Da li će Vučić upasti u sopstvenu klopku?

Aleksandar Vučić je uspeo je da preigra opoziciju i u „unutrašnjem dijalogu“ i u dijalogu uz posredstvo evroparlamentaraca. Manje-više sve stranke su donele odluku da izađu na te izbore, iako ne postoje uslovi za iole korektnu utakmicu. Ali iako za Aleksandra Vučića izborna pobeda izgleda unapred osigurana, njemu preti opasnost da upadne u sopstvenu klopku.

Vučić je uspeo da „nacionalno orijentisane stranke“ drži na niskom nivou, a  da pri tome nema izgleda za njihovo ozbilјnije grupisanje, osim koalicije DSS-POKS; te stranke do kraja neće biti sigurne da li prelaze cenzus. Što se prozapadnih stranaka tiče, ni tu nema velike brige za Vučića; čak i uz dogovor Đilasa i Jeremića, u toj koaliciji neće biti ni sve frakcije nastale cepanjem DS od 2012. godine. Ta grupa stranaka se inače puno uzdala u „dijalog“ uz posredstvo evroparlamentaraca, koji su izigrali njihova (pre)velika očekivanja.

Zato režim ne treba previše da se plaši izbora; rejtinzi stranaka i potencijalnih koalicija su danas takvi da će SNS kontrolisati bez problema više od dve trećine parlamenta, a Vučić dobija predsedničke izbore u prvom krugu. Posle izbora, uz više desetina opozicionih poslanika u parlamentu, Vučić bi dobio nedostajući legitimitet a mogao bi da nastavi da vlada na način na koji je navikao; što je (za njega) još važnije, izbegao bi optužbe sa Zapada da je „novi Lukašenko“ sa parlamentom bez opozicije. 

Umesto da iskoristi povolјan trenutak i da kreira makar privid demokratije i da omogući kakav-takav pristup medijima političkim protivnicima, vlasti to (za sada) ne pada na pamet. Opoziciji je otvorena samo besmislena emisija „Reč na reč“ na RTS-u koja se uglavnom svodi na urlanje nekog od mladih naprednih bojovnika (koje Vučić očigledno „testira“ da utvrdi koji je najbezobrazniji) na sagovornike. Teško da će neki (minimalni) napredak doneti novoformirano „Privremeno nadzorno telo“ sačinjeno od predstavnika REM-a i eksperata predloženih od strane stranaka; za to je, ako ništa drugo, ostalo veoma malo vremena. 

Sve to je naša i „prozapadna“ i „nacionalno orijentisana“ opozicija više nego volјna da proguta i da izađe na izbore pod stvarno teškim uslovima. Šta opoziciju realno čeka do izbora dobro ilustruje spot, koji je pustila premijerka, o tome kako se Đilas „obogatio na račun dece“, da bi se emitovao par dana kasnije i u maratonskoj seansi Vučića u „Ćirilici“. To pokazuje da Vučić očigledno teško može da prihvati bilo kakvu opoziciju i namerava da do kraja izmrcvari protivnike. 

Ako pri tome nastavi i da im uskraćuje i minimalan prostor u medijima sa nacionalnom frekvencijom, rizikuje da grupa oko Đilasa, koja jedino izvesno prelazi cenzus, u poslednjem trenutku odustane od izlaska na izbore. To danas ne deluje verovatno; međutim to se može ispostaviti i kao jedini način da izbegnu potencijalni debakl. Bez iole izglednog predsedničkog kandidata, uz izuzetno loše odnose Đilasa i Jeremića, koji će teško delovati kompaktno u kampanji, lako se može desiti da, uvidevši da ne mogu da dođu ni do 10% glasova, odustanu od izbora.

Upravo u toj prilјežnosti kojom gazi sve protivnike leži i zamka u koju Vučić lako može da upadne. Nјemu ne odgovara iole jaka opozicija, ali ako ih previše „zgazi“, što je očigledno u njegovoj prirodi, rizikuje bojkot. U tom slučaju će se ponoviti rezultat iz juna 2020. godine. A onda će do kraja biti razgolićen kao diktator koji je uveo jednopartijski sistem, uz visoku cenu koju će morati  da plati na spolјnom planu.