ARAB-POLIS

Verujem da se jedan broj čitalaca seća EVROPOLISA koji je kao razvojna ideja lansiran pre dvadesetak godina. Trebalo je da se desi na približno istom mestu, i sa istim obimom, kao i „Beograd na vodi“. Ne sećam se, doduše, da li je sastavni deo trebalo da bude i neki markantan neboder, kao što je slučaj sa „Beogradom na vodi“. Nije ni važno. Važno je da se Evropolis nije desio i da je tako ostao prostor za novu veliku ideju.

„Beograd na vodi“ je počeo da se dešava. Poćelo je raseljavanje ljudi iz vrlo bednih udžerica kojima ovaj prostor obiluje. Nastavljaju se radovi na „Prokopu“ kako bi se železnički transport konačno izmestio iz ovog dela grada. Počela je pretprodaja stanova (!?) u dva stambena objekta za koja se ne zna ni kad će da budu dovršeni, ni koja će im cena biti. U najavi je i donošenje lex specialis-a za ovaj veliki projekat. Ali, pojavile su se i ozbiljne kritičke refleksije o ovom projektu i to od Akademije nauka i od arhitekata.

Razmotriću nekoliko ekonomskih dimenzija ovog projekta na bazi raspoloživih informacija. Prvo, jedna od ključnih promotivnih parola za projekat je da će imati „najveći tržni centar na Balkanu“. Imajući u vidu kupovnu moć Beograda, veliko je pitanje da li će taj tržni centar moći da funkcioniše, a da pritom ne ugrozi funkcionisanje već postojećih tržnih centara. Dosadašnje iskustvo pokazuje da su novi tržni centri na Novom Beogradu dosta dramatično smanjili promet i prihod već postojećih u starom delu grada. Može se očekivati da će se to i ovde ponoviti, pa će neto doprinos društvenom proizvodu i zapošljavanju biti manji zbog prelivanja „šopinga“ iz postojećih u novi centar.

Nastavak teksta možete pročitati u devetnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“