret koji je duboko ukorenjen u lokalnu zajednicu, sa misijom da stvara bolju budućnost za sve nas, priča Mirza Aličković iz Novog Pazara, aktivista tamošnjeg udruženja “Svetionik” za najnoviju ediciju Lideri društvene odgovornosti 2023. 

Kako je nastala ideja za ovakvu vrstu organizovanja?

Udruženje je osnovano pre 18 godina s ciljem da mladi ljudi aktivno doprinesu poboljšanju svoje zajednice i ulepšaju stanje u njoj. Imamo dva glavna pravca delovanja.

Prvi rad sa mladima, što obuhvata organizovanje različitih radionica, edukacija, omladinskih škola i sličnih aktivnosti koje pomažu u usavršavanju mladih. Cilj ovih programa je da mladi postanu svesniji i svestraniji građani, te da po završetku obrazovanja budu konkurentni na tržištu rada. Posebno se fokusiramo na razvoj mekih veština koje su ključne za uspeh u današnjem svetu.

Drugi pravac našeg delovanja je pomoć socijalno ugroženim licima.

Koliko je to teško bilo realizovati?

Naš pristup se razvijao od skromnih početaka sa malim brojem porodica do stvaranja celog sistema gde porodice i pojedinci mogu doći kod nas, ostaviti svoje podatke, a mi potom procenjujemo njihove potrebe i dostavljamo im neophodnu humanitarnu pomoć.

Danas redovno podržavamo veliki broj porodica svakog meseca, dostavljajući pakete sa osnovnim životnim namirnicama i higijenskim sredstvima. Bilo je izazova, ali velika predanost i entuzijazam naših članova, koji su većinom aktivni volonteri, olakšali su proces. Sa bazom od preko 400 aktivnih volontera, uglavnom mladih, naša organizacija se može pohvaliti ogromnim doprinosom ovih pojedinaca.

Njihov rad obuhvata dostavu osnovnih životnih namirnica porodicama u potrebi, prikupljanje sredstava, često prisutni na štandovima u centru grada i kreativno se angažuju u osmišljavanju akcija koje doprinose prikupljanju donacija.

Šta su trenutno vaše ključne inicijative i projekti?

Neke od zanimljivih projekata i aktivnosti koje su pokrenuli volonteri jeste projekat „Nismo sami“, gde oni, uz neki simboličan poklon ili kesu slatkiša, kafe ili banana, idu kod pojedinaca, naših korisnika koji žive sami, sa ciljem da se druže sa njima, popiju kafu i podele neke životne priče.

Zanimljiv je i humanitarni butik koji smo osnovali pre nekoliko godina. Nalazi se u centru grada i u tom objektu ljudi mogu donositi polovnu ili novu garderobu. Dva puta nedeljno pozivamo naše korisnike, da dođu i odaberu od garderobe šta im je potrebno. Prethodnih nekoliko meseci smo pozivali  građane da doniraju za obezbeđivanje ogreva ljudima koji nisu u mogućnosti da ga sami obezbede. Pre nekoliko dana smo završili obilazak većine porodica koje su se prijavile za ovakvu vrstu pomoći i dostavili smo im drva, odnosno ogrev.

Program na koji smo najviše ponosni je  „Tvoja stipendija“, u okviru koga težimo da obezbedimo studentima i srednjoškolcima. Prve godine to je krenulo od nekih pet do šest stipendija, da bismo već sledeće godine imali negde oko 40, pa godinu posle toga se taj broj duplirao, pa se opet duplirao, sve do toga da u ovom trenutku imamo 450 stipendista. Ceo taj projekat finansira lokalna zajednica, tako što pojedinci i firme iz našeg okruženja doniraju, a veliki broj donacija dolazi iz dijaspore.

Šta je najveći izazov za udruženje kao što je vaše u jednoj specifičnoj sredini kao što je Novi Pazar?

Prvi i primarni izazov je očuvanje povjerenja koje smo stekli od strane lokalne zajednice. Svjesni smo da je izgradnja ovog povjerenja bila teška i da se ono može lako izgubiti. Stoga nam je od izuzetne važnosti da to povjerenje ne samo održimo, već i da ga, gdje god je to moguće, proširimo i učvrstimo.

Drugi izazov je vezan za brzi rast i ekspanziju udruženja. „Svetionik“ se razvija takvim tempom da ponekad ni mi, koji radimo unutar organizacije, ne možemo u potpunosti kontrolisati njen rast.

Da li je teško motivisati ljude da finansijski pomažu druge u vreme ekonomske krize i u sredini koja nikada nije bila naročito finansijski bogata?

Motivisanje ljudi da finansijski podrže naš rad, posebno u vreme ekonomske krize, nije jednostavan zadatak. Izazov nije samo u motivisanju ljudi da doniraju, već i da doniraju baš nama, s obzirom na veliki broj drugih pojedinaca i organizacija koji se bave sličnim aktivnostima.

Ključno je da ljudi imaju poverenje u organizaciju i da vide konkretne rezultate. S druge strane, imamo prednost u zajednici kao što je Sandžak, gde je kultura davanja i doniranja duboko ukorenjena u tradiciju, kulturi i veru. Ljudi ovde su prirodno empatični i humani, spremni da pružaju podršku. Naš zadatak je da omogućimo gde i kako da doniraju i da istovremeno pokažemo efekte tih donacija. Iako je ovaj deo Srbije u ekonomskom smislu manje razvijen, sa visokom stopom nezaposlenosti, zajednica pokazuje izuzetnu spremnost za donacije. Naša dijaspora takođe igra veliku ulogu, pružajući značajnu finansijsku podršku zajednici iz koje potiču.

Šta su vam planovi za budućnost?

Postavili smo ambiciozne ciljeve za naredne tri četiri godine, što uključuje širenje naše prisutnosti u Sandžaku kroz otvaranje predstavništava u najmanje četiri grada. Planiramo da proširimo našu ciljnu grupu, koja trenutno uključuje pretežno mlade, posebno studente.

Želimo da se okrenemo i ka starijim građanima, pružajući im mogućnosti za učestvovanje u kulturnim i edukativnim aktivnostima. Jedan od naših ključnih planova je da dodatno proširimo i ojačamo naš rad sa srednjoškolcima, kroz institucionalnu saradnju sa srednjim školama.

Cilj nam je da pružimo mladima šanse za neformalno obrazovanje, koje vidimo kao suštinski važno za njihov razvoj. Jedan od odvažnijih projekata koje smo sproveli u poslednjem periodu jesu dve omladinske škole. Prva je Bankarska omladinska škola, a druga je Škola multikulturalnosti.

Cilj ovih škola je da kod mladih probudimo kritičko razmišljanje i ponudimo im platformu za diskusiju o savremenim temama i važnim problemima. Škola multikulturalnosti posebno se ističe jer spaja mlade različitih religija i nacionalnosti, sa ciljem zajedničkog rada i delovanja.