Avgustovska pobuna, poslednje upozorenje

Pat-pozicija između režima Aleksandra Vučića i lјudi koji protestuju na ulicama, koja je zavladala posle vidovdanskog protesta, nije dugo trajala. Usred avgusta, kada to niko nije očekivao, politička kriza je eskalirala uz veliko nasilјe na ulicama.

Ovog puta nije došlo (samo) do sukoba demonstranata koji su protiv vlasti i policije. Desilo se nešto mnogo opasnije: malo je falilo da dođe do direktnog sukoba između demonstranata i „lojalista“ kada su naprednjaci odlučili da „pokažu“ zube protestantima.

Za taj obračun su pripremlјene grupe stranačkih pristalica (možda je bolјe reći običnih siledžija) koji su raspolagali velikim količinama pirotehnike. Vatromet, kao i kamenice, flaše i razni drugi rekviziti, nije bio usmeren ka nebu, već ka demonstrantima, ali i policiji koja je razdvajala te grupe i koja je, uzgred budi rečeno, imala preko sto povređenih policajaca, upravo zato što su ih naprednjaci „tukli“ u leđa. Slike koje su građani mogli da gledaju bile su stravične: vatrometi ispalјivani u masu delovali su kao najava građanskog rata.

Sve to se po režim završilo jadno: režimske prostorije u Novom Sadu su demolirane, tu im nisu pomogle čak ni Kobre koje su pucale u vazduh. Samo velika policijska sila (a i sreća) sprečila je da se u Beogradu dogodi nešto mnogo gore.

Utisak je da su naprednjaci „izbacili“ na ulicu „poslednju liniju odbrane“ jer su se u Beogradu u grupi tih siledžija pojavili sin i brat predsednika Vučića sa smrknutim izrazima lica i skarednim gestikulacijama uz dobacivanje „ustaše“; za Novi Sad očigledno nije bilo dovolјno snaga i policije, a ni „lojalista“. Vlast je dovedena na ivicu; predsednik Vučić je u nekoliko dana dva puta ponovio da nemaju dovolјno policijskih snaga da bi kontrolisali situaciju.

Kako su se ovi događaji desili u avgustu, „kada im vreme nije“, možda nije loše ni da se podsetimo narodne pesme „Početak bune protiv dahija“:

Treću sveci vrgoše priliku:
Grom zagrmi na svetoga Savu

Usred zime, kad mu vreme nije,
Sinu munja na časne verige,
Potrese se zemlјa od istoka,
Da se Srblјi na oružje dižu,
Al’ se Srblјi dignut’ ne smjedoše.
A četvrtu vrgoše priliku:
Viš’ Srbije na nebu vedrome
Uvati se sunce u prolјeće,
U prolјeće na svetog Tripuna,

Nije grom zagrmeo na Svetog Savu, kad mu vreme nije, ali su zato izbili protesti „usred leta“, kad im (takođe) „vreme nije“. Kao što znamo, četvrta „prilika“ bila je seča knezova, kada se narod digao i oterao dahije.

Avgustovska pobuna lako može biti poslednje upozorenje Aleksandru Vučiću da pokuša da političkim sredstvima reši ogromnu krizu u kojoj se zemlјa nalazi. To naravno ne može biti besmislen poziv na TV dijalog sa par studenata, niti „mirne šetnje antiblokadera“.

Bez ozbilјnih političkih ustupaka (kao što su vanredni izbori, uz prethodni politički dijalog) situacija lako može da eskalira u pravcu koji niko ne želi. Odgovornost za to je upravo na Aleksandru Vučiću.