Da li je budžet u plusu

Od poslednje fiskalne konsolidacije prošlo je više od pola godine. Budžetski deficit se smanjio, a prihodi su počeli da rastu. Načelno, ovo su dobre vesti. Malo detaljnija analiza nam pokazuje da ne treba da budemo optimisti zbog toga.

Razmotrimo najpre deficit. U prvih pet meseci on zaista jeste manji od planiranog. Ali zašto je manji? Deficit može da se smanji na dva načina: povećanjem prihoda ili smanjenjem rashoda. (Razume se, najčešće se pojavljuje kao kombinacija obe stvari.) Pretpostavite da vam je prihod bio 10, a rashod 12. Vaš deficit je tada 2. Ako se rashodi ne menjaju, a prihode povećte na 11, deficit iznosi 1. Međutim, ako se prihodi ne menjaju, a smanjite rashode na 11, deficit takođe iznosi 1. Fiskalnom ekonomisti je sasvim svejedno kako će se deficit smanjiti. Sa stanovišta fiskalne konsolidacije, važno je da je danas manji nego juče. Za razvojnog ekonomistu, međutim, bolje je da se smanji na prvi način – rastom prihoda. Jer to bi značilo da ste stvorili uslove za rast privredne aktivnosti. Ako biste tako nastavili, uskoro biste mogli potpuno da eliminišete deficit i napravite suficit. Dobitak bi bio dvostruk, jer bi (pod uslovom da je sve drugo nepromenjeno) smanjenje deficita bilo posledica privrednog rasta.

Analiza javnih finansija u prvih pet meseci tekuće godine pokazuje da smo mi udarili drugim putem. Umesto da se povećava privredna aktivnost i prihodi rastu brže od smanjenja rashoda, kod nas je obrnuto – rashodi se smanjuju brže od rasta prihoda. Drugim rečima, smanjili smo plate i penzije i skoro potpuno obustavili javne investicije. Tako je fiskalna konsolidacija urađena u Grčkoj: plate i penzije su drastično smanjene i u grčkom budžetu se uskoro pojavio suficit. Fiskalni problem je, na kratak rok, rešen. Samo što tim rešenjem niko u Grčkoj izgleda nije bio zadovoljan, pa je Grčka u januaru dobila novu vladu koja sada pokušava da napusti dogovoreni aranžman fiskalne konsolidacije.

Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetdrugom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“