Dani straha i porodice

Tek smo na kraju juna, ali smo već na dobrom putu da u ovoj godini imamo veći broj žrtava femicida nego prethodne godine.

Uprkos tome što se redovno suočavamo sa naslovima „Ubio suprugu u porodičnoj kući“, „Nasmrt izbo ženu“, „Preminula devojka koju je upucao momak“ naša zemlja još uvek u svom zakonu ne prepoznaje kategoriju femicida, a sve dok on ne bude inkriminisan kao posebno krivično delo nećemo sasvim precizno znati razmere onoga što najpaničniji (ili naoprezniji) među nama nazivaju i „epidemijom femicida“.

A ukoliko imate nalog na Twitter-u, baš ovih dana ste mogli da vidite još jedan apel žene koja se obraća javnosti u strahu za sestrin život jer je bivši dečko maltretira uprkos zabrani prilaska. Dolazi joj na posao, šalje preteće poruke i zlostavlja je verbalno i fizički iako je 4 puta prijavljivan policiji.

Tvitovi su potkrepljeni i snimcima na kojima se vidi zlostavljanje, a završavaju se rečima: „Kome još mogu da se obratim za pomoć?“

U moru odgovora na ovo očajničko pitanje najčešće se pojavljuje savet o promeni imena i prezimena, preseljenju, pa čak i emigraciji iz zemlje da bi se sačuvao život, a odmah iza po učestalosti je i predlog da se zakon uzme u svoje ruke u vidu sakupljanja drugara i „nalupavanja“ nasilnika.

Dakle, stanovnici ove zemlje imaju toliko poverenja u institucije koje bi trebalo savesno, blagovremeno i bez izuzetka da primenjuju njene zakone da rešenje svojih problema vide ili u bežanju iz zemlje ili u zaobilaženju tih istih institucija na načine koje su civilizovana društva kakvim se i ovo naše smatra, odavno ostavila iza sebe.

Ali nije sve tako crno kako bi vam se moglo učiniti iz ovih nekoliko pasusa jer ima i onih koji pokušavaju da budu pozitivna sila u sveopštem rasulu, evo recimo aktuelni gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić koji je u vikendu iza nas organizovao prvu manifestaciju simboličkog naziva „Dani porodice“.

Cinici među nama bi možda primetili kako je pomenuta manifestacija još jedan u nizu fantastičnih gradonačelnikovih neuspeha, a oni blagonakloniji bi na osnovu fotografija mogli da zaključe kako su „Dani porodice“ zapravo ostvarili izuzetan uspeh jer su izgleda svi bili sa svojim porodicama – samo kod kuće.

Jedan od onih koji nije ostao kod kuće je srpski patrijarh, koga možda znate iz nedavne epizode u kojoj je govoreći o rodno senzitivnom jeziku i pošastima koje on sa sobom donosi, žene nazvao jadnicama i bednicama.

Doduše, mesec dana pre tog incidenta je u svojoj uskršnjoj poslanici rekao da se iza rodno senzitivnog jezika krije „borba protiv braka i porodice kao bogoustanovljenih svetinja i prirodnih oblika čovekovog ličnog i sabornog života“, pa smo možda preterano reagovali na to njegovo, zapravo rodno senzitivno, kuđenje žena koje pokušavaju da ih maternji jezik prepozna kao psihološkinje kad ih već prepoznaje kao sluškinje. (plot twist: nismo)

Gradonačelnik i patrijarh su radosno obišli „zonu folklora“ pri čemu je patrijarh izjavio kako „zdrava porodica daje zdravo društvo, dok zdrav narod daje zdravu državu“, a gradonačelnik je ocenio kako je danas teško održati tradicionalnu porodicu i kako „niko od prisutnih ne bi bio tu da nije mame i tate, iako se mnogi trude da zamene te termine“.

Jedna od činjenica koju prvi čovek prestonice i prvi čovek crkve možda i ne znaju, a koje se tiču femicida s početka ovog teksta je i ta da žene stradavaju najčešće baš u okviru porodice. Gorepomenute jadnice i bednice koje bi za sebe ravnopravno mesto u jeziku, na poslu i pred zakonom – ginu od ruku svojih partnera, a ne pomažu im čak ni zabrane prilaska ni revnosna prijavljivanja organima reda (kad se na to uopšte odvaže).

Te bi možda umesto ostrvljivanja na rodno senzitivni jezik i naricanja nad sudbinom tradicionalne porodice ova dva muškarca na pozicijama moći mogli svoj sledeći susret da iskoriste da prodiskutuju sa ženama o nasilju koje one, bile vernice ili ne, tradicionalne ili ne, doživljavaju svakodnevno.

I kad su već u prilici da nešto poručuju i organizuju – da vide postoje li neki konkretni koraci koje bi mogli da preduzmu kako tim ženama „Dani porodice“ ne bi bili dani straha.

Ili da bar, kao u onom starom vicu, uvaže dobronameran savet Muji koji se slučajno obreo sa svinjama u svemirskoj letelici, a koji glasi „nahrani svinje i ne diraj ništa“.

Vanja Bahilj, kopirajterka