Balkanska carinska unija

Pre nekoliko nedelja premijer Srbije Vučić predložio je formiranje carinske unije balkanskih zemalja, onih koje nisu u Evropskoj uniji. EU je 25. marta  proslavila svoj 60.    rođendan. Šta povezuje ova dva dogadjaja? Upravo to je ono čemu je ova kolumna posvećena. Prvo o EU.

Dan koji EU slavi jeste dan potpisivanja Rimskog sporazuma kojim su Francuska, Zapadna Nemačka, Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg formirali Evropsku ekonomsku zajednicu. Iz nekog razloga EU nije uključila „pripravnički staž” koji su te iste zemlje imale prethodnih šest godina u Zajednici za ugalj I čelik. Možda je razlog u tome što su Rimskim ugovorom udareni pravni i institucionalni temelji EEZ. Time je zaživela jedna tvorevina koja je, po projektu autora, Roberta Šumana i Žana Monea (obojica Francuzi), trebalo pre svega da obezbedi mir, stabilnost, a zatim i prosperitet zemalja potpisnica. Osnovno je bilo mirotvorstvo, a ekonomska integracija je poslužila kao sredstvo da se ostvari taj cilj. Prvi korak u stvaranju tog sredstva za mir bilo je formiranje Carinske unije. U Rimu je 1957. godine odlučeno da se Carinska unija formira najkasnije do 1970. godine. Zbog „evroentuzijazma” koji je bio pogonsko gorivo, unija je formirana 18 meseci pre roka. Stupila je na snagu 1. jula 1969. godine. 

Balkansku carinsku uniju (BCU), koju bi činilo pet i po zemalja, od zvaničnika prvi, koliko je meni poznato, pominje premijer Srbije i nezvanično (u našim medijima) i zvanično na nedavnom samitu lidera buduće BCU u Sarajevu. Ne znamo da li u ovom trenutku postoji neki pisani dokument o projektu. U obraćanju premijera Vučića ne pominje se nikakav rok. Ali se pominje, kao i u slučaju EU, da je primarni cilj BCU održavanje regionalnog mira i stabilnosti među zemljama članicama, uz pripadajuće koristi od povećavanja međusobne trgovine. Naravno, kao i uvek, pominje se i povećana atraktivnost regiona stranim investitorima zbog postignute stabilnosti i ukidanja carinskih barijera.

Ovde nije u pitanju da li je BCU dobra ideja ili ne, nego koliko je realna. Rekoh, premijer nigde ne pominje rok u kojem bi se ideja realizovala. Meni bi bilo teško da zamislim da bi se BCU brže ostvarila nego evropska, a to znači najmanje 12 godina! Da li to znači da smo se pomirili sa činjenicom da će pristupanje EU trajati unedogled, a u međuvremenu ćemo se zabavljati sa BCU? 

Drugo, mi već imamo sporazum o slobodnoj trgovini u regionu, koji relativno dobro funkcioniše. Možda bi bilo mudrije skoncentrisati pažnju na unapređenje tog sporazuma a ne trošiti vreme na novi o carinskoj uniji.

I treće, možda i najvažnije, jeste pitanje zajedničkih carina. Carinska unija zahteva da sve zemlje članice koriste istu carinsku tarifu prema trećim zemljama. To znači da TV ili kilogram pasulja uvezeni u Crnu Goru ili Srbiju moraju da budu opterećeni sa identičnim carinskim stopama. Nama to nije pošlo za rukom ni u vreme SRJ i SCG pa ne vidim kako će u slučaju formiranja carinske unije. To isto tako znači i revidiranje nekih sporazuma o slobodnoj trgovini koje imamo (recimo sa Turskom ili Rusijom) i to nagore, ne nabolje, jer bi se usaglašavali sa zemljama koje imaju „manje prijateljske” odnose sa Rusijom.

Teško je videti i poverovati da će ideja koja je „dobila podršku Evropske unije” zaista zaživeti u praksi. Naći ćemo se jednog dana u carinskoj uniji, ali onoj evropskoj.