Srbija je za kazne i penale u poslednjoj deceniji dala milijardu evra. Zašto Srbija gubi arbitraže? Srbija privredne arbitraže gubi zbog loše ugovorenih poslova sa stranim investitorima iza čega često stoji nestručnost i neznanje, a nekada i korupcija. Arbitražni sporovi gube se i zbog loše postavljanog slučaja u konkretnim sporovima.
Da bi doneli informisane odluke, biračima su potrebne tačne informacije i jednaki uslovi za medije. Na sadašnjoj društvenoj sceni Srbije, koja je duboko polarizovana i podeljena, novinari ne smeju da doprinose "kopanju rovova" koji su političari i ostali moćnici napravili između delova zajednice.
Kada građani ukazuju institucijama na postojanje ekoloških problema, obično svoje žalbe šalju nenadležnim telima, što često otežava njihovo rešavanje, kažu učesnici panela Otvoreni podaci za građanski aktivizam u ekologiji.
Onlajn mediji koji su u stalnoj poteri za "klikovima" ubrzano gube svoj identitet, počinju da liče jedna na drugi, a taj proces je pogoršan zbog toga što se prilagođavaju društvenim mrežama umesto da neguju ...
Da li su maske nove plastične kese? Količina infektivnog otpada povećala se za 30 do 40 odsto tokom perioda zdravstvene krize izazvane koronavirusom, a povećanju je doprinelo i kućno lečenje, smatraju stručn...
Državna pomoć se u Srbiji intenzivno koristi, tokom 2019. godine je dostigla iznos od 940 miliona evra, ili dva odsto bruto domaćeg proizvoda, zbog čega je važno ceo proces učiniti transparentnijim.Pored...
O javnim preduzećima ne treba diskutovati samo na temu finansijskih performansi, dobiti ili subvencija, već pažnju treba obratiti da li ispunjavaju svoju osnovnu funkciju.Legitimno je da JP posluje sa gu...
Konferencije Srbija konferencije
kažu učesnici panela Kako mladi da se osamostale?, koji su organizovali Nova ekonomija i Fondaciha Fridrih Ebart.Duže od 2,5 god mladu traže posao, imaće manje radnog iskustva. Generacija sa ozbiljnim ožiljcima na zaradama, plate će im biti manje neko pre pandemije.Branka Anđelković, Centar za istraživanje javnih politikaKriza 2008 i pandemija ne mogu da s eporede, Prvi i Drugi sv rat, revolucije, ovo vreme onda može da se poredi sa tim. Kovid vidljivi i nevid član porodice, posledice su još nesagledive. 2020. osnovna godina, base line, u odnosu na nju ćemo gledati sve promene koje će se desiti. Kovid će uticati na sve.Zapošlj mlade na uštrb onih koji imaju preko 50 godina, onda je pitanje veliko pravičnosti politike. Ljudi često ne znaju šta znači ugovor, niti razumeju šta znače poresle olakšice, mlađa populacija nema pojam gde je, ali i roditelji se ne snalaze. Danas je najlakše otići iz neke zemlje, preko inteneta mkladi vide gde se šta traži.Na sve to utiče i digitalizacija, rad preko platformi, trendovi zahtevaju brzi odgovor, poslodavci svesni tih trendova odliva radne snage. Sve zavisi od toga u kojoj ste industriji, nemamo brzog odgovora koji se traži. Rad preko platformi nameće nova pravila.Mora da post poreksa administracija koja će pratiti sve ideje om olakšicma, koje se sprovode u praksi. Strategija za mlade dobra, ali pisana za neko drugo vreme, pandemija je presekla njenu primenu, treba je izmeniti i dodati nedostaje, razumevanje globalnog tržišta, mi ćemo neke psolove gubiti, a neke ćemo dobijati.Naciona služb za zapošlj nikada nije imala srredstva za neke aktivne mere, treba raditi na promeni na veštinama. Strategija je nastavak strategije obrazovanja, te dve stvari su uvezane, to je kao leva i desna ruka. Strategija treba da izbacije kadrove koji odgovaraju ovom novom vremenu.Marko Perić, Savez samostalnih sindikata Beograda SSSBPandemija mladima zaust mog da se zaposle u uslugama sektoru se to dosta primetilo. Ova kriza posebno kritična. To se oseti kada se oseti potreba u pandemiji za zdravstvenim radnicima. Ovo će zahvatiti mali broj mladih u IT sektoru. Trend u drž politikama koje treba da izađu u susret mladima, ali su polovično osmišljene.Prekarizacija rada projekat Moja prva platta samo ih dodatno gura u nestabilnost i pokazuje im kako će na tržištu biti tretirani kao jeftina radna snaga. Da li može da se živi od branja malina?To zavisi od poznav radnih prava, od toga zavisi, da li su potpisali i razumeli ugovor koji su potpisali. Proširuje se i komplikuje Nacrt zakona o sezonskim radovima, pa je preimenovan, komplikovanije ime je dobio. Tu pokušavaju da dodatno kroz komplikacije dodatno fleksibiluju tržište rada, kako bi se radilo bez radnih prava. Uvek može gore od onoga što je sada, trudimos e da aedukujemo mlade koji izlaze na tržište rada.Lakše zapošljavanje, onda će biti lakše zapravo poslodavcu, motiv da se dodatno uposle strani radnici, pogotovu na građevini, sve više ih dolazi iz Indije, turske, sve više ih je na gradilištima Beograda, sve ide ka tome da se uprosti zapošljavanje tih radnika, a ne maldih u kriznim momentima pandemije.Dajna Marinković iz Centra za omladinski rad u Novom Sadu smatra da će se stvari funkcionisati kao, pa samim tim i u vezi sa osamostaljivanjem mladih ljudi. Kaže da oni često imaju problem sa preopterećenošću informacijama koje su u vezi sa pandemijom, pa su izgleda odlučili da sve to ignorišu.Marinkovićeva podseća da su mladi ljudi najpre bili oduševljeni državnim programom "Moja prva plata", čiji je cilj bio da se podstakne njihovo zapošljavanje. Međutim, navodi primere nekih koji su se žalili jer su posodavci tražili da im se vrati deo isplaćene zarade, jer nisu ispunili neka njihova očekivanja..Mladi su često izloženi takozvanim prekarnim uslovima rada, gde ne mogu da ostvare svoja osnovna prava. Programi koji su osmišljeni, nemaju pravo dejstvo. U vezi sa najavljenim poreskim olakšicama za mlade, ona primećuje da mladima to zapravo uopšte nije jasno.Sa druge strane programi Nacionalne službe za zapošljavanje do njih ne dolaze, a veliki broj njih ne razume ni najosnovnija prava koja se tiču radnog odnosa.Situacija je naravno čudna, jer u Srbiji postoje brojni mediji i televizije koji o tome mogu da ih informišu na pravi način. Međutim, to ipak ne čine.Centra za omladinski rad u Novom Sadu kaže da je među poslovima koji mladi ljudi obavljaju u Vojvodini najpopularniji rad u kafićima. Međutim, mnogi od njih katkad odlaze na jug zemlje, gde sezonski rade na branju malina ili lubenica. Kada rade takve poslove, čak i ako su potpisali nekakav ugovor, pitanje je da li im je zaista jasno šta u njemu piše.U IT industriji nema dovoljno radne snage, u pitanju je začarani krug, gorući je to problem za Novi Sad, nema dovoljno kvalifikovanih mladih za IT, za to moraju da se plate kirsevi, za njihovu obuku.Veliki broj mladih mere koje se donose neće dostići, recimo minimalac za stažiranje nakon završene srednje škole. Kaže da s eopet vraćamo na razumevanje svega toga, kao i na obaveštenost o tome. Drugo pitanje je da li mlada osoba može da se osamostali sa minimalcem, to je veoma upitno, moraju da žive sa cimerima. Istraž o mladima koji se ne školuju niti traže posao.Predstavnik Krovne organizacije mladih Srbije (KONS), Marko Stanković kaže da pandemijski period nije toliko prijatan za mlade ljude, ali smatra da će se mladi lakše i brže snaći nakon promena koje je natržištu rada donela pandemija korona virusa.Period ne rtako prijatan, mladi će se lakše i brže snaći nakon promena zbog korone, ipak će kada se sve završi biti normalnije. Obratiti šažnju na mentalnos tanje zdravlje mladih.Mladi se lako zapošljavaju u IT industriji, ako su za to kvalifikovani, ali je problem da do radnog mesta dođu oni koji su studirali dršštvene nauke. Oni se obrazuju za jednu oblast, pa se kasnije prekvalifikuju za ona zanimanja koaj se traže na tržištu."Fenomen da uvek ima mesta za mlade jeste tačan, ukoliko nemaju zahteve za neka posebna primanja i ukoliko uzmu da rade nešto za šta se nisu školovali", ocenjuje prestavnik KONS-a.Mladi ljudi u Srbiji međutim uglavnom ne poznaju svoja radna prava, pa su im nepoznate i privilegije koje mogu da imaju za neko radno mesto, nekada ne znaju ni šta znači zdravstveno osiuguranje.KONS je prema njegovim rečima ukazao i na potrebu da se mladim ljudima olakša dolazak do stana. Kaže da bi prema tom predlogu lokalne samouprave mladima mogle da ponude stanove po povoljnijim uslovima, što bim im donelo neku vrstu sigurnosti.Stamb polit lok samoupra da po povlaš ceni ponude mladima dom, sigurnost, i slično. To su predložili. Primeri iiz susednih zemalja, prva nit su subvencije, prilika da se prave neprofitna gradnja namenjena mladima.
Konferencije Srbija energetika
Na panelu "Treba li Srbiji rudnik litijuma" koji je u saradnji sa Heinrich Boell Fondacijom organizovala Nova ekonomija predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike ocenili su da će se o eksploataciji litijuma u dolini Jadara najverovatnije organizovati referendum. Sa druge strane, deo stručne javnosti smatra da od tog projekta treba odustati ili ga odložiti."Ne može ono što je ispod zemlje da bude vrenije od onog što je iznad nje. Poljoprivreda i stanovništvo je važnije od toga. Realizaciju Projekta Jadar trebalo bi odložiti ili od njega odustati", kaže redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka Vladimir Stevanović.On smatra da je dobro što u društvu ima dijaloga o takvim temama, ali primećuje da su oni "retki ili zakasneli", a Projekat Jadar netransparentan. Dodao je da su istraživanja litijuma u dolini Jadra počela mnogo ranije, a ne pre četiri godine, kako tvrde predstavnici nadležnog ministarstva."Rudna jalovišta će ostati trajno. Problem je i voda, ali ne njeno prečišćavanje. Kako ćemo se nositi sa atmosferskim vodama? Da li će ta jalovišta da popuste pod pritiskom vode, kao što je bilo sa jalovištem u Stolicama", kaže Stevanović.On je dodao da bi izgradnjom rudnika bilo ugroženo vodosnabdevanje Mačve, kao i da je naš odnos prema životnoj sredini "katastrofalan". "Nemamo sređenu životnu sredinu, da smo o njoj vodili računa, onda bi i Rio Tinto vodio računa o tome. Mora se gledati u budućnost, sad su aktuelne litijumske baterije, šta će biti za 30 godina, ako se vozila budu kretala na vodonik", dodaje Stevanović.Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstava Jovanka Atanacković, rekla je kako smatra da nije poljuljano povrenje u državu, jer država razgovara sa svima i pozvala je sve zainteresovane strane da uđu u dijalog o rudniku litijuma.Ona je ocenila da se u Srbiji najvarovatnije organizovati referendum u vezi sa eksploatacijom litijuma. Ako građani o tome pozitivno odluče, Srbija kako kaže ne bi trebalo samo da izvozi litijum, već treba da ga koristi i u proizvodnji"Smatramo da u trenutnu energetsku tranziciju, treba da vidimo kao šansu za naš narod i državu da poastanemo lider u regionu, koristeći sve principe koji danas važe u ekologiji", naglašava Atanacković.Ona je ukazala na činjenicu da ljudi često koriste energiju do koje se došlo devastacijom životne sredine, a da se u isto vreme bave ekologijom, pa zbog togma mnogi predstavljaju "licemere"."Ne treba nam rudnik litijuma, a sa prihvatljivim narušavanjem životne sredine slažem se u slučajevima kada za to postoji jasan javni interes", kaže Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta.Dodaje i da je protiv rudnika litijuma, jer je Srbija ratifikolvala konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, biodiverzitetu i degradaciji zemljišta: "Obavezali se da ne povećavamo učešće degradiranih površina", naglašava Ristić.Ristić smatra da će planiranim rudnikom i postrojenjem za preradu rude jadarit biti uništeno 533 hektara zemljiša, od čega je oko 240 hektara šume na slivu potoka Štavice. To zemljište je prema njegovim rečima već kontaminirano, jer su poplave provalile deponiju nekadašnjeg rudnika.Ristić je ocenio da Srbija može da bude uspešna u poljoprivrednom inženjerstvu, proizvodnji softvera i nameštaja, ne samo u oblasti rudarstva. Rekao ima veliko poverenje u državu, ali da mali stepen poverenja u ministarstvo rudarstva, koje se ponaša i protežira rudarstvo koje samo po sebi treba da bude cilj."To se naziva esnafski autizam, oni olako dele dozvole za istraživanje litijuma u Srbiji. Niko ne treba da se čudi ako dođe do velike provale narodnog nezadovoljstva", dodaje Ristić.U vezi sa tim pitanjem sa njim se nije složio pomoćnim ministarke rudarstva Dejan Milijanović, koji je rekao kako veruje u mogućnost održivog rudarstva koje neće ostaviti velike posledice na životnu sredinuRistić je naglasio da država treba da naručuje studije uticaja na životnu sredinu, a ne kompanije, poput Rio Tinta. Dodao je da kompanije kada sprovode neki projekat za to nisu krive.Projekat Jadar se mesecima nalazi pred javnošću i o njemu treba voditi dijalog na nauč zasnov činjenicama, kaže Vesna Prodanović, direktorka kompanije Rio Sava Exploration (istraživačka firma kompanije Rio Tinto).Ona kaže da se nadležno ministarstvo toj kompaniji nedavno obratilo sa pitanjima koje su o Projektu Jadar nedavno uputili predstavnici SANU i naglasila da će odgovori na njih biti dostupni u narednih nekoliko dana.Naglašava da će se moderan rudarsko-industrijski kompleks u dolini Jadra nalaziti nalaziti na manje od 400 hektara, kao i da neće ugroziti poljoprivredu.Podsetila je da je deo zemljišta u tom području već kontaminiran drugim rudarskim projektima, kao i da je jadarit nađen samo u ovom delu sveta. Studija uticaja budućeg rudnika na životnu sredinu, prema rečima Prodanovićeve trenutno u fazi pripreme, a kada s eona završi biće poznmati i uticaji Projekta Jadar na okolinu. Međutim, dodaje da će ti rizici biti svedeni na najmanju meru.Dodala je da u Srbiji već postoji 50 postrojenja koja su opasnija od postrojenja koje je planirano u dolini Jadra. Smatra i da Projekat Jadar može da napravi pozitivan iskorak u toj oblasti. Predstavnica Rio Tinta je demantovala da je kompanija Rio Sava Exploration osnovana sa 500 evra i ocenila je da su stavljeni u kontekst trenutnih predizbornih političkih aktivnosti, u kojima ne žele da učestvuju. Prodanović je pozvala pravne timove nevladinih organizacija koje se protive izgradnji rudnika da rade zajedno sa pravnim timom Rio Tinta."Bavili smo se Rio Tintom i njegovim tokovima novca od 2004. godine, kasnije su nas pozvali ljudi iz sela gde je rudnik planiran, koji su rekli da im rudnik ne treba i da žele da se bave poljoprivredom", kaže Miroslav Mijatović iz Podrinjskog anti korupcijskog tim (PAKT), sa sedištem u Loznici.On naglašava da je ta kompanija ranije često kršila i Arhusku konvenciju o zaštit prava javnosti na životnu sredinu i dodaje da su informacije o njenim investicijama često neprecizne.Mijatović je izjavio da je Rio Tinto u Srbiji prekršio član 7. Zakona o rudarstvu, član o planiranju i izgradnji, upravljanju otpadom, zakon o zaštiti prirode, zakon o putevima, zakon o poljoprivrednom zemljištu, šumama, kao i zakon o državnom katastru.Naglasio je da je PAKT podatke o tome uputio nadležnim sudovima, čije se odluke trenutno iščekuju. Kaže da komuniciraju sa Rio Tintom od 2019. godine, kao i da su od kompanije često dobijali vrlo šture informacije o njenom projektu.Mijatović je rekao da nije tačno da je Loznica među gradovima sa najvećim odlivom stanovništva i dodao da se rudnici litijuma u svetu nalaze u napuštenim područjima, dok u okolini Loznice Rio Tinto želi da napravi rudnik u plavnom području.Profesor Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu ocenio je da projekat eksploatacije litijuma prevazilazi Srbiju kao državu, jer se tiče autmobilske industrije, kao i drugih velikih industrija koje sebi ne dozvoljavaju da prave promašaje u planiranju.Rekao je i da je Rio Tinto u svojoj dugoj istriji imao mnogo promašaja, kao i da je to logično imajući u vodu samu veličinu kompanije. Jovović je dodao da je u ovom trenutku teško dati procenu uticaja budućeg projekta na životnu sredinu, koju radi njegov fakultet, zajedno sa drugim institucijama.Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Petar Đukić smatra da je u pitanju i održivost projekta kompanije Rio Tinto. Ukazuje da treba razmotriti koji su ciljevi za bolji život budućih generacija:"Srbija je kao i mnoge zemlje u svetu puna napuštenih rudnika, sa izbušenim devastiranim sredinama. Sa takvim rudarstvom konačno treba završiti", smatra Đukić.On je rekao i da su u Srbiji pogažene institucije, kao i da su referendumi prolazili onako kako je želela vlast koja ih je organizovala. "Nameće se institucija opšte građanske neposlušnosti, mi smo duboko podeljeno društvo", dodaje Đukić.Đukić je podsetio da je Lazarevac do 1991. godine dobilao rudnu rentu kako bi se kao područje oporavljao od rudarenja uglja. Međutim, ti fondovi su propali jer je novac trošen za neke druge namene u okviru gradske uprave Beograda kojoj to mesto administrativno pripada.Moderator panela bio je Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji je takođe primetio da je poljuljano poverenje građana u državu.
Konferencije Srbija konferencije
tri nedelje pred završno zvono VIoleta ALfeldi sada je dobro nakon šoka koji je doneo , prvo sretanje sa školom i nastavnicima, nisu ni imali neka druga iskustva.Uplašeni pre svega za život za zdravlje i problem za planiranje, a sada, što se učitelja tiče snašli.Rad u dve smene, premda zahtevan, doneo dobre rezultateodlično smo prošli kako smo mogli da prođemo./////////////////Smiljana istraživanje o perspektivom aktera u školstvu.nešto nam je nedostajal, profesorima, učenicima, sve završite ali nešto nedostaje.ISto to se desilo i roditeljima, stručnim saradnicimasubjektivne osećaje i percepciju, svima nedostajala interakcijanastavnci su se osećali nesigurno, podrška im falila, ustalilo se, ali nedostajanje jeste suština nastave, povratne informacije, kada vas gledam uživo i klimateglavom, vi mene podstičeterezličiti podaci zavisno od uspeha učenikamnogo su kritičniji učenici sa odličnim uspehom, očekivali više, želeli višenepravedna, mnogo prepisivanja,////////////////////Vesnada kapetana nema broda neminovni gubici, nažalost kolege nisu sve prošle, značajne gubitkenedovoljna podrška ministarstva prosvetetroškovi su bili jako veliki, kada pričamo o fin strani, ne mali broj podizao kredite da bi kupovali rač, ali to verovatno niej uticalo samo na njih, i roditelje, stoje u redu za računar, onda dolazi roditelj koji je takodje roditelj.iz te cele frustracije, mi ne izlazimo mnogo pametniji, to se videlo u sep 2020, trebalo je prethodno polugodište oiskoristiti da bi se naučili, pomerili neke granice i da udjemo osnaženiSindikat u avgustu poslali dopis sa udruženjem Koraci, psiholozi i pedagozi, predložili čiotav niz mera kako bi moogli da izadju na najbolji mogući način, da nekako u svoju korist okrenemo.sagorevanje na poslu, borba sa osećanjem besmisla kosi prosvetne radnike, da nikad nije dovoproblem sa nedostatkom opreme, naročito kod osetljivih grupa///////////////Gordanai kod dece se pojavila otpor, guljenje radnih navika, pto je unelo dosta nemira u porodice nije dostupno za svu decu, moramo da priznamo da bi znali šta treba da radimo.svakog dana//////////////////////////////////Violeta deca neuporedivo bolje snašla, problem sa količinom informacija koja su deca morala sama da prerade, tehnički deo je i sa rdoiteljima dobro funkcionisao////////////vesnatrebalo da se uradi pre mnogo vremena, ne za sutra ili sledeću školskoj godiniprosek na nivou Srbije, minus predznak van BeogradaRačunajte da imate u osnovnom 750-800k minimum 10 odsto nisu imali pristup nastavi na odgovarajući načintrajne posledice nedostatka obrazovanja. Svako dete sa okrnjenim obrazovanjem, li neka deca će odustati, vezati za modele koji vam garantuju prekarni radizgubili barem trećinu godine, ako 1,500 evra , 750 evra po učeniku bačeno600 miliona evra izgubili da se može meriti u novcu, ali od novca je strašnije motivacijakako da mu objasnite da ne prepisuje, kada imate visoko kotiranog političara, koji ima plagijat u doktoraku.deca pitaju za pesnike, a najbolji đaci će raditi poslove na privremenim ugovorimane mogu sami nastavnici, ne mogu sami roditelji, potreban društveni dogovorciljevi sa vlastima se ne podudaraju/////////////////////smiljanada se okreću prepisivanju predmeta koji ih ne interesujujaz između beograda i ostatka srbije je postojaonema nacionalnih testiranja, zapravo nemamo podatke ni pre pandemije,i da onda vidimo da li je kvalitet opao, koliko, u čemuji dalje imamo međunarodno merenje rezultatarazlika postoji 50 godina unazad u postignuću, ali dramatično kada se uporedi s regioom, najviša u Srbiji i Severnoj MakedonijiDrugi podatak, postignuće utiču različiti faktoriprethodni TIMS ciklusa se duplirao 31, odsto na socioekonomskog statusa sa 17 na 31, a cilj obrazovanja je da bude što pravedniji i da svi imaju jednaku mogućnostpre pandemije, a drastični su, a sada se nastava na daljinu itekako utiče socioekonomski statuspilotiranje državne mature rezutati jako loši, kada smo pitali učenike zašto, za neke zadatke su rekli da su slušali preko rts-a, da ih ne računaju //////////treća, identični odgovori da njih niko ništa nije pitaođačke parlamenit i roditeljski savetaod dece najbolje odgpovroe, znaju šta se dešava i šta žele, uvek navode ada bi voleli da ih više pitaju, imaju inicijativeprimera radi, deca žele da mogu nekom da postave pitanje, nedostaje vremena, predloge da svaka škola ostavljaju pitanje i predloge, koja bi se onda na nekom nivou razmatrala.///////////////////istraživanja ličnim poznancima i postojećim mrežama dobri rezultati isključivo zbog entuzijazna nastavnika i direktoranastava na daljinu je kada želite 1 na 1, neku dodatnu podršku, ne za grupnu/////////////treći da li će ministarstvo ikada da kaže da ne može da reši pa da //////////posle godinu ipo dana i dalje ima nastavnika bez računara, videćete u raznim sredima razni modaliteti, ali najveća zaprepušteni sami sebi, plan i program ne prate realnost, kako se ko snađe, uinute su eventualno dodatne zarade////više prosečne ocene na kraju godine nego što je uobičajeno.srbija u odnosu na region i Evropu imala veliki dan školskim danaomkako se popunjava rupa?da digitalni resursi , ali nedostajeinterackija interakcija interakcija pojačati individualno////////////dopunsko dodatnu u elektronskom, komunikacija sa roditeljima preko digitalnih platformi,
Dodatne američke investitore bi u Srbiju privukli isti uslovi koje zahtevaju i domaći privrednici: pravna država i jednostavniji propisi. Obim ulaganja američkih firmi je do sada dostigao četiri milijarde dolara, kada se uračunaju i prilivi iz njihovih evropskih sedišta, ali može da bude još veći, ocenjeno je na panelu "Kako podstaći američke investicije u Srbiji?"Šef ekonomskog odeljenja u Ambasadi SAD u Beogradu Beron Lobstajn navodi navodi da je Amerika u prethodnih 20 godina korenito promenila svoj odnos prema Srbiji, da je prethodni cilj saradnje bio stabilizacija i ekonomski oporavak, a da se sada aktivno radi na pospešivanju investicione klime.Prema njegovim rečima, stvaran obim investicija SAD u Srbiji je znatno veći od 600 miliona dolara, koliko beleži zvanična statistika."AmCham će vam reći da (američke kompanije) ulažu kroz svoje evropske podružnice, pa mi koristimo cifru od približno četiri milijarde. Te investicije zapošljavaju 20.000 građana u Srbiji. Ta saradnja ohrabruje, ali ona može da bude znatno veća", ocenio je Lobstajn.On je dodao da američki investitori Srbiju prepoznali kao tržište koje ubrzano sazreva, a da naša zemlja sada i ostatku sveta treba da pokaže isto. SAD su dosadašnjim donacijama najviše podržavali izgradnju institucija i demokratizacijuu Srbiji, više tamošnjih državnih agencija i dalje sarađuju sa širokim spektrom institucija."Primera radi, USAID sarađuje sa lokalnim vlastima, kako bi (sredine van Beograda) povećali svoje kapacitete za privlačenje investicija, jer se i gradovi unutar Srbije takmiče, slično kao što se države nadmeću... Opštine bi takvim investicijama zadržale desetine hiljada radnih mesta"; kazao je Lobstajn.On je naveo i da se poslovni ljudi iz Srbije, naročito na lokalu, ponekad i "plaše sopstvenog upeha", zbog čega se pravna država mora i dalje graditi.Svim ljudima trebaju da dobiju priliku za uspeh. I nama u ambasadi se ljudi ponekad žale da često, kada kreiraju uspešan biznis, često privlače pogrešnu vrstu pažnje", kazao je diplomatski predstavnik.Zoran Petrović, predsednik UO AmCham Srbija, navodi da se američke kompanije nisu ograničile na prvobitne investicije, već da su one konstantno reinvestirale u svoje poslovanje. Prvo su to bile proizvodne kompanije, poput Ball korporacije i Filip Morisa, ali je težište saradnje u proteklih par godina najvidljivije u IT sektoru."Blekrok je kupio eFront, koji je imao svoj proizvod, razna srednja preduzeća koje se bave poslovnim procesima su prisutna godinama, najveća kompanija za igrice Epic games je takođe imala veliku akviziciju. Američke kompanije u Srbiju dolaze i zbog kvalitetne radne snage, koje je doduše sve manje", kazao je Petrović.Taj problem prepoznaje sve više kompanija, ali nije jedini. Kao jednu od glavnih prepreka produbljavanju saradnje je i Zakon o deviznom poslovanju, čiji delovi korene vuku iz komunističke Jugoslavije, zbog kojih kompanije sa američkim kapitalom često posao, makar na papiru, izmeštaju soje poslovanje."Zakon je formulisan da zabranjuje sve što nije regulisano, a prati ga i oko 40 podzakonskih akata. Firme da bi (poštovale sve njegove odredbe) moraju da zapošljavaju radnu snagu koja će samo baviti transakcijama, a ni otvaranje računa u inostranstvu nije jednostavnoNedavno istraživanje kompanije Infostud pokazuje da mladi i dalje svoju perspektivu vidi van ove zemlje, a da za to nisu presudni samo ekonomski razlozi", rekao je Petrović.Dodaje da se za to je za promenu potrebno izgraditi kvalitetnije institucije i vladavine prava, da nije najvažniji samo rast BDP-a, već kreiranje ambijenta gde će rast biti kontinuiran."Mnogo možemo da naučimo od Amerikanaca, to su ljudi koji cene uspeh, naročito uspeh u preduzetništvu. MI, s druge strane, imamo pežorativne termine 'preduzetnik', 'biznismen'... Bilo ko ko zapošljava je za mene pravi heroj i to mora da se prepozna", zaključio je Petrović.Predstavnik AmCham-a dodaje i da dve trećine njihovih članice prijavljuje da su već premašili poslovanje iz prethodne pandemijske godine. Sa tim stavom se slaže i Nebojša Đurđević iz Inicijative "Digitalna Srbija", koji navodi da u slojevima regulative ima stavki koja prave opterećenja koja su neprirodna i kojih nema u drugim državama Evrope."Zakon o deviznom poslovanju, (često) znači ograničenje i administrativnih opterećenja, koje guše inovacije. Strani investitori čim nalete na te frikcije - izmeste poslovanje napolje.Za ubrzanje rasta IT sektora poslednjih godina zaslužan je i "efekat Novaka Đokovića", popularizacija programiranja zbog koje se broj stručnjaka u ovoj banši udvostručio u proteklih pet godina.Američke IT kompanije sve češće kupuju domaće tehnološke firme, koje imaju veliki globalni odjek meu investitorima, koje daju kredibilitet domaćoj sceni."Te akvizicije su jako pozitivne, domaći razvojni timovi novac od toga dalje reinvestiraju u ekosistem", kazao je Đođević.U međuvremenu, direktne investicije u startap kompanije dolaze najviše od anđela investitora, među kojima su aktivni i ljudi srpskog porekla, koji svojim kontaktima dovode strane fondove.Nemanja Jevtović, savetnik za strateška ulaganja iz Vlada Srbije, smatra da je oo najbolji period za investiranje u Srbiji, da je zadržala prvo mesto u Evropi po stranim direktnim investicijama, uprkos recesiji koju je izazvala pandemija. "Kombinacija statistika ide u prilog daljim investicijama. U Srbiji i dalje ima 300.000 zvanično nezaposlenih, preko 60 odsto spada u grupu od 15do 44 godine, što je najbolje vreme za zaposlenje. IT je u protekle tri godine postao najveći neto izvoznik, jer se udvostručio po obimu za tri godine", naveo je Jevtović.Prema njegovim rečima, Vlada Srbija sada želi da se fokusira na razvoj visokotehnoloških grana, ali i decentralizaciju, kako bi ekonomski razvoj dopreo i do manje razvijenih opština. Strane investitore, ne samo iz SAD, privlači politička i ekonomska stabilnost, uspeh u privlačenju stranih direktnih investicija, niski operativni troškovi poslovanja, visokokvalifikovana radna snaga, bescarinsscki pristup tržištu od 1,3 milijarde ljudi, kao i geografska lokacija.Lena Bratić, regionalni programski menadžer kompanije E3 International, kazala je da je raduje povratak američkih energetskih investicija na prostor zapadnog Balkana."Vlada Sjedinjenih Američkih Država se ponovo aktivira u sferi energetike, nakon toga 17 godina pauzu u investicijama. Energetika je uključena i u strateške dokumente Srbije, a dolazak kapitala nekih od najznačajnih američkih kompanija može se očekivati nakon dolaska DFC-a", smatra Bratić.Energetska tranzicija privlači ogromne investicije svuda, predstavlja veliku šansu i za Srbiju, a za brži dolazak stranog kapitala očekuju se donošenje podzakonskih akata.
Konferencije Srbija konferencije
Nova ekonomija i Vreme, uz podršku Ambasade Švedske u Beogradu, u sredu 7. aprila, u 11 časova, organizuje okrugli sto pod nazivom "Srbija 2030: Mediji i demokratija".Okrugli sto se održava u Envoy center Gospodar Jevremova 47, Beograd. Događaj se organizuje uz poštovanje svih epidemioloških mera, a biće organizovan i strim preko kanala Nove ekonomije.Okrugli sto ima za cilj da podstakne dijalog o strateški važnoj temi za budući razvoj demokratije u Srbiji, a to je položaj i uloga medija u Srbiji. Srbiji je izuzetno potreban slobodan i otvoren dijalog i razmena mišljenja, uz tačne i pravovremene informacije, čije faktičko ukidanje pravi dugoročnu štetu društvu. Zato se nadamo da ćete dati doprinos pokušaju da se uspostavlji dijalog i sučele različita mišljenja u cilju smanjivanja polarizacije kako u medijskoj sferi tako I u celom društvu, što nikako nije korisna ni u jednoj zemlji koja teži da bude demokratska.Neke od tema koje želimo da pokrenemo:• Kako vratiti odgovornost medija za ono što kažu i napišu• Kako smanjiti kontrolni uticaj vlasti, partija I interesnih grupa na rad medija• Atmosfera u društvu i sigurnost novinara i medija• Kako se može obezbediti transparentno vlasništvo u medijima, kao i transparentno finansiranje• Kako vratiti poverenje građana u medije• Kako se boriti protiv poplave lažnih vesti – ko ih fabrikujeSagovornici:• HE Jan Lundin, Ambasador Švedske u Srbiji (Potvrđen)• Slavica Trifunović,Pomoćnik ministra kulture i informisanja Vlade Srbije (TBC)• Robert Čoban, direktor, Color Press Group (Potvrđen)• Zoran Sekulić, direktor, FoNet (Potvrđen)• Igor Božić, Izvršni producent, N1 (Potvrđen)• Vesna Radojević, KRIK (Potvrđena)• Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik, Vreme (Potvrđen)• Gordana Bjeletić, glavna i odgovorna urednica portala Južne vesti (Potvrđen)• Željko Bodrožić, predsednik, NUNS (Potvrđen)• Vladomir Radomirović, predsednik, UNS (Potvrđen)Moderator: Jelena Obućina, novinarka Newsmax AdriaOvo je treći okrugli sto u okviru društvenog dijaloga „Srbija 2030 – koji je naš put" o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva. Pogledajte izveštaje sa prethodnih panela:Umiremo od zagađenja koje može da se sprečiObrazovanje kao ključni resurs budućnosti
Konferencije Srbija javna preduzeća
Javna preduzeća i dalje predstavljaju rizik po javne finansije, a za njihovu reformu prevashodno nestaje političke volje. Usvajanje dobrih propisa u ovoj kompleksnoj oblasti ne znači mnogo ako se ne poštuju duh i slovo zakona, zaključci su foruma "Zašto su javna preduzeća u gubitku koji je organizovala Business Info Group. Duško Vasiljević iz Svetske banke smatra da jeste dosta urađeno smanjenjem portfolia državnih preduzeća, ali da javna preduzeća i dalje imaju direktne i indirektne negativne posledice po javne finansije."Sada imamo oko 80 javnih preduzeća koje manje ili više samostalno posluju na tržištu. Očekujemo dodatne pozitivne efekte započetih reformi, ali je po pitanju pojedinih kompanija, kao što su EPS i Srbijagas, još dosta ostalo da se uradi", kaže Vasiljević.Činjenice da je ovaj segment privrede lane, nakon višegodišnjeg poslovanja u plusu, ponovo počeo da generiše gubitke, Vasiljević tumači kao signal da se ipak "vrtimo u krug", te da i dalje postoji veliki rizik."Analiza MMF-a ukazuje da u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) javna preduzeća skoro bez izuzetaka znače nižu produktivnost i rizike za privredu. Za dalje popravljanje (njihovog) posovanja neophodno je jačanje odgovornosti i transparentnosti poslovanja", smatra predstavnik Svetske banke.Dodaje i da su po kvalitetu korporativnog upravljanja bila 15 od 20 država CIE, te da za stanje nije kriv loš zakonodavni okvir, već loša impelementacija Zakona o javnim preduzećima."(Primer) je način imenovanja upravnih tela... U trenutnoj situaciji nadzorni odbori ne mogu da vrše svoju glavnu funkciju, što je postavljanje ili smena menadžmenta", zaključio je Vasiljević.Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta i član Naučnog društva ekonomista, Petar Đukić, ocenjuje da loše upravljanje javnim preduzećima smanjuje potencijal ekonomskog rasta, te da njihov rad ne bi trebao da ima obeležja socijalne politike."Socijalnu politiku treba da vodi društvo, a ne država. Za to bi bilo neophodno i uvođenje socijalnih karata... Javna preduzeća su sada rezervoar potencijalnih glasača, pa će retko koja vlast da pokuša stanje da dovede u red", kaže Đukić.Profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović navodi da je za pozitivne bilanse javnih preduzeća prethodnih godina bila zaslužna fiskalna disciplina, a ne suštinske reforme.Naveo je da se analizom javnih preduzeća dolazi do podataka da je njihova ukupna imovina oko 21,5 milijardi evra, te da raspolažu sa preko 23 odsto ukupnog kapitala i više od 16 odsto imovine celokupne privrede."To je ogroman plen za svaku političku opciju... kada se na to doda i da u njima radi 6,6 odsto ukupne radne snage. Broj zaposlenih u njima se stalno smanjuje, ali to nije rezultat reformi, već (otuštanja) nakon kog obično sledi zapošljavanje isključivo politički podobnih", smatra Filipović.On je dodao i da u zaposleni u najvećim javnim preduzećima, koja rade na nivou republike, imaju navjiše prosečne plate, 37 odsto iznad državnog proseka.Ekonomski konsultant Bogdan Petrović navodi da su uprava ta najveća preduzeća, poput EPS-a i Telekoma, prinuđena da se uzimaju višemilionke kredite kako bi državi isplatila dividendu."To se čini nauštrb razvoja... (Problem su) i minihidroelektrane i vetroparkovi koji su tihi ubica EPS-a. Fid-in tarife, iz kojih bi trebalo da se finansiraju obnovljivi izvori energije, su i po deset puta manje nego što je realno. Tako će EPS samo zbog tih naknada imati gubitak od 120-150 miliona evra", kaže Petrović.Prema njegovom mišljenju, Vlada Srbije je svesna da najvrednije što država ima "kolje" kako bi finansijski oligarsi ostvarivali dobit."To je trenutno najbolji biznis, (na vetroparkovima) trenutno ne možete da izgubite pare", zaključio je Petrović, koji smatra i da privatizacija, naročito u ovom delu Evrope, nije uvek dala valjane rezultate.
Konferencije Srbija konferencije
Mladi koji ulaze na tržište rada inače se nalaze u najtežem položaju prilikom traženja posla, a tokom pandemije kada se privreda suočava sa brojnim problemima, to je postao još veći problem, ocenjeno je na Forumu „Gde će se zaposliti generacija iz karantina?“, koja je održana u organizaciji Nove ekonomije fondacije Fridrih Ebert.„Postoje sličnosti sa krizom iz 2008. i tada su najranjiviji bili oni koji tek ulaze na tržište rada. Tada su bili najugroženiji bili mladi u Jugoistočnoj Evropi, koji su tek tražili posao“, ocenjuje Marko Perić, predsednik sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda.Kaže da mladih ima u sindikatima i da je u javnom sektoru njihov položaj mnogo bolji nego onih u privatnom sektoru, tamo je znatno slabiji. Perić se osvrnuo i na državni program za zapošljavanje mladih, Moja prva plata. Rekao je da nije dobro što mpadi preko tog programa ne mogu da zarade minimalac, kao i da je problem što im se ne računa radni staž.„Ne zna se šta se od zaposlenog tačno očekuje. Da li postoji pravo na slobodno vreme, da li poslodavac uvek može da od radnika da zahteva da bude spreman da radi. Žene su posebno pogođene, zbog onlajn rada i brige o deci i to je dodatni problem“, samtra Perić.„Privreda je primenjivala defanzivne mere u prvom talasu pandemije, poslodavci nisu baš otpuštali radnike, već su prelazili na neke druge režime rada. Trgovina, maloprodaja, hoteli, ugostiteljstvo, prerađivačka industrija bili su u blokadi, bolje je prošla proizvodnja hrane i lekova“, izjavila je Ana Stojanović, rukovodilac sektora za dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije.Ona je rekla i da je u okviru državnog programa Moja prva plata do sada obezbeđeno 28 hiljada mesta za mlade, mahom u privatnom sektoru, trgovini, industriji tekstila, mesa, mašinskoj i industriji gume i plastike. Program je, u oblasti zapošljavanja mladih sa visokim obrazovanjem, kako dodaje najbolje prošao u većim gradovima Beogradu, Novom sadu, Nišu, Kragujevcu, ali i recimo novom Pazaru.„Mladi inače imaju teži položaj na tržištu rada i kada nema krize. Oni više rade u sivoj eekonomiji, čak za 30 odsto od drugih starosnih grupa, na nesigurnim poslovima i ugovorima, to posebno važi za žene i za one koji žive na selu. Sa druge strane, tranzicija od škole do posla, dosta duže traje nego u Evropskoj uniji“, podseća Jelena Žarković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.Dodaje i da će zapošljavanje mladih zbog pandemije ići još sporije, mnogi i ne traže posao, to je generacija koja će imati, takozvani „ožiljak na zaradama“ u budućnosti, najpre zbog manje radnog iskustva. Poručuje da mladi treba bolje da se organizuju u sindikalnom smislu i navela je sindikate penzionera u Srbiji, kao dobar problem takvog načina organnizacije.„Moja prva plata podsetila me je na nekadašnji program zapošljavanja „Prvu šansu“. Ovaj program koji sada traje, nije zaposlenje već praksa, dobija se samo naknadu, a to nije plata, sa druge strane sada je i nerealno da poslodavci zapošljavaju, morali bi da plaćaju i poreze i doprinose“, kaže profesorka Žarković.Ona je rekla da su porezi i doprinosi na zarade mnogo veliki, kao i da je sada nemoguće tražiti od poslodavaca da sve to plate, jer će kriza trajati sigurno još godinu dana, kombinovaće se malo karantim, malo slobodnije ponašanje, ali sve ukazuje na to jer još nema vakcine protiv korona virusa.„Mladi su bili prvi koji su bili otpušteni na početku krize, ne samo u uslužnim delatnostima, treba imati u vidu i da mnogi od njih pomažu roditeljima. Prvo su ostali bez posla oni koji su radili bez ikakvog ugovora, ali nijednom se nije povela priča o radnim pravima“, kaže Jana Šarić, koordinatorka, Centra E8.Ona primećuje i da mladi koji rade u otežanim uslovima, više ne znaju zašto postoji vikend, ko se ranije izborio za ta prava i zaštio su ona značajna. Sa druge strane, tokom rada od kuće dešavaju se zloupotrebe, razni prekršaji od strane poslodavaca, radnici nemaju slobodnog vremena. Kaže i da proizvodnja funkcioniše i u otežanim okolnostima, ali je pitanje kakvi su uslovi rada, pa treba obratiti pažnju i na mentalno zdravlje mladih radnika koji su pod pritiskom.
Konferencije Srbija Konferencija
Naš odnos prema životnoj sredini je zabrinjavajuć, nema reakcija na klimatske promene koje nas više pogađaju nego druge zemlje, a ulaganja države u zaštitu životne sredine su nedopustivo mala, rečeno je danas na debati „Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh“ koju je u Vukovoj zadužbini organizovala grupa nezavisnih medija (Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet i Južne vesti) uz podršku Ambasade Švedske.„Naš odnos prema životnoj sredini je razočaravajuć, a to se vidi iz položaja resornog ministarstva. To ministarstvo je potisnuto u treći red zato što je u stalnom sukobu interesa sa drugim ministarstvima“, ocenio je prof. dr Vladimir Stevanović, redovni član SANU u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka. On je kazao da bi veću energiju trebalo uložiti u podizanje znanja i svesti građana o životnoj sredini, promovisanje vrednosti skromnosti i štedljivosti u korišćenju prirodnih resursa, po ugledu na skandinavske zemlje.Govoreći o problemu gradova u Srbiji koji su biološki gledano paraziti biosfere, on je rekao da iz gradova izlazi samo otpad i zagađenje.Taj parazitizam može da bude sveden na razumnu meru prečišćavanjem vazduha, vode, sađenjem zelenih površina, predložio je Stevanović.Kako je rekao, projekti izgradnje ne treba da budu megalomanski.„Ovaj čuveni Beograd na vodi, ta skalamerija, piramida faraonska, ima kanalizaciju koja ide u Savu. To je Beograd na prljavoj vodi“, ocenio je on.„Verujem da ne postoji oblast u kojoj Srbija više zaostaje za okruženjem i svetom nego što je to životna sredina, ocenio je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.Prema njegovim rečima, zaštita životne sredine nije prioritet vlasti, i „ovo što gledamo je više predstava nego ozbiljno opredeljenje“.Prema analizama Fiskalnog saveta, više od tri miliona građana Srbije ispušta otpadne vode u septičke jame, polovina vodovoda ne obezbeđuje vodu ispravnu za piće, dok 2,5 miliona građana udiše vazduh koji nije zdrav.Projekcije Saveta kažu da je u zaštitu životne sredine potrebno uložiti 8,5 milijardi evra u narednih 10- 15 godina.Ako ulažemo u stadione, nema para za ekologiju „To jeste veliki novac, ali je dostižan ako se u budžetu svake godine sve više izdvaja za životnu sredinu. To znači da sadašnji prioriteti treba da odu u drugi plan. Previše se ulaže u sektor bezbednosti. Možda je to potrebno, ali onda nema para za druge sektore. Ako izdvajamo za stadione, ulepšavanje gradova, nećemo imati para za ekologiju“, naveo je Vučković.Vladimir Đurđević sa Fakulteta za fiziku upozorio je da će klimatske promene praviti Srbiji još veće probleme budući da smo u delu sveta u kome su te promene vidljivije, ali da nema veće akcije kad je reč o ublažavanju tih efekata.On je rekao da ekonomski razvoj Srbije može biti ugrožen u nivou 1-2 odsto BDP-a zbog povećanih rizika klimatskih promena kao što su suše, poplave ili požari.Ništa nismo naučili iz poplava 2014. godine„Mi kao društvo treba da budemo fokusirani na prilagođavanje na klimatske promene, ali iz šokova koje smo doživeli u sušama 2012, poplavama 2014, ništa nismo naučili. Veliki infrastrukturni projekti se grade bez ideje da klima neće biti ista, a kad se nešto pravi treba da se pravi sa idejom da će poplave biti veće nego 2014“, ocenio je Đurđević.Povodom nedavno formirane radne grupe Vlade Srbije koja će se baviti zagađenjem, stručnjak za klimatske promene Danijela Božanić pozdravila je osnivanje te grupe i kazala da tu radnu grupu doživljava kao krizni štab. Međutim, nijedna od predloženih mera ne deluje kao mera kriznog štaba za rešavanje problema zagađenja, već su sve mere dugoročne.Kako je navela, kad se u Srbiji govori o zagađenju ističu se tri izazova, nizak vodostaj, temperaturna inverzija i kotline.„Leti kad osećamo neprijatan miris to opravdavao niskim vodostajem, a ne činjenicom da nemamo prečišćavanje otpadnih voda“, rekla je ona. Kako je navela, u Srbiji se prečišćava od 8 do 16 odsto otpadnih voda, a u Indiji 30 odsto.Smrti zbog zagađenja vazduha se mogu sprečitiElizabet Paunović, konsultant za Svetsku zdravstvenu organizaciju rekla je da najveći pojedinačni uticaj na zdravlje u Srbiji ima zagađenje vazduha zbog čega je svake godine 6.400 prevremenih smrti.„Ove prevremene smrti u odnosu na broj stanovnika su vrlo visoke. To su smrti koje se mogu merama sprečiti, kao povreda na radu“, kazala je ona.Ona je upozorila da se zbog klimatskih promena i povećanja temperatura Srbija danas suočava sa bolestima sa kojima se ranije nije suočavala, poput groznice Zapadnog Nila.
Više od 20 predstavnika akademske zajednice i javnog života iz različitih oblasti učestvovalo je danas u debati „Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti" koja je održana u Domu Vukove zadužbine u Beogradu...
Nije plata presudna da se opredelimo za poslodavca, ako smo roditelji i treba da brinemo o svojoj deci, već i uslovi koje poslodavci daju. Zbog toga sve veći broj poslodavaca uviđa da se i njima isplati da u...
Reforma poreske uprave treba da ide ka digitalizaciji, a mesne nadležnosti filijala treba ukinuti, rečeno je danas na forumu „Reforma Poreske uprave – Kako da postane pravedna i efikasna?" u organizaciji Biz...
Sistem podsticaja koje Srbija dodeljuje privrednicima favorizuje strane kompanije a same subvencije nisu dovoljne za razvoj privrede, rečeno je danas na forumu „Subvencije, razvoj privrede i rast investicija...
Za povećanje investicija potrebne su institucije i uređena država a ne smanjenje poreza, ali smanjenje nameta na plate je dobar potez, rečeno je na forumu o poreskoj politici Srbije u organizaciji časopisa N...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
