Anatomija sistema AI

Arhitektura jednog sistema veštačke inteligencije je tema koja me je zainteresovala još od trenutka kada sam prvi put spoznao mogućnosti ovakvih servisa i njihov potencijal. Možda baš zbog toga što ni programiranje, a naročito neuronske mreže i mašinsko učenje nisu moja delatnost. Iako je pravna oblast kojom se bavim usko povezana sa softverima i bazama podataka, ipak se svodi na razumevanje njihovog funkcionisanja, strukturu i pravne aspekte njihovog kreiranja, korišćenja i licenciranja.

Dakle, ne umem da kodiram niti sam ikada pokušavao, a nisam siguran da li bih bez greške umeo da sklopim i unutrašnje komponente složenijeg računara. Funkcionisanje i struktura jedne kompleksne softversko – hardverske arhitekture, poput AI sistema za mene je uvek bilo nešto nedokučivo, kao svemir. Međutim, upravo je to bio okidač da se zainteresujem i da kroz razne vizuelizacije dostupne na internetu pokušam da stvorim sliku kako zapravo izgleda struktura jednog takvog sistema i kako on funkcioniše.

Pre nekoliko meseci, u šetnji najčuvenijim muzejom moderne i savremene umetnosti na svetu (MoMA), na samom završetku preporučenog smera kretanja po spratovima, iz daljine sam ugledao jedan ogroman format, koji mi se sa te distance učinio upravo kao jedan vizuelni šematski prikaz nekog jako kompleksnog sistema. Dodatno me je zainteresovalo i to što je ispred tog autorskog dela stajalo ili sedelo više ljudi nego ispred Vorholovih „Konzervi supa“, „Merlin Monro“ i Polokove „Trideset jedinice“ zajedno.

Sad, ne bih da ovo zvuči prenaglašeno i malo isfrizirano za potrebe kolumne, ali način na koji je vizuelizacija napravljena učinio mi se na prvu loptu poznat. Iako ovaj metod data analitike tj. prikazivanja podataka nije nešto što mi je blisko, i ne znam da li je to neki standard ili ipak isključivo lični pečat i plod kreativnih mogućnosti pojedinca, prvo sam pomislio na „data vizuelizacije“ Vladana Jolera. Način na koji je vizuelne prikaze podataka i putanje njihovog kretanja, kreirao ovaj profesor Univerziteta u Novom Sadu, prvi put sam imao priliku da vidim 2017-te, na jednoj konferenciji u Kotoru, gde smo držali neke radionice o digitalu.

I pre nego što sam počeo da razmišljam na temu verovatnoće da delo pripada pomenutom profesoru čiji rad me odavno fascinira, probio sam se do pločice koja je stajala sa leve strane velikog printa i sa osmehom konstatovao da sam bio u pravu. „Anatomija sistema AI“, koautorsko delo Vladana Jolera i Kate Crawford, iz 2018. godine. Ne mogu da kažem da sam bio iznenađen jer bi to pogrešno značilo i manjak poštovanja za autore i delo, ali sam svakako bio ponosan što je na tom mestu izložen rad jednog našeg profesora.

I dok se ispred svakog umetničkog dela u Momi posetioci zadržavaju po nekoliko sekundi, pa do maksimalno minut –  dva (ispred „Zvezdane noći“ ili „Ljubavnika“), ovde je bilo potpuno suprotno. Desetine ljudi su dugo analizirali nepregledan dijagram izražen u višemetarskom formatu, fotografisali njegove segmente i diskutovali o njima.

A dijagram prikazuje sve, od ekstrakcije resursa za hardver, proizvodnje komponenti, lanaca snabdevanja, pa do rudarenja podataka, treniranja algoritama, mašinskog učenja, softverske arhitekture i upotrebe AI. Šema se na kraju završava procesom reciklaže i odlaganjem elektronskog otpada. Ukratko, „Rođenje, život i smrt“ jednog AI sistema i sve neposredne i sporedne posledice koje jedan takav sistem proizvede „za njegovog života“.

Takođe, šema ne predstavlja samo tehničke aspekte sistema Ai, već pojašnjava i ekonomski i ekološki kontekst ove tehnologije, ukazujući na povezanost svih nabrojanih elemenata u složenom globalnom ekosistemu. Njegov geopolitički i socijalni uticaj, kao i efekte na mentalno zdravlje.

Kroz vizuelizaciju je, dakle prikazan i sociološki segment tehnologije, sa akcentom na radnu snagu, rudare koji vade minerale i radnike u fabrikama koji sklapaju hardverske komponente, osvetljavajući uslove rada u različitim delovima sveta koja je običnim korisnicima jednog AI sistema nevidljiva. S druge strane, uticaj AI sistema na radna mesta koja će upravo takvi sistemi ukinuti takođe je našao mesto u šemi. Ukazuje se i na potrošnju ogromne količine energije za rad data centara i održavanje infrastrukture.

Neverovatan rad, plod velikog znanja, talenta i visoke kreativnosti njegovih autora.

Kroz svega nekoliko klikova na internetu možete doći do digitalnog prikaza autorskog remek-dela, naučnog i umetničkog značaja čiji je jedan od autora naš zemljak, ugledni profesor Vladan Joler. Dostupan je i u velikoj rezoluciji. A da bi čitaoci shvatili značaj prethodno opisanog, sa našeg prostora su još samo Marina Abramović i Raša Todosijević imali čast da im se rad nađe u kolekciji njujorške Mome, epicentru svetske moderne i savremene umetnosti.

Dragan Milić je advokat.  Pruža usluge pravnog savetovanja i zastupanja pravnih i fizičkih lica naročito u oblastima autorskog prava i industrijske svojine, medijskog, internet i IT prava, uključujući zaštitu podataka ličnosti i pravno savetovanje vezano za implementaciju GDPR-a u poslovanje domaćih i stranih pravnih lica.