Bombaški teror

U poslednjih nekoliko meseci učestala su podmetanja bombi na ugostiteljske objekte, kao i paljevine automobila. Beograd je doskoro važio za veoma siguran grad – sa izuzetkom obračuna između mafijaških klanova povezanih sa drogom – tako da obični građani i vlasnici privatnih biznisa nisu imali problem sa iznuđivanjem.

Više to nije slučaj: kriminalci su počeli da napadaju vlasnike ugostiteljskih objekata; ko odbija da plaća, sleduje mu Molotovljev koktel ili se podmeće vatra ispod automobila.

Kako vreme prolazi, ti napadi postaju sve učestaliji. Nekoliko lica koja se terete za paljevine i eksplozije privedeno je u jednom restoranu, da bi posle svega nekoliko sati upravo na taj restoran bila bačena bomba. To je bila više nego drska poruka da policija ne može da zaštiti vlasnike restorana.

Tu se otvara ključno pitanje o tome šta i kako radi policija, ukoliko nije u stanju da se izbori sa ovakvim (relativno sitnim) kriminalom. Utisak je da su ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i direktor policije Dragan Vasiljević bili ponajviše „zauzeti“ donošenjem nove „sistematizacije“, koja je izgleda imala glavni cilj da omogući razrešenje nekoliko ključnih policijskih rukovodilaca. Za njihovu smenu javnosti nisu dati nikakvi ubedljivi razlozi, osim što je predsednik Aleksandar Vučić sam „otkrio“ da na te jedinice nije mogao da „računa“ za vreme velikih protestnih skupova koji su potresali zemlju u proteklih 15 meseci.

U svojim nastupima Dačić i Vasiljević su se u prethodnim mesecima naročito hvalili „efikasnim“ akcijama protiv nezadovoljnih građana (koje režim naziva „blokaderima“). Istovremeno policija je tolerisala divlji kamp kod Skupštine, u kome su se nalazila brojna „bezbednosno interesantna lica“, odnosno osuđeni kriminalci. To smo uglavnom saznavali kada su identifikovana lica koja su iz tog kampa napadala novinare ili pravila druge incidente.

Nema nikakvog spora da je iza tog rugla stajao sam vrh vlasti, koji je to valjda shvatio kao „poslednju liniju odbrane“. U „odbrani“ se čak dešavalo da su „lojalisti“ ispaljivali pirotehniku u leđa policajaca koji su stajali između njih i građana koji su se bunili protiv vlasti. Tih dana je bilo i najviše povređenih uniformisanih lica i to, po svemu sudeći, upravo od „prijateljske vatre“.

U takvim okolnostima ne čudi što je policija praktično nemoćna da izađe na kraj sa ovakvim kriminalom.

Posledice mogu biti veoma ozbiljne. Beograd može vrlo lako postati „nebezbedan“ grad za obične ljude. A onda nam ništa neće pomoći „leteći taksiji“ i slične gluposti koje režim planira kako bi „unapredio“ ponudu grada za predstojeći EKSPO.