Dečko koji je zadužio zemlju

Neizmerno je interesantno pratiti inovacije na polju kontrole javnog mnjenja u Srbiji. Metodi političkog i ekonomskog pritiska na sve delove javnog prostora u kojima se nešto priča i smatra, zaista su dijamanti inventivnosti i dijabolične dovitljivosti. 

Koliko god da smo mislili da kontrola medija u uslovima tranzicione demokratije ne može biti uspešnija od modela polit-ekonomske kontrole koji nam je u amanet ostavila Demokratska stranka Borisa Tadića i posebno belog i heteroseksualnog Dragana Đilasa, ispostavilo se da je Nova Ekipa uspela ne samo da usavrši sistem, već i da razvije i nove mehanizme za pokrivanje do tada netaknutih javnih prostora – digitalnih foruma za javnu diskusiju, pre svega društvenih mreža.

Jeza prođe čoveka kad pomisli dokle bi sve dogurao DS da je na vrhuncu svoje zbilja bezočne bahatosti 2011. godine, recimo, kao ovi majstori danas, imao i bezbrojne internet-timove i falange komentatora spremnih na svakakav mentalni salto mortale u zamenu za kakav ćarić – ekonomski ili karijerni! Zbilja zastrašujuća pomisao.

Tek, ekonomska brnjica koju je na tradicionalne medije stavio DS, a zbog čega se ni dan-danas nije nikome izvinio, niti oseća potrebu za time, proširena je pod Naprednom strankom i na „nove“ medije, internet i društvene mreže. 

Tu je jednostavno, mada logistički zahtevno „botovanje“ odnosno obesmišljavanje bilo kakve smislene kritike i argumentovane rasprave zatrpavanjem javnog prostora uvredama i banalnostima, ali i mnogo podmuklije digitalno ratovanje protiv neistomišljenika obaranjem njihovih sajtova. 

Sistem nije tu stao sa razvojem. U poslednje vreme primetna je poplava internet info portala koji mahom služe kao platforme za beskrupulozno lansiranje napada na političke protivnike. Nema danas bogatije stranke koja nema svoj „nezavisni“ portal preko kojeg se obračunava sa neistomišljenicima.

Sa svojim analitičarima, svojim botovima i svojim portalima, ali i svojim digitalnim ratnicima zaduženim za obaranje sajtova ideološke konkurencije, stranački teror nad ovim segmentom života u Republici postao je fascinantno sveobuhvatan. 

Koliko stvari izmiču kontroli i koliko smo na korak da umesto javnog dobijemo jednoumni prostor u kojem niko neće biti siguran od linča i harange, svedoči i topli zec koji je priređen Andriji Prlainoviću nakon što je izneo svoje mišljenje o stanju u domaćem sportu. 

Nastavak teksta možete pročitati u 33. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“