Televizija je ostala snažan i moćan mediji, ali joj opada popularnost i opslužuje uglavnom starije ljude, dok se mladi sve više okreću informisanju preko interneta i društvenih mreža. Mediji treba da prave sadržaj koji može da se konzumira na različitim platformama i u različito vreme. Kod nas se uglavnom pravi jeftin sadržaj, jer dobar sadržaj košta i to neko mora da plati.
To je ocenjeno na panelu „DA LI JE TV I DALJE MEDIJ BUDUĆNOSTI ILI POSTAJE MEDIJ PROŠLOSTI“, koji je održan u okviru konferencije „KAKO UPRAVLJATI MEDIJIMA BUDUĆNOSTI“ koju organizuju Nova ekonomija uz podršku Usaid, OEBS, MDIF, EU Delegacije, Nova.rs i Direct Media.
Televizija je ostala snažan i moćan mediji, ali joj opada popularnost i opslužuje uglavnom starije ljude, kazao je Nik Njuman, viši naučni saradnik sa Rojters Instituta.
Mladi prihvataju digitalne medije, informisanje premo mreža i telefona, televizija i štampa su im staromodni, rekao je Njuman.
Njuman je predstavio Digital news report – istraživanje o potrošnji i konzumacji vesti koji obuhvata 46 zemalja u svetu.
On kaže da dolazi do opadanja štampe, porasta društvenih mreža preko kojih se ljudi informišu.
Televizija u Centralnoj i Istočnoj Evropi i dalje ima primat u odnosu na druge delove sveta.
On kaže da postoji generacijska podela kada se radi o izvorima informisanja i kako zadovoljiti sve u publici.
Bojan Brkić, glavni urednik Euronews, kaže da se televizija našla u problemu kada je tehnologija ubrzala tempo života, jer ljudi više nemaju vremena za medije.
„Mislim da istraživanja pokazuju da se najviše informacija konzumira u nekim međuperiodima, kad čekate u čekaonici, voziti se prevoziom, televizija to ne omogućava“, kaže on.
To se pogotovu odnosi na mlade ljude čiji je tempo života brži, stariji imaju vremena i svoj život mogu da organizuju oko televizijskog programa.
Milena Đuričić, suvlasnik Videomite, kaže da kada je TV emisija pravilno opremljena, ona je u trendingu na Jutjubu.
„To znači da je u formatu koji je opremljen za korisnika koji ga konzumira na određen način. Ako se nešto konzmira na telefonu, u saobraćaju, to mora da ima titlove, mora da bude kraće“.
Mediji, kaže, moraju da prihvate da živimo u svetu koji je multipliciran i ima različite platforme za distribuciju.
Ne mogu da misle samo na jedan kanal, nego treba da prave sadržaj koji se može konzumirati u različito vreme na različitim platformama, kaže ona.
Ona je rekla i da marketinške agencije ne smeju da daju novac u ozbiljan sadržaj.
„Marketinške agencije vole kada emisije neće nikoga da ‘zgaze’ i nisu za jednu ili drugu stranu“.
Na pitanje da li ljudi hoće treš ili se treš nudi, kaže da se kod nas pravi jeftin sadržaj, jer da napravite dobar sadržaj morate da odete na lice mesta, a to košta – „ko će to da finansira“.
Igor Božić, direktor N1, kaže da je ključna stvar kredibilitet. Prema njegovim rečima, vi možete na lak način da dobijete veliku publiku tako što ćete da se bavite skandalima, ali to nije uslov postojanja.
„Poenta je da opstanete jer će publika da vam veruje u svako vreme i da zna da će kod vas da nađe sadržaj koji je tačan“.
N1 je, kaže, krenuo kada je počeo da se razvija digitalni sadržaj.
„Postali smo prepoznatljivi zbog nezavisne uređivačke poliike, ali i jer smo prepoznali društvene kanale, priče smo postavljali na Twiter, Facebook, Youtube“, kaže Božić i dodaje da su ih u početku zvali tviter televizija.
Zoran Stanojević, urednik RTS-a, kaže da je televizija medij neizvesnosti, ako je nešto neizvesno to može da ide samo na televiziji.
„Kada se gleda utakmica koja se igra uživo, kakav je smisao da je vraćate unazad. Ako nešto gledate u tom trenutku ta stvar je bitna, kada prođe nema smsla. Ne možete na internetu da postignete tu neizvesnost kao na TV“.
Vladimir Stanković, autor podkasta Biznis priče, kaže da on i njegova okolina ne gledaju televiziju, ali je plaćaju, a to jer u okviru paketa ne mogu da dobiju interenet bez televizija.
„I taj TV uglavnom služi za strimovanje Netfliksa i Jutjuba. To jedina funckija TV-a moje generacije“, kaže Stanković.
„Koji deo stanovništva više na televiziji? Stara smo nacija i ta ciljna grupa je dosta na televiziji i printu, i to dalje ostaje“, kaže Stanković.
Stanković kaže da su mu nudili da bude voditelj-spiker na jednoj televiziji, ali je odbio.
„U tom razgovoru sam rekao da nisam novinar i da ne mogu da pravim kvalitetne priče sa svim sagovornicima već samo sa ljudima koji su meni interesantni, inače to nema nikakvu ponetu“.
Bojan Brkić kaže da će postati besmislene nacionalne frekvencije.
„Operatori imaju mnogo informacija o svojim korisnicma, pojaviće se i u domenu kablovske televizije samo što nisu algoritmi koji će nuditi personalizovani sadržaj i nudiće vam ono što volite“, navodi on.
To je, kaže, pritisak i na novinare i urednike jer „moram da razmišljam i kako da napravim priču i gde i kako bi korisnik da je konzumira“.
„Budućnost štampanih medija je definitvno digitalna, ali to ne znači da će štampa u potpunosti nestati“, ocenio je Veselin Vačkov, direktor „Lidove novini“ iz Češke na drugom panelu posvećenom budućnosti novina i portala na konferenciji koju u hotelu Hilton organizuje Nova ekonomija uz podršku Usaid, OEBS, MDIF, EU Delegacije, Nova.rs i Direct Media.
Vačkov kaže da štampani mediji nisu ni budućnost, ni prošlost.
On smatra da će u godinama pred nama biti štampanih medija, te dobro profilisanih magazina koji imaju određenu nišu, ali da je digitalna transformacija i razvoj onlajn pretplate za takve medije „pitanje života i smrti“.
Relevantan sadržaj pravljen za određenu publiku će imati primat u narednih nekoliko godina, ocenila je Sanja Lalević, global Meta Comms & Education Lead.
„Gledaće se video, video je taj koji se najviše konzumira. Da li će to biti na portalima, mrežama ili drugim oblicima… Ne treba više da pričamo o formatima. Treba da pričamo o relevantom sadržaju koji interesuje određene publike. To više ne mora da bude opšta publika, to mogu da budu određeni segmenti kojima se nude sadržaji, koji mogu da bude i različite dužine, različitog formata i sadržaja. Relevantnost sadržaja je nešto što će uzimati period u narednih deset godina“, kaže Lalević.
Jelena Tušup kaže da su budućnost stvari koje traju – video serijali i tekstovi koji će biti autentični i korisni ljudima i za godinu dve.
„Što se tiče njuza, biće nepromenjeno, kod nas ćete naći sadržaj koji drugi ne smeju da objave“, rekla je ona.
Cvejić smatra da je originalnost ono na šta treba da obratimo pažnju.
„Medijske navike publike ne može niko da zna, sutra može da se pojavi nova platforma koja će potisnuti TikTok i FB. Mi ćemo sad raditi na privlačenju nove publike na TikToku, gde ćemo se pojaviti za nekoliko nedelja“, kaže Cvejić.
Jelena Tušup, direktorka digitalnog razvoja sa Nova.rs, ne smatra da je tabloid ružna reč, već drugi način predstavljana stvarnosti koji je „people oriented“ (usmereno ka ljudima).
„Nova.rs je evoluirala u jedan kocnept koji ima jak informativni brend gde istražujemo priče. Svakih mesec dana imamo jednu ekskluzivu, vrlo nam je važno da informativni deo bude relevantna autorska istraživačka priča, sa druge strane smo u prilici da ponudimo korisnicima i drugi sadržaj kao što je šou („show“) i sportski“, rekla je ona.
Dodaje da Nova ima „hard njuz“ pristip za informativni program, ali da ima mnogo toga još – lajfstal protal i zabavni portal.
Bojan Cvejić, direktor i glavni urednik portala Danas, kaže da ozbiljan sadržaj može da se spakuje tako da odgovara novim potrebama publike.
„Svaki naslov treba da bude klik bejt, ali to ne mora da bude pogrdan pojam, to je suština novinarstva. Ako naslov nije takav da privlači pažnju, nećemo doći ni do te naše publike, koja neće hteti da pročita našu vest“, kaže.
On smatra da i tabloid i klik bejt imaju pogrdno značenje, jer većina tabloida nije „tabloid“ već šire propagandu.
Sanja Lalević
Jelena Tušup, Nova.rs
FOTO: Nova ekonomija (Dušan Đorđević)
kakva je budućnost štampanih medija?
FOTO: Nova ekonomija, Dušan Đorđević
Robert Čoban, Colour Press Group
Bojan Cvejić, Danas
Biljana Stepanović, Nova ekonomija
Nova ekonomija
Nova ekonomija/Dimitrije Gašić
Nova ekonomija
Nova ekonomija
Nova ekonomija
Sanja Lalević, global Meta Comms & Education Lead, navela je da svi biznisi koji pokušavaju da izvuku najbolje moguće rezultate na platformi FB, posmatraju platformu kao da ona treba da pretpostavi i da im ono što očekuju, a bez adekvatnih ulaza sa njihove strane.
Govoreći o „bustovanju“, Lalević kaže da se naravno uludo troši novac ako nismo definisali koji su to biznis ciljevi koje želimo da postignemo.
„Ukoliko sami nismo shvatili šta želimo da postignemo pozicioniranjem na platformama i da li je to taj čuveni rič (reach), odnosno da dođemo do većeg broja ljudi – hajde da razmislimo što nam je važan taj rič, zašto nam je važno da dođemo da što većeg broja ljudi. Onda ćemo doći do adekvatnog rešenja, da onda zaista kažemo da ovo je dobro investiran novac”, kaže Sanja Lalević.
Prema rečima Vačkova, postoje istraživanja koja kažu da vebsajtovi koji koriste alatke za personallizacju imaju rast kada se radi o vremenu koje publika provodi na sajtu. Sa strane biznisa, personalizacija je dobra za medije, smatra on.
Međutim, treba izbegavati ekstreme u tom smislu, navodi Vačkov i predlaže „hibridni model“ koji je kombinacija personalizacije i ljudskog elementa.
„To znači da neću dozvoliti robotima da odluče šta je na vrhu mog sajta, na prvih šest pozicija, to je urednička odluka i važno je da tako ostane“, kaže.
Da li građani žele da plate vesti?
Veselin Vačkov ističe da u analizi podataka treba obratiti pažnju na tajming objave tokom dana.
„Ljudi imaju vremena da čitaju duge tekstove uglavnom popodne, posle posla,
ako izađete sa dugom analizom ujutru, ljudi tada nemaju vremena“.
Na pitanje koliko su ljudi spremni da plate sadržaj, Robert Čoban je naveo da iskustva u regionu nisu sjajna u pogledu naplate sadržaja od samog građana.
„Medijske kuće koje žele dugoročno da prežive ne treba da računaju na taj izvor prihoda (zaključavanje sadržaja iza pejvola) kao bitan“.
Colour Press Group koju vodi Čoban, finansira događaje i projektno, iz različitih budžetskih sredstava (stranih i domaćih), ali odeljenja marketinga mora isto toliko novca da donese od komercijalnih oglašivača koji neće podržati događaj ako nije kvalitetan. On je rekao da je najčitanije izdanje od preko 100, licencno izdanje Ruski doktor, koje se prodaje kao štampano izdanje.
Sanja Lalević smatra da će uslediti promena načina na koji ljudi konzumiraju sadržaj i da će publika morati da plati sadržaj kao što to radi za striming platforme.
Čoban se slaže da će to biti moguće za zabavni sadržaj, ali za informacije nije siguran.
„Bojim se da će segment zaključavanja vesti, ako do toga dođe, biti poslednji“, rekao je Čoban.
Lalević je na to rekla da će ljudi biti spremni da plate sadržaj koji je vredan da na njega budete pretplaćeni. „U društvu gde vlada propaganda, ne postoji povod da platite vesti“.
Na pitanje kako češke Lidove novine ima toliko pretplatnika, Vačkov je rekao da bi se pre tri godine složio da nema dovoljno ljudi spremnih da plate jer ima mnogo besplatnih informacija koje omogućavaju javni servisi i drugi mediji.
„Uveli smo premijum pretplatu koja ima elemente kluba, dakle ne nudimo samo sadržaj već i neka vrstu prednosti za pretplanike. Morate znati šta čitaoci žele, to nije uopštena vest, ono što će naći svuda. Oni žele informacije sa dodatom vrednošću. Nudimo im obrazovni sadržaj, na primer istorijski sadržaj koji spremaju profesionalci, i ljudi ovo kupuju i u printu i online“.
Jelena Tušup je naglasila značaj regulisanja autorskih prava da bi moglo da se krene u uvođenja pretplate.
„Dok se taj problem ne reši sa stanovišta izdavača koji su kod različitih uređičavčkih i političkih opcija, ne možemo da govorimo o zaključavanju sadržaja koji ćete naći samo kod nas“.
Danasov Klub lojalnosti ponudio je pretplatnicima dnevno pdf izdanje i pdf arhivu od 1997. godine. Ljudi su u anketi rekli da su se učlanili jer veruju u Danas i žele da pomognu, naveo je Cvejić.
Kompleksnije kampanje zasnovane na podacima, veštačka inteligencija sa mašinskim učenjem, automatizacija procesa „serviranja“ reklama predstavljaju neke od trendova koji postaju sveprisutni i obavezni u industriji oglašavanja. Digitalne tehnologije možda deluju komplikovano, ali bez njih ne bi bio moguć dalji razvoj celokupnog advertajzing ekosistema, ocenjeno je na trećem panelu konferencije „Kako upravljati medijima budućnosti“, koja je bila posvećena novim trendovima u medijskom oglašavanju.
Na medijskom tržištu u Srbiji, u periodu od 2019. do 2022. godine, značaj TV oglašavanja opada iako je i dalje dominantan, digitalni marketing beleži najprimetniji rast, radio je konstantan, a budžeti za oglašavanje u print medijima „trpe“ praktično od ekonomske krize 2008. godine.
Izvršna direktora za strategiju i digitalni razvoj Telekoma Srbija Natali Delić navela je da ta kompanija najveći akcenat u oglašavanju stavlja na televiziju, koja je i dalje dominantan medij kada su u pitanju korisnici njihovih usluga.
„Međutim, kao lider u digitalnoj transformaciji, veliku pažnju posvećujemo snažnijem prodoru u digitalni prostor, digitalne platforme, portale i društvene mreže, a putem programatik oglašavanja, mašinskog učenja i veštačke inteligencije. To su tehnologije budućnosti koje nam pomažu da prepoznamo idealnog korisnika naših usluga po njegovim interesovanjima, navikama i potrebama. Zahvaljujući viziji našeg generalnog direktora, Vladimira Lučića, Telekom Srbija je kompanija koja ne razmišlja na tradicionalan način, već neprestano primenjuje inovacije i nove tehnologije u svim segmentima svog poslovanja“, kazala je Delić.
Ona je dodala i da je na taj način Telekom postao „jedna od vodećih, ne samo telekomunikacionih, već i tehnoloških kompanija u Evropi“.
Ukidanje „third-party“ pravaca za prikupljanje podataka korisnika nije sprečilo specijalizovane digitalne agencije da prate efekte svojih kampanja, ali su Meta i Gugl na ovaj način ipak usporili prikupljanje vitalnih podataka, smatra Milan Kovačević, menadžer za Adriatik regiju kompanije Gemius.
„Mali izdavači ne mogu da žive od saradnje s Guglom. Čak i televizije shvataju da njihova konkurencija nisu druge TV stanice, već YouTube… Digitalni giganti raspolažu sa neuporedivo više podataka od oglašivača. Svi izdavači medijskih sadržaja su lokalni, osim ako ne govorimo o šačici najvećih, a lokalni mediji da bi preživeli moraju da potraže lokalne klijente, iz sredine koji dolaze… Mali lokalni mediji mogu i da se ujedine, da na jednom mestu ponude svoj prostor i usluge. Njima je potrebna tehnologija i kontakti“, rekao je Kovačević.
Savremena ekonomska kriza sa stalnim rastom troškova znači manje novca i za advertajzing industriju, a 2022. i 2023. godina će doneti značajne promene za celokupni ekosistem, ocenila je Marija Matić, direktorka za strategije i klijente u Direct Media.
„Tržište Srbije je najkompleksnije, iako deli mnogo osobine sa ostalim tržištima u regionu. Formiranje medijske strategije je složen proces, koji zahteva ekspertski tim i podatke kojim agencije raspolažu. Klijent može sam da rasporedi ili da traži predlog o visini budžeta za kampanju… Što više klijent podataka dostavi agenciji – to će bolju strategiju da dobije. Predlog agencije klijent, naravno, ne mora da prihvati. U današnje vreme je sve više globalnih igrača, koji imaju globalne strategije, koje samo prilagođavaju lokalnim tržištima, ‘cost effectivness’ postaje sve važniji, ali moramo voditi računa i o kvalitetu samih kampanja“, navela je Matić.
Direktorka sektora za digitalne medije pri Euronews, Jasmina Koprivica, smatra da će marketing putem elektronske pošte predstavlja budućnost, da je ovaj kanal komunikacije „pomalo nezasluženo bačen u zapećak“, a da ovaj metod predstavlja i odličan način za prikupljanje podataka o korisnicima.
„Sve važniji trend postaje i ‘brand safety’, više od broja klikova će se posmatrati ko vas čita, koliko vas čita, jer će oglašivač pre želeti da dođe u medij koji mu donosi sigurnost“, dodala je Korpivica.
Digital raste, Gugl i Fejsbuk imaju praktično monopol u Srbiji, ali je i domaći akteri trude da dobrim sadržajem i tehnološkim rešenjima „pariraju“ tehnološkim gigantima.
Istraživanje za 2021. godinu ukazuje da je na digitalno oglašavanje potrošeno 72 miliona evra, što predstavlja impozantnu cifru, i što je još jedan signal eksponencijalnog rasta domaćeg tržišta.
„(Digitalizaciji se) ne treba opirati, svaki medij ili marketinška agencija mora da se pripremi za digitalnu transformaciju. I ovde se odražava značaj ‘brand safety’, situacija u kojoj klijent koji želi da plasira svoju reklamu vaga da li to radi na dobar način, da li će sajt na kom se predstavlja biti kredibilan… Naravno ima slučajeva da ljudi preko tabloidnihm medija postižu veći domet kampanje, ali mi po upitima klijenata ili agencija vidimo sve veći značaj ovog koncepta. Vi kao medij možda nemate sto miliona otvorenih stranica, ali imate publiku koja vama veruje“, kazala je Koprivica.
Jedan od načina na koji mali lokalni mediji mogu da se bore jeste i putem Gugla, kao pretraživača koji nagrađuje originalni sadržaj.
„To jako ide u korist lokalnim medija, oni imaju neverovatan resurs u originalnom sadržaju. Mislim da je na lokalu potrebno puno edukacije, decentralizacije… Problem lokalnih medija je što nemaju razvijenu onlajn prodaju, sektorske ljude koji se bave samo prodajom, a i oni koji imaju cenovnike prikazuju ogroman disparitet u odnosu na nacionalne medije. Prostora za rast malih lokalnih medija itekako ima, mislim da oni mogu da budu zanimljivi i velikim oglašivačima, upravo kroz sistem udruživanja“, dodala je ona.
Konferenciju je organizovala Nova ekonomija, uz podršku Usaid, OEBS, MDIF, EU Delegacije, Nova.rs i Direct Media.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Konferencije Srbija Konferencija
Mesta za treću medijsku konferenciju Nove ekonomije “Inovativne strategije u medijima” su popunjena, a svi koji žele mogu da prate uživo preko Jutjub kanala.[caption id="attachment_158798" align="alignno...
Promene u obrazovanju godinama se u raznim ekspozeima predstavnika vlasti pominju kao strateški cilj, sve je manje kadra koji je nezadovoljan materijalnim položajem, ali autoritet nastavnika iz godine u godi...
Časopis i portal Nova ekonomija organizuje debatu „Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti – kad ćemo preći s reči na dela“, u ponedeljak 28. oktobra, u Aeroklubu.Ova debata se organizuje u okviru inci...
Trećina gradova u Srbiji i dalje nema merače kvaliteta vazduha u realnom vremenu, a u svim samoupravama sa preko 50.000 stanovnika postoji prekoračenje zagađanja vazduha. Prema zvaničnim izveštajima, 85,6 od...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
