Bez posla u AI budućnost

Da li koristite ChatGPT? Pitanje je retoričko, jer, znam da koristite.

Jezički modeli veštačke inteligencije preplavili su svet brže nego cunami obalu.

Ljudi koriste veštačku inteligenciju za prevođenje, za pisanje motivacionih pisama i CV-jeva, za domaći, sastave i seminarske radove, za rešavanje do sada nerešivih matematičkih problema, za dizajn novih proteina i lekova, za ulaganje, za programiranje, za sažimanje mejlova, za pisanje novinskih tekstova, za dijagnostikovanje bolesti iz nabrojanih simptoma, tumačenje rendgenskih snimaka, identifikaciju ljudi i mesta na osnovu fotografija, pisanje projektnih aplikacija i pravnu pomoć.

U jednoj radnji u Beogradu čovek je pitao ChatGPT da mu kaže koji od dva ponuđena tiganja da kupi. I kupio ga je.

Ljudi pitaju Grok da poznate ličnosti skida u kupaći kostim, prave svoje igrice i video-snimke i redovno mu traže da proveri da li je neki tvit tačan i da li je neki snimak pravi.

Grok, međutim, greši. Kao što greše i Čet Dži-Pi-Ti, Džemini, Klod i Dipsik i svaki drugi oblik veštačke inteligencije danas dostupan. To ne smeta ljudima da mu u potpunosti veruju. Na kraju krajeva, zašto bi im i smetalo? Ljudi često veruju svemu što pročitaju na internetu.

Možda jedino čemu ne veruju jeste to da će zbog veštačke inteligencije ostati bez posla. A dogodiće im se upravo to.

Jezički modeli samo su vrh jednog nepreglednog ledenog brega veštačke inteligencije u koji tržište rada i čitavi ekonomski modeli ubrzano jure da se o njega razbiju kao Titanik.

Nije to preterivanje, to je budućnost koja nam svima sasvim logično sledi.

Među prvima na udaru biće, paradoksalno, programeri koji su i stvorili veštačku inteligenciju. Već sada je moguće programirati sajtove i aplikacije bez bilo kakvog znanja programskih jezika, za šta postoji čak i posebna reč – vibecoding. Uskoro će programeri početnici sve teže nalaziti posao, a seniori će preuzimati nadzorne funkcije nad AI sistemima, dok na kraju i oni ne otpadnu. A sa njima, otići će u manjoj ili većoj meri i gomile računovođa, birokrata, šalterskih radnika, operatera u kol-centrima, deo edukativnog kadra, tehnički crtači, prelamači i kopi-pejst „novinari“. Zatim puno logističara, analitičara i statističara. Deo statičara, arhitekte i inženjeri početnici.

Potom deo „kreativnih industrija“: konfekcijski dizajneri, džingl muzičari, animatori i generalno tehnički deo vizuelnih produkcija.

Onda će AI iz virtuelnog preći u fizički svet. Otići će verovatno svi taksisti i ostali šoferi, mnogi fabrički radnici, magacinsko osoblje, čistačice i kućne pomoćnice, dobar deo prodavaca, kurira, dostavljača, deo medicinskih sestara, vojnika i saobraćajaca. Na kraju će otići i mnogi hirurzi i lekari.

U narednih 20 godina, sve ovo će se dogoditi. Ali većina će postati stvarnost mnogo pre, već u narednih pet, šest ili deset godina.

Već danas, potreba za prevodiocima opada, umesto „stock“ fotografija koriste se fotorealistične AI ilustracije, muzičke podloge za video-snimke generišu se na osnovu prompta, deo računskih operacija i analiza radi veštačka inteligencija, a AI sistemi pišu vesti na osnovu sirovih podataka sa berze. Programeri redovno koriste alate kao što je ClaudeCode da umesto njih piše kod, a aplikacije kao Duolingo nude razgovor na stranom jeziku sa animiranim likovima. Sve ovo za sada često dovodi samo do veće produktivnosti postojećih radnika kao što su programeri, ili većeg korišćenja usluga kao što su prevodilačke, ali kako ovi sistemi budu postajali napredniji i pouzdaniji i firme budu komfornije sa njihovim korišćenjem, tako će početi da menjaju postojeću radnu snagu.

Očekivati da će se pojaviti novi poslovi koji će zahtevati veće veštine, više znanja i duha koje će ljudi obavljati, a mašine ne, onako kako se to dogodilo tokom industrijske revolucije, deluje previše optimistično.

Ovog puta zaista jeste drugačije.

Ukoliko tehnološke kompanije uspeju u nameri da razviju takozvanu opštu veštačku inteligenciju, pa čak možda i ako ne stignu dotle, u spoju sa jeftinom robotikom fine motorike (čak i najnapredniji humanoidni roboti danas ne koštaju više od 250.000 dolara) završićemo sa značajnim procentom radno sposobne populacije bez posla. Prosečan računovođa ne može da postane finansijski forenzičar, prosečan prevodilac nikad neće prevoditi Šekspira, šofer se neće prekvalifikovati u sportistu, a fabrički radnik neće postati biolog. Fina pokretljivost mašina će omogućiti ekonomičnu zamenu velikog dela manuelnih poslova, a AI zamenu kancelarijskih zanimanja.

U takvoj budućnosti, koja će ako bude (prirodne) pameti biti budućnost blagostanja, osnovne ekonomske pretpostavke o podeli vrednosti moraće da budu iz korena preispitane i promenjene.