Domaće banke, prednost ili potencijalni problem?

U proteklih nekoliko godina u bankarskom sektoru došlo je do naglog jačanja dve banke sa domaćim kapitalom, Alta banke i Aik banke. U načelu, snažne domaće banke su poželjne; ako ništa drugo, vlasnici tih banaka će bar deo dobiti plasirati u zemlji, odnosno neće transferisati celokupnu dobit u inostranstvo, kao što to rade banke sa stranim kapitalom.

Ali loše iskustvo sa domaćim bankama od pre petnaestak godina pokazuje da to i nije prednost ako se usled poremećaja na međunarodnim finansijskim tržištima banke nađu u problemima. Probleme u poslovanju stranih banaka mogu da pokriju njihovi vlasnici, kao što su to i radili u trenucima krize, dok „domaće“ banke teško mogu da saniraju njihovi vlasnici.

Tako je stradalo čak pet banaka: Univerzal banka, Razvojna banka Vojvodine, Agrobanka, Privredna banka Beograd i Metals banka. Država je morala da pokrije deo depozita građana i firmi za koje je garantovala (50.000 evra po ulogu), što je koštalo više stotina miliona evra, a razna državna preduzeća su izgubila depozite veće od 50.000 evra u tim bankama. Tačan iznos štete koja je naneta državi nikada nije saopšten, ali nije bio manji od milijardu evra.

Treba reći da su i Aik banka i Alta banka neuporedivo veće po bilansnoj sumi nego što su bile banke koje su propale pre 15 godina. Inače, vrlo je indikativno da su obe banke doživele „meteorski“ uspon u proteklih pet godina.

Aik banka je tokom poslednjih godina preuzela nekoliko banaka koje su poslovale u Srbiji: Eurobanku, Alfa banku i Sberbanku. Po bilansnoj aktivi od 6,2 milijarde evra, ona je među najjačim bankama i nalazi se između trećeg i petog mesta po veličini. U proteklih pet godina, bilansna suma banke povećala se za 3,5 puta. Aik banka je danas „sistemska banka“, što znači da država (čak i da hoće) ne može da dozvoli njen slom.

Još je „vrtoglaviji“ bio uspon Alta banke: za samo tri godine njena bilansna suma je učetvorostručena, čime se od male banke (nekadašnja JUBMES banka) naglo prebacila među banke srednje veličine sa aktivom od 1,64 milijarde evra.

Alta banka je poznata i po snažnom širenju poslovanja daleko od bankarskog sektora: ne samo što počinje da zida ogroman kompleks od preko 300.000 kvadrata na lokaciji nekadašnjeg IMT na Novom Beogradu, već je ušla i u kupovinu trgovinskog lanca Merkator S (Idea).

Dodatno zabrinjava činjenica da Poštanska štedionica, državna banka sa bilansnom sumom od 5,3 milijardi evra, mora da „finansira“ razne državne poslove, i veliko je pitanje koliko su svi njeni plasmani zdravi.

U ovom trenutku sve banke posluju izuzetno dobro, jer su marže u tom sektoru više nego „izdašne“. Profit šest najvećih banaka prošle godine bio je fantastičnih 1,2 milijarde evra, što bankarski sektor čini ubedljivo najprofitabilnijom delatnosti u Srbiji.

Sve dok je na međunarodnim tržištima prisutan višak likvidnosti i dok se deo tog novca preliva i u Srbiju, ne treba očekivati da će biti većih problema sa likvidnošću banaka kod nas. Međutim, u slučaju značajnih poremećaja na međunarodnim tržištima kapitala, ta kriza će se (kao i 2008. godine) brzo preneti i kod nas. A u tom slučaju gotovo je izvesno da će država morati da „pomaže“ i određene banke kako ne bi potonule. To je ogroman potencijalni rizik za Srbiju, s obzirom na veličinu domaćih banaka.

U idealnom slučaju, Narodna banka kao supervizor banaka trebalo bi da prati situaciju i ne dozvoli da dođe do sloma tih banaka. Ipak, u to se ne treba previše pouzdati: ne samo zato što NBS pre 15-20 godina nije blagovremeno sprečila akumulaciju loše aktive, već ne može adekvatno ni da „pogodi“ inflaciju u Srbiji.

Zato nam samo preostaje da se nadamo da „domaće“ banke nemaju rizične plasmane (posebno kod povezanih lica) i kontaminiranu aktivu, jer bi cena eventualnog spasavanja bila neuporedivo veća nego u slučaju propasti pet banaka pre petnaestak godina.