Eh, da…

Eh…

… da se manje potkupljivalo u Kosjeriću i Zaječaru, pa da bar nešto prikaže izgledni poraz vlasti na izborima koji se, zbog tog poraza, i ne raspisuju.

… I da poštovana, a takozvana, Međunarodna Zajednica nije pokazala svoju žudnju za ovdašnjim retkim rudama, između redova šaljući poruku da će na vlasti biti siguran svako ko isporuči i ono što je u zemlji i ono što je bilo deo nje.

… I da je neko stigao hladne glave da objasni da se – u ovakvim zemljama i puke vlasti radi – na blokadni štrajk ličnom budućnošću uvek može uzvratiti ugrožavanjem budućnosti cele nacije; jer se ovde oduvek veoma moralnom činu uvek može suprotstaviti krajnje nemoralni.

… I da je protest prihvatio još neko sem studenata i fakulteta, pa da se na taj način izbegne da 15. mart bude nepotrebno prepumpan na 5. oktobar, a što je nečim zvučnim ometeno u svom epilogu, pritom nikad osmišljenom. (Premda se tvrdi da nikakvog zvuka nije bilo, baš kao ni obojene revolucije, a ni udžbenika o njoj.)

… I da ona poluanonimna stranačka pojava nije poslala batinaše na studente Fakulteta dramskih umetnosti, što je po idejnim i etičkim kapacitetima identično onome da se crtaju srednji prsti ispred škola, da se podignu lažnoblokadni šatori ispred Skupštine, da se Jusein Bolt iskoristi kao propagandni klistir i da se generalno stvara iluzija da Rejting nije pao, a jeste.

… I da se, umesto spinoljubivog ministra, novinarima i javnosti na ruševinama novosadske nadstrešnice obratio, makar službeno neutralni, državni tužilac; jer bi takav redosled stvari onemogućio da, između ostalog, nevin inženjer čami šest meseci u pritvoru, a ministar sa početka rečenice – 6 minuta.

… I da se na nadstrešnici nije uobičajeno lapala kinta za potrebe kupovine nekad nedostižne snobovske opreme i fušerisalo za potrebe neprekidne izborne kampanje, a onim istim tempom kojim se istovremeno povećava dug budućih generacija i privatno bogatstvo sadašnje Ekipe, nafatiranije od prethodne.

… I da se na beogradskim i inim izborima opozicija nije delila u izborne, pseudoizborne i antiizborne strelce, pokazujući tako večnu istinu da, kad se ne prepoznaje fasadna demokratija, onda ona ama baš sve prepoznaje kao svoju fasadu za autokratiju.

… I da nije višegodišnjeg, nezavisnomedijski podržanog, stava da protesti ne smeju biti politički, već isključivo građanski, te da se osvestilo da događaji nisu važniji od situacije, kao ni da medijski rejtinzi nisu važniji od neophodnog smanjenja nepotrebne i netačne spektakularnosti.

… I da se nisu sva četiri stuba stabilnost, svako na svoj način i na svoju korist, ogrebala o stabilnost koju su ostublavali, pokazujući večni imperijalni pogled na svet, da se sigurnost marionetske vlasti više ceni od prosperiteta kolonizovanog naroda.

… I da onomad davno nije bilo ideje da se napravi nova velikokoaliciona vlada po ugledu na onu u Nemačkoj, pa se tako napravila i nova stranka za te potrebe, a propast te veličanstvene namere se (kao i metastazi sklon politički tumor koji se tada stvorio) posle pravdala bajkom o belim listićima i ostalim apstinentskim mitskim bićima.

… I da se na vreme razumelo da brza demokratizacija društva i brza tranzicija društvenog i državnog kapitala mogu da idu uporedo samo na brzu štetu ili demokratije ili bogatstva zemlje, a na korist od te delatnosti napunjenim džepovima.

… I da se nije neprekidno zadovoljavala potreba za novim nemogućim Titom, a posle raspada stare i još manje moguće Jugoslavije.

… I da se nije šestooktobarski tranzit Kadrova Tranzicije, uz udarničko fabrikovanje novih a istih takvih, predstavljao kao revolucija, čije će se potpuno ostvarenje dovršiti prestankom dugogodišnjeg Novog Mrmotovog Četvrtog Oktobra, u kome se i dalje neprekidno živi.

… I da se raspad Jugoslavije manje ratoborno i još manje histerično razumeo kao prilika za novo rešavanje nacionalnih pitanja bivših pripadnika Otomanske i Austrougarske imperije, a i kao novo završavanje Prvog i Drugog svetskog rata.

… I da ovo nije jedna prostorno skučena kolumna, u koju može da stane samo jedan mali deo propuštenih prilika.

Eh, da sve nije bilo tako, sve bi bilo mnogo jednostavnije.