Adolf Hitler, sise i ptica kukavica

Jedna od mojih omiljenih kletvi je ona „dabogda živeo u zanimljiva vremena“. Kod nas je od smrti druga Tita ne samo zanimljivo vreme, nego je to zanimljivo vreme sa ringišpilom, bradatom ženom i autićima na sudaranje. Evo pogledajte šta se sve desilo, samo u medijskoj sferi, i to u proteklih mesec dana.

 Nakon što je odbila da okači profesionalizam o klin na ulasku u Viši sud u Pančevu, sutkinju Stanku Simonović lokalna RTV Pančevo danima je razvlačila po svojim programima. To su radili na tako podao, prljav i gadan način da bi vam uz RTV Pančevo „Informer“ i „Kurir“ mogli delovati kao brošura milosrdnije frakcije samostana milosrdnih sestara za Svetski dan milosrđa. Bunio se čak i UNS ovim povodom, pa vi iz toga sami zaključite koliko je bilo gnusno.

 Nije bilo kutka života sutkinje Simonović u koji istraživački pipak RTV Pančeva nije zašao. Tako su ekrane danima krasile čak i fotografije dece sutkinje Simonović preuzete, a odakle drugde nego sa Fejsbuka. Teza je bila „gle, deca joj letuju, dok narod nema leba da jede“. Da li je ko odgovarao, odmah da vam kažem da nije (niti će), a samo će cinik to povezati sa vlasničkom strukturom RTV Pančeva i njenom bliskošću sa jednom strankom naprednih svetonazora. Ako planirate da se pošteno bavite svojim poslom, recite deci da zaključaju svoje fejsbuk-naloge.

 Znatiželje radi, šta je uradila sutkinja Simonović? Poništila je čak tri presude (sve iste sutkinje) po kojima je Stefan Cvetković, novinar iz Bele Crkve, osuđen na, pazite sada, 2 godine i tri meseca zatvora, te na 2,1 milion naknade lokalnim funkcionerima SNS iz južnog Banata i to zbog uvrede i neovlašćenog objavljivanja tuđeg spisa, portreta i snimka. Ko bi rekao da i toga kod nas ima. Mislim, da se haos u medijima raščišćava tako efikasno. I da mediji tako promptno reaguju na pošasti sadašnjice – profesionalizam i nezavisnost.

 Šta je još bilo u medijima? Neko je provalio u sajt „Vremena“ i još nekolicine dnevnih novina i informativnih portala i njihove tekstove zamenio tekstovima koji svi do jednog referiraju pozitivno na Miću Jovanovića de Božinoffa, radnika u obrazovanju ovdašnjem. Da stvar bude još bizarnija, svi tekstovi su na engleskom jeziku. Ko je ova medijska kukavica koja podmeće svoja jaja u tuđa medijska gnezda, ne zna se, niti će se u poslovično efikasnoj Srbiji, realno, ikad saznati. Istražni organi su se umorili na Cvetkoviću iz Bele Crkve. Slučaj je inače vanredno zanimljiv jer pokazuje kako će se ubuduće uticati na javno mnjenje kod nas – ako ne ide milom, ide sajber silom. Kako će basnoslovno bogati mediji zaštititi sebe od sajber kabadahija i odakle, ostaje da se vidi. 

 Šta je još bilo? Beogradski „Danas“ objavio je nekakav citat Adolfa Hitlera. Onaj ko je tim povodom propustio javnu debatu koja se vodila na mikrobloging platformi Tviter propustio je zaista mnogo. Nešto kao rijaliti – samo suštinski obrazovanije, informisanije, argumentovanije i uljudnije od svađe u, recimo, „Parovima“.  Ideju da objavi citat Adolfa Hitlera (u ma kojem kontekstu) ja gledam kao pokušaj lista da odgovori na imperativ šokiranja konzumenata medijskog sadržaja. Čini se da pažnju našeg dragog gledaoca ili poštovanog čitaoca možete privući samo ako mu obećate šok, „izneverovanje“ i sablazan, pa je i „Danas“ krenuo tim Putem Kojim Se Češće Ide. Sledeće godine, molim, ipak treba probati sa Hanom Arent ili Tomasom Manom, te ovakvu sablazan i provokaciju ostaviti tabloidima.

 Šta je još bilo? Moja zemljakinja, IlonaStaler, poznata u izvesnim kinematografskim krugovima i kao Ćićolina, bila je u Srbiji gošća  festivala Beldoks, istog onog na kojem su par dana ranije stendap filozofu AnrijuLevijustendap komunisti iz nekakvog SKOJ-a u maniru BasteraKitonazavrljačili tortu u lice (proleteri nemaju za leba, a oni bacaju torte intelektualnim kulacima u lice). Mediji se svi baš lepo naslađivali sudbinom Bernara o kojem smo od njih saznali uglavnom samo da se zalagao za bombardovanje Beograda. Sapienti, valjda, sat. Lepo je bilo videti naše medije opet u osvetničkom žaru, sa očuvanim mentalitetom pitbula u sebi. Trebaće im to dosta za vremena koja dolaze.

 A čime se gospođa Staler upisala u istoriju naših medija? Po dolasku, otišla je drito na našu porno televiziju Happy i u društvu njenog porno urednika, veoma porno – pokazala svoje sise. Da izvine deca. U večernjem terminu, pitate? Ne, naravno. Usred jutarnjeg programa. Između stanja na putevima i pijačnog barometra, op, mašu nam i pozdravljaju nas siseIloneStaler. Prve sise u jutarnjem programu. Bravo Ilonka. Što je ovako baš lepo pomerilo naše medijsko dno za još dva sprata nadole. Ali i učvrstilo prijateljstvo srpskog i mađarskog naroda.

 Dakle – imali smo: godine zatvora i milionske kazne novinarima, kukavičija jaja od tekstova, Adolfa Hitlera, gole sise gospođe Staler i Uspavanu Rempoticu. Kako „ko je Uspavana Rempotica?“ Ona spava večnim snom u kuli na Trgu Nikole Pašića, dok ne dođe neki princ i ne probudi je poljupcem. Ona je nešto kao Volt Dizni koji se zamrznuo dok ne dođu neka bolja vremena. Ovako uspavana ona ne može nikako da reaguje na sve ovo po elektronskim medijima, mada bi, sto posto, da je budna, htela. A vi ako znate nekog princa, pomozite medijima, uputite ga na adresu Uspavane Rempotice. Za samu Rempoticu ne brinite – ide plata, ide staž, ide zdravstveno…