A vi ovde snimate neki film? Ne, mi ovde živimo

Ruglo prepuno kriminalaca, robijaša, dokoličara i uopšte ljudi koji su promašili život pa završili pod šatorima, ograđeni umazanim šipkama ispred Predsedništva Srbije, a tik prekoputa Skupštine Srbije, i sam predsednik države zove Ćacilend. Ti šatori su sama suština ovog antisistema u kome živimo.

Predsedništvo inače treba da služi da u njemu sedi predsednik svih građana države kojom predsedava, u skladu sa Ustavom i zakonima, u normalnoj zemlji. Skupština pak služi za odvijanje parlamentarnog života, da se tu ukrštaju koplja poslanika u ime građana koji su ih birali i da se donose zakoni u interesu tih građana. Zbog njih sve te institucije valjda i postoje, pa ih zato i plaćaju.

Dobro, zašto ovde pričamo normalne stvari koje svi znaju? Pa eto upravo zato – kod nas to više nisu normalne stvari, ne događaju se, već se normalizuje sve što je tome direktna suprotnost. Grupa ljudi koja je uzurpirala sve institucije i bukvalno ih otela od građana kojima pripadaju, njihovim novcem plaća to rušenje i izvrgavanje ruglu svih institucija.

Za ovaj unikum pročulo se u svetu, pa sada čak i turisti ili gosti koji dolaze u Beograd žele da vide čudo neviđeno – kriminalno šatorsko „naselje“ baš u centru glavnog grada, gde građani više ne mogu da prolaze, automobili i gradski prevoz ne mogu da voze, a policija stoji i čuva kriminalce koji i TV ekipi jednog od preostalih slobodnih medija pred njihovim očima polupaju kameru.

Ni dovde taj stranac koji dođe ne može lako da razume o čemu se radi, ali se trudi da prati. Ali kad mu još objasnite da ni ta policija možda nije stvarno policija, nego su verovatno kriminalci presvučeni u uniforme, da pod tim šatorima sigurno ima i oružja, gost ne može dalje da prati. „Aha, vi u stvari ovde snimate neki film“, traži zbunjen jedino objašnjenje blisko pameti.

Ne snimamo film, ovo sve naš predsednik stvarno organizuje i plaća našim novcem i kaže da je ovo jedino slobodno mesto u državi. Oaza slobode u zemlji koju je on poslednjih trinaest godina vodio i dovde je doveo. I još sedi na čelu te države. Probajte da to nekome racionalno objasnite, ako možete.

Objasnite, ako možete, i da u tom zdanju poslanici organizovane grupe koja je uzurpirala vlast, čine sve što mogu da izglasaju otimanje zgrade Generalštaba i okolnog zemljišta, kako bi ih predsednik države poklonio zetu Donalda Trampa, e da bi mu se dodvorio.

Građani se bune, pišu pisma i peticije, protestuju, ne daju Generalštab, samo generali ćute kao zaliveni. Niko od tih ljudi koji su školovani, trenirani i pripremani da brane svoju zemlju od neprijatelja, nije smogao snage da podigne svoj glas i kaže – ne može, mi Generalštab ne damo, mi smo generali! Kako li bi zemlju branili i dali za nju svoj život, zbog čega i postoje, bolje i da ne mislimo.

Kad je već takva situacija, poslanici koji rade pod komandom uzurpatora svih institucija i ovlašćenja u državi, izglasavaju i novi Zakon o vojsci, kako bi formalizovali pretenziju predsednika te kriminalne grupe da on lično komanduje vojskom. Kao da on to i sad ne radi i sam sebe ne zove „vrhovnim komandantom“.

Ako ovo sve ne može da se objasni turistima i putnicima namernicima, kako tek da se objasni onima koji ovde treba da dođu da ulože svoj novac, da rade neki posao i zarade i za sebe i za radnike i za budžet? Ne može nikako. Pa pošto ni oni ne mogu sebi racionalno da objasne šta se u državi Srbiji događa i zbog čega je to građanima i privredi korisno, onda i ne dolaze, svoj novac nose na druga mesta gde se osećaju sigurnije.

Još kad im stigne vest da je Srbija najgore rangirana zemlja Zapadnog Balkana po stopi organizovanog kriminala, prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2025. godinu, slika se kompletira. U izveštaju piše da je ovakva pozicija „ogledalo koje reflektuje šta se dešava unutar države i međunarodnog sistema“. A u Srbiji „državni akteri imaju ključnu ulogu u pejzažu organizovanog kriminala“.

Kratko i jasno. Zato su te dve stvari sasvim logično povezane. Ko čita međunarodne izveštaje, tamo sve piše. Ko ne čita, neka prošeta po centru glavnog grada. Tamo je sve nacrtano. Vlast je iznela na ulicu svoju suštinu, da pogleda onaj kome nije jasno zašto živimo ovako kako živimo.