Najviše investicija dolazi iz EU, prekid saradnje sa Srbijom malo verovatan

Srbija svoju skoro celokupnu trgovinu obavlja sa Evropskom unijom, odakle dolazi i većina stranih investicija, pa drugu adekvatnu alternativu za poslovnu saradnju nema. Iako će se iz Evropske unije čuti puno pretnji ili neobavezujućih rezolucija Evropskog parlamenta, prekid investicija i političke saradnje sa Srbijom je malo verovatan, ocenjeno je na panelu „Evropa se vraća kući, da li je to prilika za Srbiju“.

„Svaka kompanija voli predvidljvo poslovno okruženje i političku stabilnost, to je nešto što očekuju“, rekao je izvršni direktor Saveta stranih investitora Aleksandar Ljubić.

On je dodao i da će poremećaji na tržištu koje su izazvali pandemija koronavirusa i rat u Ukrajini „sigurno ostaviti trag na poslovanje kompanija ne samo u Srbiji, već i u Evropi“.

Ljubić navodi da je važno znati da Srbija skoro svu svoju poslovnu trgovinu obavlja sa Evropskom unijom i da velika većina investicija dolazi iz Evropske unije.

„Vi nemate drugi put, drugu alternativu, poslovanje sa EU i dalji proces približavanja EU je prekopotreban zemlji radi očuvanja i stabilnosti svih tih investicija“, rekao je Ljubić.

On je kazao i da „biznis uvek prati biznis“, a da kompanije to čine „do momenta kada nisu prinuđene da prate politiku“.

„Suštinski je bitno da je Srbija isključivo evropsko orijenisana zemlja, nalazi se u Evropi, buduća je članica EU i ne postoji druga alternativa“, rekao je Ljubić.

Helena Ivanov,  istraživačica u „The Henry Jackson Society“ smatra da trenutno nema rizika da kompanije koje su iz EU odu iz Srbije ili da odustanu od ulaganja, jer je EU svesna da se globalna geoplitička situacija promenila.

Njena procena je da, iako Srbija sve češće čuje pretnje i zaključke iz mnoštva neobavezujućih rezolucija Evropskog parlamenta, prekid svih stranih investicija i političke saradnje je „malo verovatan“.

„Evropa je svesna da bi prekid investiranja u Srbiji podrazumevao dalje okretanje Srbije od Evrope, [u korist] Rusije i Kine, što bi geostateški bilo problematično, jer se Srbija nalazi u Evropi. Uticaj srpske politike se može preliti na druge zemlje Zapadnog Balkana, pa je u političkom interesu EU da Srbija ostane na evropskom putu“, rekla je ona.

Ona je navela i da je njihovo istraživanje pokazalo da je javno mnjenje u Srbiji veoma opredeljeno za Rusiju, i da Vlada Srbije nema „nikakav mandat, kada je u pitanju narod, da uvede sankcije Rusiji“, pošto bi takva odluka bi bila ekstremno nepopularna.

Na pitanje „da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji?“ 78,8 odsto građana kaže „apsolutno ne“, a 9,2 odsto da „ne zna“, podatak je iz istraživanja.

„Kada smo pitali ljude na koga treba Srbija da se osloni kada se radi o spoljnoj politici, 54,1 odsto kaže na Rusiju, 22,6 odsto na EU, a 1,2 procenata na SAD. Javno mnjenje u zemlji se dramatično okrenulo od Evropske unije, a ka Rusiji, a veliki porast podrške se vidi ka Kini“, rekla je Ivanov.

Srbiju, prema njenim rečima, mora da se uhvati u koštac sa načinom medijskog izveštavanja o ratu u Ukrajni, odnosno „kako i na koji način predstavlja Evropsku uniju i evropske političare s jedne, a kineske i ruske političare sa druge strane“.

Ona je, takođe, naglasila i da je jako važno da EU promeni pristup kako se generalno ponaša prema Srbiji.

„Mi smo preporučili da bi Evropska unija mogla da ima direktniji način komunikacije sa građanima, da bi bilo potrebno da se određeni finansijski podsticaji daju direktno građanima, a ne državi koja može da ih koristi na ovaj ili onaj način“, rekla je ona.

Predrag Bjelić

Pogledaj galeriju

Helena Ivanov

Pogledaj galeriju

Nebojša Bjelotomić

Pogledaj galeriju

Aleksandar Ljubić

Pogledaj galeriju

Nemanje Šormaz

Pogledaj galeriju

Direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ Nebojša Bjelotomić rekao je da se u IT sektoru u Srbiji stvorila kritična masa ljudi, da se približava brojki od 100.000 ljudi u IT-u, od čega je 50.000 programera.

„U nekim neformalnim ciframa pričamo o sedam, osam hiljada ljudi koji godišnju uđu u IT, u poslednjih četiri, pet godina“, rekao je on.

Bjelotomić navodi da se radi na tome da, pored industrije koja je samo namenjena ljudima koji imaju IT obrazovanje, u IT uključe i ljudi koji imaju neka domenska znanja.

„Ako pričamo o softverskim rešenjima vezanim za farmaciju i zdravstvo, onda to ne može samo programer da uradi, već je potreban neko ko ima domensko znanje iz tih oblasti“, rekao je Bjelotomić. 

Bjelotomić je rekao da su iz Rusije došli „izuzetni ljudi u smislu (programerskog) senioriteta i znanja“, ali da su u pitanju ljudi koji su došli sa svojim poslovima, koji su se samo  preselili i nastavili da rade.

„Nisu uticali na tržište rada kod nas, sa te strane da su privlačili radnu snagu. Ne vidi se ta investicija, čak su svoje laptopove doneli. Sem nekog lizinga za prostor koji su uzeli u Srbiji, na drugi način ih ne vidite. Ono što se vidi je ulazak novca za njihove plate, koji nije mali. Uglavnom su došli seniori sa velikim iskustvom i znanjem, i verujem da imaju jako dobra primanja. Taj novac koji ulazi za njihove plate je značajan, taj novac se troši ovde“, rekao je on.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Direktor CEVES-a Nemanja Šormaz, govoreći o poslovnom okruženju u Srbiji, kaže da Srbija ima, ne dva, nego više poslovnih okruženja, od kojih je jedno za  strane kompanije, drugo za javna preduzeća, a treće poslovno okruženje je za mala i srednja preduzeća u Srbiji.

„Strane direktne investicije imaju povoljno poslovno okruženje, to se vidi prema podacima, vidite da SDI devet godina kontinuirano rastu do 2022. kada su bile rekordne, sa izuzetkom korone“, rekao je Šormaz.

Govoreći o subvencijama koje strane kompanije dobijaju, a koje ljudi doživljavaju kao ogromne, Šormaz navodi da tim kompanijama subvencije nisu bitne samo da bi im smanjile troškove. On kaže da postoje kompanije koje dobiju subvenciju od milion evra, a na godišnjem nivou izvezu desetine i stotine  miliona evra.

„Oni (kompanije) kažu da im je to (subvencija) bitno kao garancija države da će biti ozbiljan i pouzdan partner, što je  cena koju plaćate za nedovoljno razvijeno poslovno okruženje i vladavinu prava, cena koju ne biste morali da plaćate da je to razvijenije“, rekao je Šormaz.

Sa druge strane, Šormaz kaže da mala i srednja preduzeća posluju u potpuno drugačijem okruženju, daleko manje povoljnom, i oni su ti koji moraju da se suočavaju sa različitim groteskama i lavirintima srpske administarcije.

„Oni ne uživaju sve te beneficije, često su onemogućeni da se čak takmiče po nekim fer uslovima na tržištu, na tržištu rada, da imaju pristup najboljim đacima u školama i studentima“, rekao je on.

Ove godine će, prema njegovim rečima,  iznos subvecnija dostići negde oko 200 miliona evra koji će otići ka stranim kompanijama.

Sa druge strane, država opredeljuje nekih 30-40 miliona evra za domaću privredu, ali je posmatra kao jednu amorfnu masu, nudi im jedan instrument koji je poprilično rasitnjen, pa 1.000 kompanija aplicira i dobije, rekao je Šormaz.

Država, kako kaže, treba da, s obzirom da je pokazala da može da stvori povoljno poslovno okruženje, isto to omogući svojim kompanijama.

On je na panelu naveo i da Srbija i dalje investicije dovlači na ad hoc osnovi, nema plan razvoja, nema ni plan investicija, ni definisane razvojne prioritete i ciljeve – nema predvidivost šta zaista planira i na koji način.

Profesor Ekonomskog fakzlteta Predrag Bjelić je rekao da Srbija najviše trgovinski sarađuje sa Evropskom unijom, i da odatle dolazi najviše investicija, iako se i kineske investicije značajno uvećavaju.

„Kada gledamo dugoročno, privreda je razvijena kada je domaći kapital motor, a strani je neka dopuna“, rekao je on.

Govoreći o nearshoring-u (procesu prenošenja poslova u zemlje iz okruženja), Bjelić navodi da je on izazvan globalnim promenama i da je to počelo pre par godina kada je SAD prvo uvela sankcije Kini, pa čak i Evropskoj uniji i Kanadi.

„Mislim da je tu nastala globalna pukotina koja je samo proširena dešavanjima kao što je pandemija i rat u Ukrajini“, rekao je Bjelić.

On je naveo i da vreme jeftine radne snage, čak i jeftinih  resursa, prolazi.

„Do sada smo imali taj globalni obrazac, u Kini je najjeftinija snaga pa tamo idu investicije, u Zambiji je najjeftniji bakar pa tamo idu investicije. Sada se te investicije vraćaju i njih mora da stimuliše nešto drugo“, rekao je on.

Panel je organizovala Business Info Group, izdavač Nove ekonomije, uz podršku National Endowment for Democracy.