Bez naslova i bez teme

Predsedavajući sveg ovog ludila je – u nekakvom izlivu svoje uobičajene pseudodržavničke dekoncentracije – najavio da će vlast organizovati blokadu suda, ne bi li se oslobodili pritvorenici koji se toj vlasti sviđaju. Ova amnestija odozdo, hajde tako da nazovemo ovu savremenu političku novotariju, imala je veliki apsurdni potencijal i bila spremna za dalju tekstualnu razradu.

U beleške za dalji razvoj ove kolumne je, recimo, upala i ideja da će vlast istom logikom organizovati i demonstracije ispred zgrade Vlade. Zahtev tog impresivnog protesta bio bi da se u Vladu vrate svi koji su izgubili funkcije tokom njenog prethodnog pada. A pad je nastao kada su gore pomenuti pritvorenici noću prebijali po ulicama, u samo njima razumnom načinu odbrane vladajućepartijskih prostorija.

I tako. Ovlaš nabacane skice za kolumnu razmatrale su i mogućnost da vlast organizuje proteste i protiv sadašnje korupcije, jer ona svojim zamahom onemogućava buduću korupciju… Lepo je napredovalo skupljanje građe za ovaj tekst, kad ono ništa od toga. Postojao je i razlog.

* * * * *

Na obzorju domaće informativne zabave pojavila se evropska funkcionerka, koja je svratila u zvaničnu posetu našem podneblju, pa time i našem delu našeg podneblja. Elem, ona je na kraju razgovora sa ovdašnjom vlašću izjavila sa autoritetom da „ne postoje prečice na putu ka EU i da je neophodno sprovesti reforme, pre svega one koje se tiču medijskih sloboda, suzbijanja korupcije, ali i izborne reforme“.

Rezervisanje Toi-Toi klozeta za buduće autobuske mitinge, lomljenje noseva aktivistima u zatvorima, planiranje novog proširenja Beograda na vodi, tenderi sa astronomskim provizijama, nove odmazde nad univerzitetima – sve je u tom trenutku stalo, svesno zastrašujućeg značaja ovih moćnih reči koje dolaze iz epicentra Brisela.

Samo se ovo piše, pomisli kolumnista. Lako je spakovati u tekst skoro tri decenije mamljenja u EU i čamljenja na njenim vratima. Samo da se smisli način kako premostiti moguće optužbe za putinoljublje, ksiđipingovanje ili neku takvu trampopsesiju pisca. I kako dođe ta reč „premostiti“ propade ova tema, jer na pamet pade nova.

* * * * *

Dragoljub Zamurović, večni i večiti fenomen ovdašnje fotografije, objektivom iz vazduha uhvatio je ostatak beogradskog Savskog mosta, koji je na sredini Save čekao svoje poslednje rasklapanje. Maj mesec pored Beograda na vodi time je postao simbolični kraj nečega na vodi što je simbolizovalo „April u Beogradu“, pored vode. A gvozdeni luk na sredini reke, koji ne spaja ništa ni sa čim, kao da uspešno predstavlja ovu epohu, u kojoj bivši most odlazi u staro gvožđe. A reč je o dobu koje ne spaja prošlo sa budućim, kolektivno sa pojedinačnim, društveno sa državnim, birano sa izglasanim. Između pameti i sumanutosti, mudrosti i infantilnosti, ni tamo ni ovamo, jedva i za slikanje i uspomenu, a kamoli za nešto više. Parče nečega što je nekad imalo vrednost.

I ko zna gde bi ovakva kolumna ovim pravcem odlutala, da nisu počeli da stižu novi događaji i sa njima nove teme.

* * * * *

Pišu mediji da je neki visoki funkcioner vlasti dobio pozajmicu od milion evra od neke strane firme, sa rokom otplate do 2050. godine. Ovim egzotičnim kreditom kupio je stan i par garaža u (gle evo ga opet se pominje) Beogradu na vodi, a nešto mu je valjda ostalo i pride. Da ima novca da plati kamatu, kad joj dođe vreme, za četvrt veka. A kad smo već kod novca, izvučena je i loto premija od dva miliona, što govori o tome da ako imaš baš, baš mnogo sreće, možeš da zaradiš duplo više na lutriji nego na vlasti, podjednako legalno. I to bi mogla biti tema. Da nije još nekih drugih.

Francusko-nemački plan postoji i za Republiku Srpsku, a ne samo za Kosovo, saznali smo mi. Saznali su to i oni što ovaj plan neće potpisati, kao što nisu ni onaj prvi. Saznali smo i to da još neće biti izbora, jer je u toku protivizborna kampanja, najnovije čudo političkog marketinga; toliko suprotna svemu do sada, da kao da je rade Iranci, a ne Izraelci. Što se izbora tiče, profesori nemaju plata, pa nemaju ni izbora; a i kad se objavi ovo što nije stiglo da postane kolumna – približiće se izbori u Kosjeriću i Zaječaru. I sve ovo je pregršt novih tema. Pa ‘ajde sad ti izaberi. Ništa, valja razmisliti, do sledećeg meseca i nove Nove ekonomije.

A do tada, evo ovo, i bez naslova i bez teme.